GORI BLISKI ISTOK! Tramp želi da zalivske države plate za rat, "suživot s Iranom nemoguć u ovom trenutku"

Poštovani čitaoci, današnje informacije o situaciji na Bliskom istoku možete pratiti u našem novom specijalnom blogu.

Zalivski saveznici Sjedinjenih Država, predvođeni Saudijskom Arabijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, pozivaju predsednika Donalda Trampa da nastavi sa vođenjem rata protiv Irana, tvrdeći da Teheran nije dovoljno oslabljen jednomesečnom kampanjom bombardovanja predvođenom SAD, prema rečima američkih, zalivskih i izraelskih zvaničnika, piše AP.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je izjavio da ne želi da "postavlja vremenski okvir" za okončanje rata sa Iranom.

Netanjahu je u izjavi za američki TV kanal Newsmax rekao da je Izrael postigao više od polovine svojih ratnih ciljeva.

On je istakao da veruje da će se iranski režim "urušiti iznutra".

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči pozvao je Saudijsku Arabiju da izbaci američke snage sa svoje teritorije i ponovio da su napadi Irana u regionu usmereni samo na neprijatelje islamske republike.

"Iran poštuje Kraljevinu Saudijsku Arabiju i smatra je bratskom nacijom. Naše operacije su usmerene protiv neprijateljskih agresora koji nemaju poštovanja prema Arapima ili Irancima, niti mogu da pruže bilo kakvu bezbednost. Samo pogledajte šta smo uradili njihovoj vazdušnoj komandi. Krajnje je vreme da se američke snage izbace", naveo je Arakči na platformi X.

Tokom rata između Irana i koalicije predvođene SAD i Izraelom, Iran je pojačao napade na američke i savezničke ciljeve u regionu, uključujući baze u Saudijskoj Arabiji.

Iran i Saudijska Arabija su od 2023. godine ponovo uspostavile diplomatske odnose posle višegodišnjeg prekida.

Nepoznat projektil pogodio je tanker 31 nautičku milju severozapadno od Dubaija u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, saopštio je Centar za pomorske trgovinske operacije Ujedinjenog Kraljevstva (UKMTO).

Prema izveštaju, bezbednosni službenik kompanije vlasnika tankera prijavio je da je projektil pogodio desnu stranu broda, izazvavši požar, prenosi Rojters.

Svi članovi posade su bezbedni i niko nije povređen, dodaje se u saopštenju.

Današnja razmena optužbi između američkih i iranskih zvaničnika preslikala je prethodne sukobe oko pitanja da li se zapravo vode pregovori o okončanju rata.

Tramp je za New York Post izjavio da pregovara sa predsednikom iranskog parlamenta, Mohamadom Bagerom Galibafom, koji je potom tu tvrdnju demantovao objavom na platformi X. Isto je učinio i portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova.

Galibaf je poručio da SAD promovišu "sopstvene želje kao vesti, dok istovremeno prete našoj naciji".

Portparol Esmail Bagai izjavio je da se nikakvi pregovori nisu održali, iako je potvrdio da su posrednici Iranu dostavili set predloga. On je naglasio da Iran "neće zaboraviti izdaju koja je naneta diplomatiji u dva navrata u manje od godinu dana", aludirajući na indirektne razgovore iz juna 2025. i februara 2026. godine, koji su prethodili napadima Izraela i SAD.

Tramp je prošle nedelje izneo mogućnost pregovora, što je privremeno ublažilo nagle skokove cena nafte. Iranski zvaničnici su kasnije negirali da se razgovori vode, optužujući SAD da "pregovaraju same sa sobom", dok su državni mediji izveštavali o alternativnim iranskim predlozima.

Iranska vojska saopštila je danas da je izvela opsežnu operaciju bespilotnim letelicama na vojne ciljeve u izraelskim gradovima Tel Aviv i Nof Hagalil, navodeći da su pogođeni infrastrukturni objekti povezani sa odbrambenom industrijom, uključujući kompanije "Elbit Systems" i "Kanfit Ltd".

Kako se ističe, meta napada bili su objekti pod kontrolom izraelskih odbrambenih kompanija, za koje Teheran tvrdi da imaju ključnu ulogu u proizvodnji naoružanja i razvoju vojnih sistema, prenela je iranska televizija Press TV.

Prema navodima iranske strane, pogođene lokacije povezane su sa nabavkom i proizvodnjom raketnih sistema, uključujući i sistem Gvozdena kupola, koji Izrael koristi za odbranu od napada.

U saopštenju se "Elbit Systems" opisuje kao jedna od glavnih kompanija za proizvodnju naoružanja, sa fokusom na elektronsko ratovanje, bespilotne letelice, identifikacione sisteme i radarske senzore, kao i značajan izvoznik oružja.

Za "Kanfit Ltd" navodi se da je aktivna u oblasti inženjeringa i proizvodnje vazduhoplovnih komponenti, uključujući konstrukciju delova za avione i helikoptere.

Hiljade vojnika elitne 82. padobranske divizije američke vazdušno-desantne divizije počelo je da stiže na Bliski istok, dok administracija predsednika SAD Donalda Trampa razmatra dalje korake u ratu protiv Irana, saopštili su danas američki zvaničnici za Rojters.

Padobranci iz vojne baze Fort Brag u Severnoj Karolini pridružili su se hiljadama marinaca, mornara i specijalnih jedinica već raspoređenih u regionu.

Tokom vikenda stiglo je oko 2.500 marinaca.

Zvaničnici nisu precizirali tačne lokacije raspoređivanja vojnika, ali su naveli da je pojačanje deo priprema za moguće buduće operacije.

