Šta Putina može da zaustavi: Ima li izgleda za kraj rata u Ukrajini?

Predsednik Rusije Vladimir Putin možda ima reputaciju, barem kod nekih, nemilosrdnog autokrate, majstora manipulacije na međunarodnoj sceni... Ali jedno što ruski predsednik nema jeste lice pokeraša.

Pokojni američki senator Džon Mekejn voleo je da se našali da je, kada gleda u Putinove oči, video tri stvari - "K i G i B" - aludirajući na njegovu prošlost kao sovjetskog obaveštajnog oficira.

Preporučujemo

Džejms Landejl, ugledni novinar BBC-ja, prisetio se toga dok je gledao snimke ruskog lidera kako sedi naspram američkih izaslanika u Kremlju. Putin, navodi, nije mogao da sakrije svoje emocije - zračio je osećajem vrhunskog samopouzdanja.

Predsednik Putin, naime, smatra da se diplomatska plima okrenula u njegovu korist, uz poboljšane odnose sa Amerikom i dobitke na bojnom polju, smatra Lendejl.

Kako kaže, neki analitičari kažu da Putin nema nikakav podsticaj da odustane od svojih zahteva: da Ukrajina prepusti poslednjih 20% Donjecke oblasti koje još drži pod kontrolom; da se sva okupirana teritorija međunarodno prizna kao ruska; da se ukrajinska vojska svede na tačku potpune nemoći; i da se članstvo u NATO zauvek isključi.

Kako stvari sada stoje, postoji nekoliko mogućih scenarija, smatra autor. Prvi je da bi američki predsednik Donald Tramp mogao da pokuša da prisili Ukrajinu na prekid vatre pod uslovima neprihvatljivim za njene građane - koji bi podrazumevali ustupanje teritorije i nedostatak dovoljnih bezbednosnih garancija da se odvrati buduća ruska agresija.

Ako Ukrajina to odbije ili ako Rusija uloži veto, predsednik Tramp je nagovestio da bi mogao da opere ruke od rata; nedavno je rekao: "ponekad morate pustiti ljude da se međusobno iskrve".

On bi mogao da povuče ključne američke obaveštajne podatke koji su Ukrajini potrebni da bi otkrila nadolazeće ruske dronove i gađala ruske energetske objekte, smatra Lendejl.

Druga mogućnost je da rat jednostavno nastavi da se vuče, dok ruske snage nastavljaju da ostvaruju spore pomake na istoku.

Nova strategija nacionalne bezbednosti Trampove administracije implicira da Rusija više nije "egzistencijalna pretnja" za SAD i poziva Ameriku da "ponovo uspostavi stratešku stabilnost" sa Rusijom.

Dakle, uz ozbiljno dovođenje u pitanje američke podrške Ukrajini, šta bi - ako išta - moglo da promeni Putinovo mišljenje? I šta bi još Ukrajina, Evropa, pa čak i Kina, mogle da urade drugačije?

Može li Evropa više?

Trenutno se kontinent priprema za prekid vatre. Pod okriljem "koalicije voljnih", priprema se međunarodna vojna snaga koja bi pomogla Ukrajini da odvrati buduću rusku invaziju, uz finansijski napor za obnovu ratom razrušene zemlje.

Ali neki zvaničnici smatraju da bi Evropa umesto toga trebalo da se pripremi za nastavak rata bez jasnog ishoda.

Oni žele da pomognu Ukrajini ne samo da "dobije večerašnju bitku", uz više dronova i novca, već i da obezbede dugoročnu podršku i pripreme se za rat sa Rusijom koji bi mogao da traje 15 do 20 godina.

Evropa bi mogla da učini više i na zaštiti ukrajinskog neba od dronova i raketa. Već postoji plan - nazvan Evropska inicijativa protivvazdušne odbrane - koji bi mogao da se proširi kako bi evropski sistemi PVO štitili zapadnu Ukrajinu, piše Lendejl u svojoj analizi za BBC.

Drugi tvrde da bi evropske trupe mogle biti raspoređene u zapadnoj Ukrajini kako bi patrolirale granicama, čime bi se ukrajinski vojnici oslobodili za borbe na prvoj liniji fronta. Većina takvih predloga je odbijena zbog straha od provociranja Rusije ili eskalacije sukoba.

