Zelenski čestitao Božić, pa poželeo da Putin umre

U potezu koji mu nije uobičajen, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski održao je konferenciju za novinare, praktično iznoseći u javnost i novi ukrajinski plan/predlog za prekid vatre – u prvoj fazi – ali i za mir, u drugom koraku. Dvadeset tačaka novog ukrajinskog plana uključuje različite obaveze ne samo za Ukrajinu i Rusiju, već i za Sjedinjene Države i Evropu.

Najznačajniji element ovog ukrajinskog predloga jeste, međutim, velika promena stava Zelenskog i Kijeva po pitanju "vrućeg krompira" - odnosno ustupanja, ali i upravljanja istočnim regionima koje je Moskva do sada zauzela.

Preporučujemo

Volodimir Zelenski izjavio je novinarima da je spreman da povuče ukrajinske trupe iz delova istočne oblasti Donjeck koji su još pod kontrolom Kijeva i da ih pretvori u demilitarizovanu zonu, u okviru mogućeg mirovnog sporazuma sa Moskvom.

Ovaj predlog predstavlja najjasniji signal do sada da je Zelenski spreman na kompromis, nakon višenedeljnih pregovora uz posredovanje Sjedinjenih Država. Istovremeno, međutim, razotkriva i dubinu razlika koje i dalje razdvajaju Ukrajinu i Rusiju. Ukrajinski predsednik postavio je jasan uslov - Rusija bi morala da povuče svoje snage sa odgovarajuće teritorije u Donjecku. Do sada, Kremlj nije pokazao spremnost da prihvati bilo šta manje od potpunog preuzimanja kontrole nad tom oblasti.

Zelenski poželeo da Putin umre

U video-obraćanju u trajanju od oko osam minuta, pojavila se i jedna rečenica koja je kod većine protumačena kao svojevrsna kletva upućena ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. "Danas svi imamo jedan san i upućujemo jednu želju za sve: ‘Da umre’ (u engleskim titlovima poruke: ‘may he perish’)... pomisli svako od nas ponaosob, ali kada se obratimo Bogu, naravno, naše želje su šire. Tražimo mir za Ukrajinu. Borimo se i molimo za njega", rekao je Zelenski u spornom delu obraćanja.

Predsednik Ukrajine se, naravno, nije zadržao samo na konferenciji za novinare o mirovnom planu, već je uputio i božićnu poruku svojim sunarodnicima širom sveta.

Kada je reč o mirovnom planu, Zelenski ga je opisao kao najveći napor Ukrajine da okonča rat i naglasio da je sada "lopta u dvorištu Rusije". Kako je rekao, novi dokument su Moskvi predstavile Sjedinjene Države, a Kijev sada čeka odgovor.

Prema rečima ukrajinskog predsednika, većina tačaka "u velikoj meri odražava zajedničku ukrajinsko-američku poziciju".

Ipak, Vašington i Kijev nisu postigli saglasnost o dva ključna pitanja - budućnosti ukrajinskih teritorija u Donjecku i kontroli velikog nuklearnog postrojenja koje se nalazi pod ruskom okupacijom.

U vezi sa drugim pitanjem, Kijev je predložio zajedničko upravljanje elektranom sa Sjedinjenim Državama, kao kompromisno rešenje.

Ostaje nejasno kako će ukrajinski ustupci, koji još nisu odobreni u Vašingtonu, biti preneti Moskvi od strane američkih zvaničnika. U svakom slučaju, čak i ako Sjedinjene Države u potpunosti prihvate ukrajinske stavove, vrlo je verovatno da će ih Kremlj odbiti.

Ruska strana insistira da joj je osnovni cilj potpuna vojna kontrola Donjecka, bilo na bojnom polju ili za pregovaračkim stolom, i odbacila je svaku ideju o vraćanju nuklearne elektrane pod ukrajinsku kontrolu. Kremlj je saopštio da je predsednik Vladimir Putin obavešten o poslednjim konsultacijama.

"Naš cilj je da oblikujemo budući stav i uskoro obnovimo kontakte", izjavio je u sredu portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Zelenski je izrazio uzdržani optimizam da Moskva neće otvoreno odbaciti predlog, iz straha da ne izazove gnev predsednika SAD Donalda Trampa. U suprotnom, upozorio je, Kremlj bi se mogao suočiti sa ozbiljnim posledicama.

"Ne mogu da kažu predsedniku Trampu: ‘Mi smo protiv mirovnog rešenja’", rekao je. "Ako pokušaju da sve blokiraju, onda bi predsednik Tramp trebalo da nas teško naoruža, uz istovremeno uvođenje svih mogućih sankcija protiv njih." "Značajno smo se približili finalizaciji dokumenata", dodao je, govoreći o mogućem mirovnom sporazumu.