Misije uključuju zauzimanje ostrva Harg, kontrolu naftnih ruta i vađenje obogaćenog uranijuma iz Irana, naveli su izvori.

Operacije na ostrvu Harg, ključnoj luci za 90 odsto iranskog izvoza nafte, ocenjuju se kao veoma rizične zbog dometa iranskih raketa i dronova.

Iranski parlament odobrio je danas predlog zakona o uvođenju taksi za brodove koji prolaze kroz Ormuski moreuz, uz mogućnost zabrane prolaska američkim i izraelskim plovilima, javila je agencija Fars.

Kako se navodi, predlog je prethodno usvojio Odbor za nacionalnu bezbednost iranskog parlamenta, a ukoliko stupi na snagu, predviđa uvođenje sistema naplate prolaza kroz ovaj strateški plovni put u iranskoj valuti rijalima.

Predlog zakona uključuje i zabranu prolaska brodovima iz Sjedinjenih Američkih Država i Izraela, kao i državama koje uvode jednostrane sankcije Iranu.

Takođe se ističe pravo Irana na suverenitet nad Ormuskim moreuzom, jednim od najvažnijih svetskih pomorskih pravaca za transport nafte i gasa.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov razgovarao je danas putem video-konferencije o vojnoj i političkoj situaciji u regionu Persijskog zaliva sa ministrima spoljnih poslova zemalja članica Saveta za saradnju zemalja Zaliva (GCC) i Jordana, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

"Održana je detaljna razmena mišljenja u kolektivnom formatu u vezi sa neviđenom eskalacijom vojno-političke situacije u regionu Persijskog zaliva, koja traje više od mesec dana", navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu ruskog ministarstva, prenosi Interfaks.

Lavrov je naglasio da je "rešenje sukoba, čiji je osnovni uzrok ničim izazvana i besmislena agresija Sjedinjenih Država i Izraela protiv Irana", moguće isključivo političkim i diplomatskim sredstvima, uz bezuslovno uvažavanje legitimnih interesa svih država u regionu.

"U tom kontekstu, Rusija je izrazila nepokolebljivu podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu prijateljskih arapskih monarhija, sa kojima su njeni odnosi strateški važni. Naglasila je neprihvatljivost uvlačenja ovih zemalja u tuđi rat, kao i neprihvatljivost napada na njihovu civilnu infrastrukturu, uključujući energetske i druge vitalne objekte", ističe se u saopštenju.

Tokom videokonferencije, "potvrđena je čvrsta posvećenost održavanju bliske koordinacije sa arapskim partnerima, uključujući i one u UN, kako bi se olakšalo brzo primirje i sprečilo širenje sukoba".

Pored toga, konstatovana je potreba za razvojem jasnih mehanizama za saradnju među svim zemljama u regionu radi uspostavljanja dugoročne stabilnosti na Bliskom istoku.

"Lavrov je skrenuo pažnju svojih kolega na ruski koncept kolektivne bezbednosti u regionu Persijskog zaliva, koji se promoviše već nekoliko godina. Ovaj koncept ima za cilj održavanje dobrosusedskih odnosa između svih priobalnih država u ovom strateški važnom regionu", saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Video konferenciji su prisustvovali ministri spoljnih poslova zemalja Zalivskog saveta za saradnju - Bahreina, Kuvajta, Omana i Saudijske Arabije, državni ministri Katara i UAE, kao i generalni sekretar Zalivskog saveta za saradnju i generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Jordana.

Trojica pripadnika mirovne misije Ujedinjenih nacija iz Indonezije poginula su u dva odvojena incidenta na jugu Libana, dok je više njih ranjeno, saopštila je misija UNIFIL, u jeku pojačanih sukoba između Izraela i libanskog militantnog pokreta Hezbolaha.

Dvojica mirovnjaka poginula su, kako prenosi Rojters, kada je eksplozija nepoznatog porekla uništila njihovo vozilo u blizini mesta Bani Hajan na jugu Libana, dok su još dvojica vojnika ranjena, navodi se u saopštenju.

Prethodno je jedan indonežanski vojnik poginuo tokom noći između nedelje i ponedeljka, kada je projektil eksplodirao u blizini jedne od pozicija UNIFIL-a kod sela Adčit al-Kusajr, pri čemu je još jedan pripadnik misije teško ranjen.

Portparolka UNIFIL-a Kendis Ardiel izjavila je da se radi o dva odvojena incidenta i da je istraga u toku.

Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su završile talas udara u glavnom gradu Irana, Teheranu, čija je meta bila infrastruktura režima.

Ovo saopštenje dolazi nakon izveštaja izvora koji su za BBC naveli da su večerašnji napadi na grad bili žestoki.

Sekretarka za štampu Bele kuće Karolin Levit branila je Trampovu izjavu da bi SAD mogle da gađaju iransku energetsku i kritičnu infrastrukturu, nakon što je upitana o mogućnosti kršenja međunarodnog prava.

Levit je rekla da predsednikova izjava pokazuje da je "najbolja opcija za Iran postizanje dogovora".

"Američka vojska poseduje sposobnosti koje nadilaze maštu, a predsednik se ne plaši da ih upotrebi", navela je ona.

Dodala je da će administracija i oružane snage SAD "uvek delovati u okvirima zakona", ali da će, u smislu postizanja ciljeva operacije "Epic Fury" ("Epski gnev"), Tramp "ići napred bez odstupanja" i da očekuje od iranskog rukovodstva da postigne sporazum.