Kejr Džajls, viši konsultantski saradnik programa za Rusiju i Evroaziju u tink-tenku Četam haus, rekao je da su ti strahovi zasnovani na "besmislicama", jer su zapadne trupe već prisutne na terenu i da bi se sistem Sky Shield mogao rasporediti u zapadnoj Ukrajini uz malu verovatnoću bilo kakvog sukoba sa ruskim avionima.

Evropski lideri, prema njegovom mišljenju, moraju da se "ubace u sukob na način koji će zaista napraviti razliku".

"Jedina stvar koja će nesporno, neosporno zaustaviti rusku agresiju jeste prisustvo dovoljno snažnih zapadnih snaga tamo gde Rusija želi da napadne, i jasno demonstrirana volja i odlučnost da se te snage upotrebe u odbrani", rekao je Džajls.

Ova strategija bi, naravno, nosila ogromne političke poteškoće - s obzirom na to da deo birača u zapadnoj Evropi ne želi da rizikuje sukob sa Rusijom. Malo analitičara očekuje da Ukrajina preokrene tok rata i ostvari stvarne teritorijalne dobitke.

Lendejl navodi da tokom nekoliko nedelja koje je nedavno proveo u Ukrajini, nije čuo nikakvo pominjanje prolećne ofanzive, već samo potrebu da se uspori rusko napredovanje i poveća cena koju Rusija plaća u krvi i novcu.

Kako ističe, neki zapadni diplomati tvrde da ruski generali lažu ruskog predsednika, predstavljajući situaciju na terenu boljom nego što jeste - što je deo, kako kažu, namerne strategije preuveličavanja ruskih dobitaka kako bi se sugerisalo da je Ukrajina u defanzivi i da bi zato trebalo da zatraži mir.

Prema Tomasu Grejemu u časopisu Foreign Affairs, Rusija je ove godine zauzela samo 1% ukrajinske teritorije, po cenu od više od 200.000 poginulih i ranjenih.

Fiona Hil, viša saradnica Centra za Sjedinjene Države i Evropu pri Brukings institutu, koja je tokom Trampovog prvog mandata radila u Savetu za nacionalnu bezbednost, kaže da je najveća Putinova prednost to što mnogi ljudi veruju da Ukrajina gubi rat.

"Svi govore o Ukrajini kao gubitniku, a ona sada ima najmoćniju vojsku u Evropi", kaže ona.

"Samo razmislite šta su uradili Rusiji. Zapanjujuće je da su se tako dugo održali, posebno imajući u vidu da su se borili s jednom rukom vezanom iza leđa."

Trgovina, sankcije i ruska ekonomija

Tu je i poluga sankcija. Nesumnjivo, ruska ekonomija trpi. Inflacija je 8%, kamatne stope 16%, rast je usporen, budžetski deficiti rastu, realni prihodi padaju, a porezi na potrošnju se povećavaju.

Izveštaj Platforme za dokaze o miru i rešavanju sukoba navodi da ruskoj ratnoj ekonomiji ističe vreme.

"Ruska ekonomija je znatno manje sposobna da finansira rat nego što je bila na njegovom početku 2022. godine", navode autori.

Ali za sada ništa od toga ne izgleda kao da je bitno promenilo razmišljanje u Kremlju, između ostalog zato što su preduzeća pronašla načine da zaobiđu ograničenja, poput transporta nafte putem neregistrovanih "fantomskih" brodova.

Tom Kiting, direktor Centra za finansije i bezbednost pri RUSI-ju, rekao je da su zapadne poruke o sankcijama konfuzne i da postoji previše rupa u sistemu. Rusija će, rekao je, zaobići nedavne američke sankcije protiv dva ruska naftna giganta, Lukoila i Rosnjefta, jednostavnim preimenovanjem izvozne nafte kao da potiče od kompanija koje nisu pod sankcijama.

Kiting je rekao da bi Zapad, ako zaista želi da nanese štetu ruskoj ratnoj ekonomiji, morao da uvede potpuni embargo na svu rusku naftu i u potpunosti primeni sekundarne sankcije protiv zemalja koje je i dalje kupuju.

"Moramo prestati da budemo lukavi i ići na potpuni embargo", rekao je.

"Moramo primenjivati sankcije sa istom ozbiljnošću s kojom Kremlj pristupa njihovom zaobilaženju", dodao je Kiting.