Dok je govorio, ukrajinski predsednik je čitao iz fascikle sa tekstovima predloga, kao i iz posebnih aneksa o bezbednosnim garancijama i posleratnoj obnovi. Više rečenica bilo je podvučeno crvenom bojom, uglavnom najkontroverzniji delovi.

Ključno sporno pitanje – kontrola Donjecka – bilo je predmet brojnih predloga tokom poslednjih meseci. U početku je Rusija predlagala razmenu teritorija koje je zauzela drugde u Ukrajini za deo Donjecka koji još nije pod njenom kontrolom. Ukrajina je taj predlog odbila, uz obrazloženje da ne može ustupati teritoriju koja nije pod okupacijom.

Mirovni plan koji su prošlog meseca sastavile Rusija i Sjedinjene Države predviđao je povlačenje ukrajinskih snaga iz delova Donjecka koje kontrolišu i njihovo pretvaranje u neutralnu demilitarizovanu zonu. Novi plan koji je predstavio Zelenski ide korak dalje, predlažući da zona obuhvati ne samo teritorije koje bi Ukrajina napustila, već i oblasti pod ruskom kontrolom iz kojih bi se povukle ruske trupe. Zelenski je naglasio da svako ukrajinsko povlačenje mora biti praćeno jednakim ruskim potezom, iako tačna veličina zone ostaje nejasna. U Donjecku bi, kako je rekao, demilitarizovana zona mogla da obuhvati gradove Kramatorsk i Slavjansk, koji predstavljaju poslednju glavnu liniju odbrane Kijeva u istočnoj oblasti. Bezbednosna zona, pod upravom međunarodnih snaga, razdvajala bi dve strane.

Teritorijalno pitanje je verovatno najteže u svakom mirovnom sporazumu. Ono se tiče vojnih proračuna, humanitarnih pitanja vezanih za raseljavanje stanovništva i, pre svega, nacionalnog dostojanstva. Zbog toga je Zelenski izjavio da bi stvaranje demilitarizovane zone moralo da bude odobreno na referendumu. Plan takođe predviđa održavanje izbora u najkraćem mogućem roku nakon potpisivanja mirovnog sporazuma. Njegov petogodišnji mandat istekao bi u maju prošle godine, ali je produžen zbog ratnog stanja uvedenog nakon ruske invazije 2022. godine.

Zelenski je potencijalne demilitarizovane oblasti opisao kao "slobodnu ekonomsku zonu", formulaciju koja očigledno cilja i na pro-poslovnu logiku Trampa i na interes američkih kompanija za mineralna bogatstva Ukrajine. Slična zona mogla bi biti formirana i oko nuklearne elektrane pod ruskom kontrolom u blizini fronta u južnoj oblasti Zaporožje. Elektrana ne radi od 2022. godine, ali kao najveća u Evropi, sa kapacitetom do šest gigavata, ima ogroman ekonomski značaj. Zelenski je rekao da su Sjedinjene Države predložile trojni nadzor i podelu profita, ali da Kijev ne može da prihvati energetsku saradnju sa Moskvom. Ukrajinski predlog predviđa zajedničko upravljanje elektranom Kijeva i Vašingtona, što se smatra malo verovatnim da će Rusija prihvatiti.

Ostale tačke plana direktno se tiču američkih ekonomskih interesa u obnovi Ukrajine. Predviđa se osnivanje investicionog fonda za finansiranje projekata, uz učešće američkih kompanija, naročito u energetskom sektoru. Fond bi prikupljao sredstva iz javnih i privatnih izvora, a Zelenski je naveo da bi Sjedinjene Države mogle da doprinesu sa 100 milijardi dolara, a Evropa sa sličnim iznosom. Krajnji cilj je prikupljanje do 800 milijardi dolara za obnovu.

Bezbednosne garancije uključuju održavanje ukrajinske vojske kao mirovne snage od 800.000 ljudi uz zapadno finansiranje, članstvo u Evropskoj uniji, evropsku vojnu podršku i bilateralne garancije Sjedinjenih Država. Zelenski je rekao da će evropski doprinos doći kroz tzv. koaliciju voljnih – Coalition of the Willing – grupu od oko 30 zemalja koje su se obavezale da ojačaju posleratnu bezbednost Ukrajine, čak i raspoređivanjem snaga na njenoj teritoriji – mogućnost koju Kremlj odlučno odbacuje.

(Telegraf.rs)