Portparolka Bele kuće izjavila je da su SAD pogodile više od 11.000 vojnih ciljeva u Iranu i da su "desetkovale" njegovu mornaricu, uništivši više od 150 brodova. Tramp nije isključio kopnenu operaciju, rekla je ona, ali je naglasila da diplomatija ostaje prva opcija.

Uprkos demantijima iz Teherana, Karolajn Levit je insistirala na tome da se razgovori između Sjedinjenih Država i Irana nastavljaju i da napreduju pozitivno. Upozorila je da je, ukoliko Iran odbije priliku za dogovor, američka vojska spremna da predsedniku ponudi "svaku dostupnu opciju" kako bi Iran platio "visoku cenu".

On je takođe tvrdio da Iranci sa kojima SAD razgovaraju deluju "razumnije iza zatvorenih vrata" od prethodnog rukovodstva.

Dok iranski zvaničnici nastavljaju da tvrde da pregovora nema, Levit je naglasila da se oni ipak odvijaju, dodajući da je "američki narod dovoljno pametan da reč terorističkog režima ne uzima zdravo za gotovo".

Iranska revolucionarna garda saopštila je da su njene mornaričke jedinice uništile četiri mesta okupljanja komandanata i objekte "američkih i cionističkih snaga", u okviru 87. talasa operacije "Obećanje 4".

Suživot sa Iranom "uz njihovo trenutno ponašanje" je nemoguć, izjavio je ministar unutrašnjih poslova UAE Kalifa bin Šahin Al Marar, prema navodima ministarstva spoljnih poslova te zemlje.

"Nastavak iranske agresije čini suživot sa iranskim režimom, uz njegovo trenutno ponašanje, nemogućim, a rešavanje iranske pretnje - uključujući nuklearni, raketni program i program dronova, kao i pomorsku bezbednost - ključno je za održiv mir", rekao je on.

Govoreći na virtuelnom sastanku Arapske lige, Marar je izjavio: "Arapska liga se sada nalazi na raskrsnici: ili će usvojiti potpunu solidarnost i čvrst stav protiv iranskog terorizma, ili rizikuje da postane neefikasna u suočavanju sa velikim izazovima."

Sekretarka za štampu Bele kuće Karolin Levit izjavila je novinarima na brifingu da bi Donald Tramp bio zainteresovan da pozove arapske zemlje da snose troškove rata sa Iranom.

"To je ideja koju on ima i nešto o čemu ćete, verujem, čuti više od njega", rekla je Levit na konferenciji za štampu u Beloj kući.

Još jedna iranska raketa pala je u centralni deo Izraela u ponedeljak uveče, saopštila je IDF.

Nije bilo povređenih niti materijalne štete jer je projektil pao na nenaseljeno područje.

Bivši zvaničnik i šef operacija za Avganistan i Irak u NATO-u Nikolas Vilijams ocenio je danas da je malo verovatna sveobuhvatna kopnena invazija na Iran, poput onih u Iraku i Avganistanu, navodeći da bi eventualne američke vojne operacije bile ograničene i usmerene na strateške ciljeve.

On je upozorio da bi snage Iranske revolucionarne garde i veliki ljudski resursi mogli da "nadvladaju" američke trupe ukoliko bi pokušale da se zadrže na kopnu, što bi ih primoralo na defanzivu bez mogućnosti dubljeg prodora u teritoriju Irana.

Vilijams je u intervjuu za Al Džaziru rekao da aktuelno planiranje u Pentagonu ide u pravcu ograničenih kopnenih i pomorskih operacija, koje bi imale za cilj kontrolu ključnih tačaka, uključujući ostrvo Harg i naftnu infrastrukturu, kako bi se obezbedila bezbednost Ormuskog moreuza i sloboda plovidbe.

Sekretarka za štampu Bele kuće izjavila je da su ostaci režima u Iranu "sve nestrpljiviji" da pregovaraju sa SAD "dok još mogu" i da ti razgovori "teku dobro", pri čemu su se iranski zvaničnici u privatnim razgovorima složili sa pojedinim američkim stavovima.

To je u suprotnosti sa onim što se ranije danas čulo iz Teherana, kada je tamošnje ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da su američki predlozi za okončanje sukoba "nerealni, nelogični i preterani".

Karolin Levit to, međutim, odbacuje kao "poziranje", navodeći da su "preostali elementi režima sve nestrpljiviji da okončaju razaranja i sednu za pregovarački sto dok još uvek to mogu".

"Uprkos javnom poziranju koje čujete od režima i lažnom izveštavanju, razgovori se nastavljaju i teku dobro", izjavila je ona.

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je za Al Jazeeru da trenutni status novog vrhovnog vođe Irana, Modžtabe Hamneija, ostaje nepoznat.

"Čak i ne znamo da li on zaista vlada. Niko ga nije video niti čuo. Nije jasno ko u ovom trenutku donosi odluke unutar Irana", rekao je Rubio.

Američki državni sekretar Marko Rubio komentarisao je danas izjavu predsednika SAD Donalda Trampa o preuzimanju nafte na iranskom ostrvu Harg rekavši da je važno setiti se početnih ciljeva vojne operacije u Iranu i dodao da će američki vojni ciljevi biti postignuti za nekoliko nedelja, a ne meseci.

"Mi uništavamo iransku mornaricu. Uništavamo u značajnom procentu njihovu vojnu sposobnost, njihove lansere raketa. Uništićemo njihovu odbrambenu industrijsku bazu, što znači njihovu sposobnost da u budućnosti proizvode nove rakete i nove dronove, jer je to predstavljalo veliku pretnju za region", rekao je Rubio u intervjuu za ABC News.