Teoretski, sankcije bi mogle da utiču i na rusko javno mnjenje. U oktobru je istraživanje državnog Centra za istraživanje javnog mnjenja (VCIOM) pokazalo da je 56% ispitanika reklo da se oseća "veoma umorno" od sukoba, što je porast u odnosu na 47% prošle godine.

Ali konsenzus među "kremljonolozima" jeste da veliki deo ruske javnosti i dalje podržava Putinovu strategiju.

Evropska unija bi mogla da se dogovori da iskoristi oko 200 milijardi evra zamrznute ruske imovine za generisanje takozvanog "reparacionog zajma" za Ukrajinu. Najnoviji predlog Evropske komisije jeste da se prikupi 90 milijardi evra tokom dve godine. U Kijevu zvaničnici već računaju na taj novac. Ali EU i dalje okleva.

Belgija, gde se nalazi najveći deo ruske imovine, dugo strahuje od tužbi Rusije - a u petak je ruska Centralna banka najavila pokretanje pravnog postupka protiv belgijske banke Euroclear pred sudom u Moskvi.

Belgija kaže da neće pristati na zajam ukoliko se pravni i finansijski rizici ne podele jasnije sa ostalim članicama EU. Francuska ima rezerve zbog sopstvenog ogromnog duga i strahuje da bi korišćenje zamrznute imovine moglo da ugrozi stabilnost evrozone.

Lideri EU pokušaće ponovo da postignu dogovor kada se sastanu u Briselu 18. decembra, na svom poslednjem samitu pre Božića. Ali diplomate kažu da nema garancije da će do dogovora doći.

Postoji i neslaganje oko toga na šta bi novac trebalo da se troši: na održavanje solventnosti ukrajinske države sada ili na obnovu zemlje nakon rata.

Pitanje mobilizacije u Ukrajini

Što se same Ukrajine tiče, ona bi mogla da mobiliše veći deo svojih oružanih snaga. Ona je i dalje druga najveća vojska u Evropi (iza Rusije) i tehnološki najnaprednija - ali se ipak muči da odbrani liniju fronta dugu 1.300 kilometara.

Nakon gotovo četiri godine rata, mnogi vojnici su iscrpljeni, a stope dezertiranja rastu. Vojni regruteri sve teže popunjavaju praznine jer se neki mlađi muškarci kriju od regrutacije ili beže iz zemlje. Ukrajina bi mogla da proširi zakone o mobilizaciji.

Trenutno su samo muškarci uzrasta od 25 do 60 godina obavezni da budu dostupni za borbu. To je svesna strategija Kijeva kako bi se upravljalo demografskim izazovima - zemlja sa niskim natalitetom i milionima građana u inostranstvu ne može sebi da priušti gubitak onih koje nazivaju "očevima budućnosti".

To zbunjuje posmatrače spolja.

"Smatram neverovatnim da Ukrajina nije mobilisala svoje mlade", rekao je jedan visoki britanski vojni zvaničnik i dodao da misli da je Ukrajina jedna od retkih zemalja u istoriji koja se suočava sa egzistencijalnom pretnjom, a da nije bacila svoje lude dvadesetogodišnjake u borbu.

Fiona Hil kaže da je Ukrajina jednostavno naučila lekciju iz istorije i razornog uticaja koji je Prvi svetski rat imao na evropske imperije 20. veka, koje su propadale nakon što nisu uspele da povrate rast stanovništva koji je podsticao njihov ekonomski uspon.

"Ukrajina jednostavno razmišlja o svojoj demografskoj budućnosti", kaže Hil.

Udari, diplomatija i Tramp

Ako bi Ukrajina mogla da uveze i proizvodi više raketa dugog dometa, mogla bi snažnije i dublje da udara po Rusiji.

Ove godine je pojačala vazdušne udare na ciljeve i na okupiranim teritorijama i u samoj Ruskoj Federaciji. Ranije ovog meseca, ukrajinski vojni komandanti rekli su Radiju Slobodna Evropa da su tokom jeseni pogodili više od 50 objekata energetske i vojno-industrijske infrastrukture u Rusiji.

Aleksandar Gabujev, direktor Centra Karnegi za Rusiju i Evroaziju, kaže da su neki Rusi ranije ove godine iskusili nestašice goriva.