On je rekao da je Iran danas u svom najslabijem izdanju, ali da nije bilo vojne intervencije Iran bi za dve godine imao još više hiljada raketa, hiljade dodatnih raketnih lansera i fabrika za proizvodnju naoružanja.

Dva kineska kontejnerska broda prošla su danas kroz Ormuski moreuz iz Persijskog zaliva iz drugog pokušaja, pokazuju podaci o praćenju plovidbe, što predstavlja prvi takav prolazak od početka sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Izraela sa Iranom krajem februara.

Prema podacima platforme za praćenje brodova "MarineTraffic", plovila su u formaciji napustila moreuz i uplovila u otvoreno more, krećući se povećanom brzinom ka Omanskom zalivu.

Analitičari navode da je reč o prvim kontejnerskim brodovima koji su napustili zaliv od početka krize, izuzev onih pod iranskom zastavom, preneo je Rojters.

Nedavno je i tanker pod upravom grčke kompanije, koji je prevozio saudijsku naftu ka Indiji, napustio zaliv, dok su pojedini brodari spremni da preuzmu rizik prolaska uprkos pretnjama poput mina, raketa i dronova.

Prema navodima izvora, pojedine kompanije koriste taktike poput isključivanja sistema za praćenje i noćne plovidbe kako bi smanjile uočljivost tokom prolaska kroz moreuz.

NATO je odgovorio na ranije izveštaje o tome da su njegovi sistemi protivvazdušne odbrane presreli raketu lansiranu iz Irana koja je ušla u vazdušni prostor Turske.

Portparol Alijanse je u objavi na društvenim mrežama naveo:

"NATO je ponovo uspešno presreo iransku balističku raketu koja se kretala ka Turskoj. NATO je spreman za ovakve pretnje i uvek će činiti ono što je neophodno da zaštiti sve svoje saveznice."

Iranski državni mediji izvestili su o vazdušnim udarima u Isfahanu, nedaleko od jednog od ključnih nuklearnih postrojenja u zemlji.

Državna novinska agencija IRNA navela je da su američko-izraelski avioni gađali zabavni park Royaha Dreams (Park snova Rojaha).

Egipatski predsednik Abdel Fatah al Sisi pozvao je danas predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa da pomogne u zaustavljanju rata na Bliskom istoku i upozorio da strahovi od prelaska cene nafte iznad 200 dolara po barelu nisu preuveličani.

"Kažem predsedniku Trampu: niko ne može zaustaviti rat u našem regionu u Zalivu osim Vas. Molim Vas, gospodine predsedniče, molim Vas. Molim Vas, pomozite nam da zaustavimo rat", rekao je Sisi na konferenciji Egypt Energy Show 2026 u Kairu.

On je istakao da Vašington ima ključnu ulogu u okončanju sukoba u regionu i poručio da "niko osim predsednika Trampa ne može da zaustavi rat u našem regionu i u Zalivu", prenosi Egypt Today.

"Obraćam Vam se u ime čovečanstva i u ime svih koji žele mir. Upućujem Vam direktan apel da pomognete da se rat zaustavi, jer ste Vi u mogućnosti da to učinite", rekao je egipatski predsednik.

Sisi je naglasio da je stabilnost regiona od ključnog značaja za globalno energetsko tržište i bezbednost, upozorivši na posledice nastavka sukoba.

Prema njegovim rečima, rat će izazvati dvostruke šokove nestašice ponude i rasta cena, čiji puni obim tek treba da se oseti.

"Bojim se da će ciljanje energetskih postrojenja, bilo da se radi o proizvodnji ili rafinerijama, imati veoma ozbiljne posledice po globalnu ekonomiju i cene goriva. Posmatrači tržišta upozorili su da bi cena barela nafte mogla dostići više od 200 dolara, i to nije preterivanje", dodao je.

Sisi je takođe upozorio na nadolazeću krizu za globalne zalihe hrane, napominjući da će poremećaji u izvozu đubriva imati ogroman uticaj na cene.

"Bogate zemlje bi možda mogle ovo da apsorbuju, ali za ekonomije sa srednjim prihodima i krhke ekonomije, to bi moglo imati veoma, veoma ozbiljan uticaj na njihovu stabilnost", rekao je on.

Konferencija EGYPES 2026 održava se od 30. marta do 1. aprila pod sloganom "Energetska tranzicija kroz saradnju, akciju i realizam", a okuplja brojne zvaničnike i predstavnike energetske industrije iz celog sveta.

Ukrajina je potpisala desetogodišnje odbrambene partnerske sporazume sa tri zemlje Persijskog zaliva tokom regionalne turneje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog proteklog vikenda.

"Ukrajina je pristala da zemljama Persijskog zaliva obezbedi kompletan ukrajinski arsenal sistema protivvazdušne odbrane, uključujući pomorske dronove, tehnologiju elektronskog ratovanja i presretanja dronova", izjavio je danas Zelenski po povratku sa turneje po Saudijskoj Arabiji, UAE, Kataru i Jordanu, prenosi Euronews.

On je rekao da se poslednjih godina proširio ukrajinski arsenal pomorskih dronova koji su se pokazali efikasnim u nanošenju velikih gubitaka ruskim vojnim objektima i brodovima u Crnom moru i dodao da je Ukrajina spremna da podeli svoje iskustvo u deblokiranju pomorskih trgovinskih puteva pomoću mornaričkih dronova.

"Podelili smo naša iskustva u operacijama u Crnom moru. Oni razumeju da su naše snage bile veoma efikasne u deblokiranju crnomorskog koridora", rekao je Zelenski.

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da Iranu "nikada" neće biti dozvoljeno da odlučuje o tome ko prolazi kroz međunarodne plovne puteve.

Iranske pretnje pomorskom saobraćaju u Ormuskom moreuzu praktično su zatvorile ovu ključnu rutu, kroz koju inače prolazi petina svetske trgovine naftom.

Rubio je za emisiju "Good Morning America" mreže ABC rekao: "Iranci prete da će uspostaviti nekakav trajni sistem u Ormuskom moreuzu gde će oni odlučivati o tome ko prolazi kroz međunarodne plovne puteve. To se nikada neće dozvoliti."

On je dodao da Tramp "na raspolaganju ima nekoliko opcija".

"Ministarstvo rata priprema set opcija za predsednika za ovu, kao i za razne druge nepredviđene situacije koje bi mogle da nastanu", izjavio je Rubio.

"To je ono što uvek mora da se radi u ovakvim situacijama."

Balistička raketa lansirana iz Irana ušla je u vazdušni prostor Turske pre nego što je oborena od strane NATO protivvazdušne i protivraketne odbrane raspoređene u istočnom Mediteranu, potvrdilo je tursko ministarstvo odbrane.

Ovaj incident predstavlja četvrti takav slučaj od početka američko-izraelskog rata sa Iranom, nakon tri ranija presretanja od strane NATO sistema ranije ovog meseca, što je podstaklo Ankaru da uloži protest i upozori Teheran, preneo je Reuters.

Blokada interneta koju su iranske vlasti uvele širom zemlje ušla je u drugi mesec, objavila je organizacija NetBlocks.

Prema njihovim podacima, pristup globalnom internetu i dalje je ozbiljno ograničen, dok je većina stanovništva odsečena od komunikacije i informacija iz inostranstva.

Sjedinjene Američke Države moraju biti spremne za mogućnost da će Iran odbaciti američke predloge za okončanje rata, rekao je Marko Rubio, državni sekretar SAD, istakavši da bi bilo dobro da "novo" rukovodstvo u Teheranu ima razumniju viziju budućnosti.

"Jasno je da tamo ljudi razgovaraju sa nama na načine na koje nam se prethodni ljudi koji su bili zaduženi za Iran nisu ranije govorili. Ako sada postoje novi ljudi na vlasti koji imaju razumniju viziju budućnosti, to bi bila dobra vest za nas, za njih, za ceo svet. Ali takođe moramo biti spremni na mogućnost, možda čak i verovatnoću, da to nije slučaj", rekao je Rubio u emisiji "Dobro jutro Amerika" na televiziji ABC.

Prema njegovim rečima, SAD nameravaju da provere koliko je Iran spreman da svoje izjave potkrepi delima.

"Imamo posla sa 47-godišnjim režimom u kojem je i dalje uključeno mnogo ljudi koji nisu nužno veliki ljubitelji diplomatije i mira", smatra Rubio.

Britanski premijer Kir Starmer izjavio je da britanske trupe neće da budu raspoređivane u Iranu.

Na pitanje novinara da li razmatra slanje britanskih vojnika u rat na Bliskom istoku, Starmer je rekao da to nije britanski rat i da Velika Britanija neće da bude uvučena u njega, prenosi BBC.

On je dodao da će Britanija nastaviti da brani svoje interese i da radi na ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, ali i naglasio da neće da bude uvučena u rat.

Britanski premijer je i prošle nedelje izjavio da sukob sa Iranom nije rat Velike Britanije i da London neće da bude uvučen u njega, naglasivši da svaka eventualna akcija mora da ima pravni osnov i jasno razrađen plan.

Prema njegovim rečima London je, umesto toga, preduzeo mere u okviru kolektivne samoodbrane, zajedno sa saveznicima u regionu, uključujući obaranje projektila koji dolaze iz Irana.

Britanski premijer je dodao i da je Velika Britanija omogućila Sjedinjenim Američkim Državama korišćenje svojih baza za operacije protiv iranske raketne infrastrukture, takođe u okviru kolektivne odbrane.

Iranska Islamska revolucionarna garda (IRGC) izvela je napade na komandne centre, objekte za skladištenje dronova i duge lokacije koje koristi američko i izraelsko vojno osoblje, u okviru novog, 87. talasa operacije "Pravo obećanje".

Kako se navodi u saopštenju IRGC, cilj iranskih napada bilo je pet američkih baza, kao i vojni centri na "okupiranim palestinskim teritorijama", uključujući Haifski zaliv, Kirjat Šmonu, Tel Aviv, Ber Ševu, Dimonu, Al Hardž, Džufer, Viktoriju i druge lokacije, prenosi agencija Tasnim.

Arsenal raketnog naoružanja Irana velikim delom je koncipiran i konstruisan u Severnoj Koreji, zemlji koju su Sjedinjene Američke Države označile kao državu sponzora terorizma, izjavio je jedan od vodećih svetskih eksperata za odnose Irana i Severne Koreje američki profesor Brus Behtol.

"Na britansku bazu Dijego Garsija u Indijskom okeanu, udaljeno oko 4.000 kilometara od Irana, ispaljena je raketa 'musudan'. Iranci su kupili 19 ovih raketa od Severne Koreje i preuzeli ih 2005. godine i od tada to nije nikakvo tajno oružje", rekao Behtol u intervjuu za FOX News.

Behtol kaže da je Severna Koreja izgradila veliki objekat za testiranje raketa u Emamšahru, gradu u provinciji Fars u Iranu, kao i objekat za praćenje i nadzor u Tabasu u provinciji Južni Horasan.