"Do kraja oktobra, ukrajinski dronovi su bar jednom pogodili više od polovine od 38 najvećih ruskih rafinerija. Zastoji u proizvodnji proširili su se na više regiona, a neke ruske benzinske stanice počele su da ograničavaju prodaju goriva", kaže Gabujev.

Ali da li bi dublji udari na Rusiju imali efekta, kada i Kremlj i rusko javno mnjenje deluju ravnodušno? Mik Rajan, bivši australijski general-major i trenutni saradnik Centra za strateške i međunarodne studije, kaže da dubinski udari nisu čarobni metak.

"Oni su izuzetno važan vojni poduhvat, ali sami po sebi nisu dovoljni da nateraju Putina za pregovarački sto ili da dobiju rat", smatra Rajan.

Dr Sidart Kaušal, viši istraživač vojnih nauka u Kraljevskom institutu za ujedinjene službe (RUSI), rekao je da bi dublji udari svakako oštetili rusku energetsku i vojnu infrastrukturu, kao i potrošili njene rakete PVO. Ali je upozorio da bi ta taktika mogla biti kontraproduktivna.

"Mogla bi da učvrsti argument koji rusko rukovodstvo iznosi da nezavisna Ukrajina predstavlja ogromnu vojnu pretnju", rekao je on.

I dalje - postoji i diplomatski put.

Neki analitičari tvrde da bi Putin, ako mu se ponudi izlaz iz rata, mogao da ga prihvati. Teorija glasi ovako: postiže se dogovor koji omogućava obema stranama da proglase pobedu. Na primer, prekid vatre duž linije kontakta; demilitarizovane zone; bez formalnog teritorijalnog priznanja. Kompromisi na sve strane.

Ali takav dogovor bi zahtevao snažno američko angažovanje prema Rusiji, formiranje pregovaračkih timova i korišćenje američke moći da se dogovor progura.

"Sjedinjene Države… moraju da iskoriste ogromnu psihološku polugu koju imaju nad Rusijom. Ne može se dovoljno naglasiti uloga koju Sjedinjene Države - i Tramp lično - imaju u potvrđivanju Rusije kao velike sile i Putina kao globalnog lidera", tvrdi Tomas Grejem.

Kineski uticaj

Džoker u igri je Kina. Predsednik Si Đinping je jedan od retkih svetskih lidera koje Putin sluša. Kada je Si ranije tokom sukoba upozorio protiv ruskih pretnji upotrebom nuklearnog oružja, Kremlj je brzo povukao ručnu.

Ruska ratna mašinerija je takođe u velikoj meri zavisna od kineske isporuke robe dvostruke namene - poput elektronike ili mašina koje se mogu koristiti i u civilne i u vojne svrhe.

Dakle, ako bi Peking odlučio da nastavak rata više nije u interesu Kine, imao bi značajnu polugu nad razmišljanjem u Kremlju.

Za sada SAD ne pokazuju znake da pokušavaju da podstaknu - ili primoraju - Kinu da izvrši pritisak na Moskvu. Pitanje je, dakle, da li bi predsednik Si bio spreman da samoinicijativno upotrebi taj uticaj.

Trenutno Kina deluje zadovoljno što su SAD zaokupljene, što su transatlantski saveznici podeljeni i što ostatak sveta Kinu vidi kao izvor stabilnosti. Ali ako bi se ruska invazija proširila, ako bi globalna tržišta bila poremećena, ako bi SAD uvele sekundarne sankcije Kini kao kaznu za kupovinu jeftine ruske energije, tada bi se razmišljanje u Pekingu moglo promeniti.

Za sada, međutim, Putin veruje da je u povoljnoj poziciji i da je vreme na njegovoj strani. Što se ovaj sukob bude duže razvlačio, kažu analitičari, to će ukrajinski moral više opadati, saveznici će biti sve podeljeniji, a Rusija će zauzimati sve više teritorije u Donjecku.

"Ili ćemo silom oružja osloboditi ove teritorije ili će ukrajinske trupe napustiti ove teritorije", rekao je Putin prošle nedelje.

"Ništa neće promeniti njegov stav", rekla je Fiona Hil. "Osim ako ne napusti scenu. Putin se trenutno kladi da može da održava ovo dovoljno dugo da se okolnosti razviju u njegovu korist."

(Telegraf.rs)