Prema njegovim rečima Severna Koreja pomogla Iranu izvozom razvijene tehnologije za proizvodnju raketa dugog dometa, za ciljeve koji su daleko od Irana, iako je prethodno, krajem 1990-tih, Pjongjang isporučio Teheranu oko 150 raketnih sistema te vrste nazvanih No Dong.

Tramp je danas, još jednom, zapretio Iranu da će SAD oštro reagovati ukoliko Ormuski moreuz ne bude otvoren za brodove.

Tramp je u ponedeljak poručio da će, "ako Ormuski moreuz ne bude odmah 'otvoren za poslovanje'", SAD "dići u vazduh i potpuno uništiti" imovinu, uključujući elektrane i rafinerije, čak i fabrike za desalinizaciju.

Međutim, ovo nije prvi put da je Tramp objavio nešto slično. Naime, prvi čovek SAD je više puta "ažurirao svoj rok" za Iran da otvori Ormuski moreuz u raznim objavama na Truth Social.

21. mart: Tramp je rekao da će "napasti i uništiti razne iranske elektrane, počevši od najvećih" ako Iran ponovo ne otvori Ormuski moreuz u roku od 48 sati.

23. mart: Rekao je da su dve zemlje imale "veoma dobre i produktivne razgovore". Rekao je da će "odložiti sve vojne udare na elektrane i energetsku infrastrukturu" za pet dana.

26. mart: Tramp je rekao da će produžiti ovu pauzu na 10 dana, kao odgovor na ono što je nazvao zahtevom iranske vlade, čime je rok postao 6. april.

Danas je rekao da su SAD u "ozbiljnim razgovorima" sa novim iranskim režimom koji bi, kako kaže, mogao da "okonča naše vojne operacije u Iranu". Ali ako se dogovor "uskoro ne postigne", kaže Tramp, SAD će "završiti naš divan 'boravak'".

Izraelska vojska je saopštila da je pogodila univerzitet u Teheranu kojim upravlja Iranska revolucionarna garda, tvrdeći da je institucija korišćena za napredna istraživanja oružja.

"Poslednjih dana, jedan od centralnih vojnih infrastrukturnih objekata IRGC-a je nedavno pogođen, a nalazi se u okviru Univerziteta Imam Hosein - glavne vojne akademske institucije IRGC-a, koja takođe služi kao hitna pomoć za vojne organe režima", navodi se u saopštenju.

Iransko pravosuđe je u ponedeljak saopštilo da je počelo da oduzima dozvole boravka građanima UAE u znak odmazde za to što su UAE učinili isto Irancima tamo.

Pravosuđe je saopštilo da je oduzelo prebivalište od 1.200 državljana Emirata koji žive u Iranu.

Ujedinjeni Arapski Emirati nisu odmah odgovorili na zahtev za komentar o oduzimanju prebivališta. Vlada je zatvorila iransku bolnicu i iranski klub u Dubaiju. Iran je tokom rata ispalio više dronova i raketa zajedno na UAE nego na Izrael.

Predsednik SAD Donald Tramp zapretio je potpunim uništenjem Irana ukoliko pregovori koji su, kako tvrdi, "dobro krenuli", ne budu dali konkretne rezultate.

"Postignut je veliki napredak, ali, ako iz bilo kog razloga uskoro ne bude postignut dogovor, što verovatno hoće biti, i ako Ormuski moreuz ne bude odmah 'otvoren za poslovanje', završićemo naš lepi 'boravak' u Iranu dizanjem u vazduh i potpunim uništavanjem svih njihovih elektrana, naftnih bušotina i ostrva Harg (a moguće i svih postrojenja za desalinizaciju!), kojih namerno još nismo 'dotakli'", naveo je Tramp.

Egipatski predsednik Abdel Fatah al-Sisi izjavio je da je njegov američki kolega, Donald Tramp, jedina osoba koja može da zaustavi rat.

"Kažem predsedniku Trampu: Niko ne može da zaustavi rat u našem regionu, u Zalivu, osim Vas", rekao je Sisi na ceremoniji otvaranja egipatske energetske emisije "Egipes".

Iako Egipat nije direktno uključen u američko-izraelski sukob sa Iranom, on je među zemljama koje su najviše pogođene dalekosežnim posledicama sukoba, uključujući više cene nafte i poremećene brodske rute.

Podsetimo, egipatska vlada je u subotu uvela novo vreme zatvaranja prodavnica, restorana i kafića širom zemlje, naredivši ranije zatvaranje kao deo mera za uštedu energije.

Španija je donela odluku da zatvori vazdušni prostor za američke avione umešane u rat u Iranu, rekla je španska ministarka odbrane.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Irana Esmail Bakaei rekao je da je američki plan od 15 tačaka za prekid sukoba sadrži "uglavnom preterane, nerealne i nerazumne zahteve", što je suprotno ranijim tvrdnjama američkog predsednika Donalda Trampa da je Iran pristao na "većinu" zahteva sa liste...

Rat Sjedinjenih Američkih Država protiv Irana postavio je rusku ekonomiju u poziciju za značajan oporavak nakon što su cene nafte naglo porasle usled zatvaranja Ormuskog moreuza. Međutim, ako je predsednik Vladimir Putin očekivao ogroman profit, ta perspektiva bi mogla da se izjalovi...

Crna Gora podiže cena goriva. Dizel će od ponoći poskupeti 11 centi i litar tog goriva će koštati 1,68 evra, saopštilo je Ministarstvo energetike i rudarstva.

Poskupeće i benzin, pa će eurosuper 98 koštati 1,59 evra po litru, što je poskupljenje od tri centa, dok će eurosuper 95 poskupeti četiri centa i litar će koštati 1,56 evra.

Lož ulje će poskupeti 12 centi i koštaće 1,84 evra po litru.

Naredni obračun će se obaviti 6. aprila.

Sve su glasniјe spekulaciјe da bi Sјedinjene Američke Države mogle da pokrenu kopnenu operaciјu na iranska ostrva u Persiјskom zalivu, nakon navoda da su hiljade američkih voјnika na putu ka Bliskom istoku. Kao јedan od mogućih ciljeva pominje se ostrvo Harg, ključno čvorište za snabdevanje gorivom kroz koјe prolazi oko 90 odsto izvoza nafte iz Irana.

Međutim, Harg je samo jedno od desetine iranskih ostrva u zalivu, od kojih mnoga mogu biti vrlo važna za obezbeđivanje bezbednog prolaska brodova i drugih plovila kroz Ormuski moreuz.

Iračko ministarstvo odbrane saopštilo je da su rakete pogodile vazduhoplovnu bazu Mohamed Ala, uništivši avion koji pripada iračkom ratnom vazduhoplovstvu.

Nije bilo žrtava u napadu, koji se dogodio u ranim jutarnjim satima pored međunarodnog aerodroma u Bagdadu.

U saopštenju, objavljenom na zvaničnom sajtu Ministarstva odbrane osuđuje se ono što opisuje kao "kukavički i kriminalni čin usmeren na vojni establišment i njegove odbrambene kapacitete".

U rafineriji nafte Bazan u Haifi izbio je požar nakon najnovijeg raketnog napada Irana i Hezbolaha, javljaju izraelski mediji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, tokom obraćanja javnosti, rekao da Evropi preti najveća energetska kriza.

"Ako se nastavi ovaj katastrofa, svet, posebno Evropa, suočiće se sa najvećom energetskom krizom u istoriji", upozorio je predsednik.

"Nemačka to ne može da izdrži, niko ne može da izdrži", istakao je Vučić.

"Računajte da će cena dizela već sutra biti 290 dinara", istakao je predsednik Srbije odgovarajući na pitanja novinara o ceni nafte i kretanjima na tržištu.

"Biće potpuni kolaps svega u svemu ako se to nastavi. Ovo vodi ceo svet u propast, a posebno Evropu", upozorio je.

U Iranu su obešena dvojica muškaraca koji su optuženi za saradnju sa opozicionom grupom povezanom sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom.

Dve osobe su pogubljene zbog optužbi za saradnju sa iranskom opozicionom grupom Mudžahedin e Halk (MEK), koja se ranije naoružala protiv države, prenosi danas poluzvanična iranska novinska agencija Tasnim.

Iranske vlasti su optužile dvojicu muškaraca da su pokretali napade na snage bezbednosti.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Bahreina saopštilo je da je izbio požar u poslovnoj zgradi u Al Dairu, priobalnom selu u blizini Međunarodnog aerodroma u Bahreinu. Nije bilo povređenih. Dodalo je da je u toku istraga kako bi se utvrdio uzrok požara.

Izraelske odbrambene snage saopštile su da su izvele udare na ciljeve Hezbolaha u Bejrutu.

U ovom trenutku nema informacija koji su tačno delovi grada pogođeni i ima li stradalih.

Foto: Tanjug/AP

⁠Iran ⁠je potvrdio smrt ⁠komandanta mornarice Revolucionarne garde ⁠Alireze Tansirija.

U saopštenju IRGC-a, koje je prenela novinska agencija IRNA, navodi se da je Tansiri preminuo zbog "težine povreda".

Podsetimo, prošle nedelje, izraelski ministar odbrane Izrael Kac ⁠rekao je da je komandant ubijen zajedno sa drugim zvaničnicima u "preciznoj i smrtonosnoj operaciji" koju je sprovela izraelska vojska.

Petrohemijska fabrika pogođena u napadu u Iranu, javljaju državni mediji.

Fabrika se nalazi oko 530 kilometara severozapadno od prestonice Teherana.

Vatrogasci su ugasili požar na licu mesta, javljaju mediji.

Uništenje aviona E-3 Sentry američkog ratnog vazduhoplovstva u iranskom napadu na vazduhoplovnu bazu u Saudijskoj Arabiji moglo bi da ošteti sposobnosti SAD da uoče dolazeće iranske pretnje na daljinu, kažu analitičari.

Foto: x.com/MarioNawfal

Kako Ormuski moreuz ostaje zatvoren i blokiran je protok bliskoistočne nafte u ostatak sveta, zemlje počinju da osećaju posledice smanjenja zaliha nafte - pri čemu Azija prva oseća uticaj dok se šok kreće ka zapadu, upozorio je JPMorgan u izveštaju objavljenom prošle nedelje.

Tipično, pošiljke nafte iz Persijskog zaliva prvo stižu do Azije, za 10 do 20 dana, pre nego što stignu u Evropu i Afriku za oko 20 do 35 dana, a zatim konačno u Sjedinjene Države nakon oko 35 do 45 dana.

Ovaj poremećaj snabdevanja koji se kreće ka zapadu je razlog zašto Azija prva oseća pritisak, navodi se u izveštaju. Poslednji tanker sa naftom napustio je moreuz 28. februara, dodaje se – i ove poslednje pošiljke pre rata su već uglavnom presušile.

Jugoistočna Azija će biti posebno pogođena.

"Primarni izazov se pomerio sa cene na fizičku oskudicu", navodi se u izveštaju, navodeći pad izvoza nafte u region od 41% u odnosu mesec za mesecom.

Afrika će biti sledeća, a uticaj će se povećati do početka aprila – mada to zavisi od lokalnih nivoa zaliha i koliko su zemlje zavisne od uvozne nafte. Pojavljuju se rani znaci stresa, a Kenija doživljava nestašicu goriva na maloprodajnom nivou, dok Tanzanija i dalje održava adekvatne zalihe, navodi JPMorgan.

Evropa će verovatno osetiti uticaj do sredine aprila, iako ima prednost snažnog zalihanog prostora i alternativnog snabdevanja iz Atlantskog basena.

SAD će poslednje osetiti udarac, prema izveštaju. Pošto SAD imaju značajnu domaću proizvodnju, verovatno neće osetiti direktne kratkoročne fizičke nestašice – mada je Kalifornija posebno ranjiva na izazove sa snabdevanjem, a zemlja će se nastaviti suočavati sa višim cenama.

Kuvajtska nacionalna garda saopštila je da je presrela pet dronova. Saopštenje dolazi nakon vesti da je poginuo radnik iz Indije u iranskom napadu na postrojenje za električnu energiju i desalinizaciju u Kuvajtu (pogledaj post u 4:31h).

Juče su kuvajtske oružane snage saopštile da je 10 njihovih pripadnika povređeno u iranskim napadima na vojne kampove, a skladište u vlasništvu privatne logističke kompanije takođe je bilo meta, u raketnim i dronovskim napadima tokom prethodna 24 sata.

Iranska vlada saopštila je da je elektroenergetska mreža zemlje stabilna nakon što su napadi na energetsku infrastrukturu zemlje izazvali nestanak struje u delovima provincija Teheran i Albroz.

U poruci koju su državne novinske kuće objavile na Telegramu, zvaničnik je rekao da su problemi rešeni.

Mostafa Radžabi Mašadi, zamenik ministra energetike, rekao je sinoć na državnoj televiziji da su "šrapneli pogodili jedan od električnih stubova na ulazu u grad Karadž, grad blizu Teherana".

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je da iransko postrojenje za proizvodnju teške vode u Kondabu, nakon izraelskih napada, više nije u funkciji.

Nuklearna agencija Ujedinjenih nacija je saopštila da je potvrdila "tešku štetu" na tom postrojenju, koristeći "nezavisnu analizu satelitskih snimaka i saznanja o postrojenju", prenosi danas Skaj njuz.

IAEA je u objavi na platformi Iks navela da postrojenje ne sadrži deklarisani nuklearni materijal.

Za razliku od obične vode, čija je hemijska formula H2O, teška voda ima formulu D2O i može da se koristi kao moderator u nuklearnim reaktorima. Teheran je ranije saopštio da je postrojenje za proizvodnju teške vode u Kondabu bilo meta napada u petak.

Sjedinjene Američke Države su sinoć upozorile svoje građane da odmah napuste Irak zbog povećanog bezbednosnog rizika, uključujući moguće napade Irana i proiranskih militantnih grupa na ciljeve povezane sa SAD, među kojima su i američki univerziteti u Bagdadu i ostatku zemlje.

Kako se navodi u saopštenju američke ambasade u Iraku, proiranske grupe već su izvele brojne napade na američke državljane i ciljeve povezane sa SAD širom Iraka, uključujući i region Iračkog Kurdistana, kao i na iračke institucije i civilne objekte.

Američka misija u Iraku, ističe se u saopštenju, ostaje otvorena i radi u režimu ograničenog prisustva kako bi pomogla američkim državljanima, ali se građanima savetuje da ne dolaze u ambasadu u Bagdadu niti u generalni konzulat u Erbilu zbog stalne pretnje od raketa, dronova i projektila u iračkom vazdušnom prostoru.

Stepen upozorenja za Irak ostaje na najvišem, četvrtom nivou - "ne putujte", a američkim državljanima se nalaže da ni iz kog razloga ne putuju u Irak i da odmah napuste tu zemlju ukoliko se u njoj nalaze. Američkim građanima koji odluče da ostanu u Iraku poručeno je da to čine uz visok bezbednosni rizik. Vlasti SAD navode da pažljivo prate situaciju i da će nastaviti da informišu građane o mogućnostima za napuštanje zemlje.

Ističe se da Iran i proiranske militantne grupe predstavljaju sve veću pretnju javnoj bezbednosti u Iraku i da bi mogli da nastave napade na ciljeve povezane sa SAD, uključujući diplomatska predstavništva, univerzitete, kompanije, energetsku infrastrukturu i druge objekte, ali i na institucije iračke države i civilnu infrastrukturu.

Američki predsednik razmatra vojnu operaciju sa ciljem vađenja 450 kilograma uranijuma iz Irana, izveštava WallStreet Journal.

"Operacija bi verovatno stacionirala američke snage u zemlju na izvestan broj dana ili duže", prema pisanju žurnala, koji poziva na neimenovane bezbednosne zvaničnike.

Tramp još uvek nije doneo odluku, ali "ostaje generalno otvoren za tu ideju", prema rečima zvaničnika, jer bi to moglo pomoći u ostvarivanju njegovog centralnog cilja da spreči Iran da ikada napravi nuklearno oružje“.

New York Times izveštava da bi trupe raspoređene u regionu mogle biti korišćene u misiji usmerenoj na visoko obogaćeni uranijum Irana u nuklearnom postrojenju Isfahan, ali da bi mogle biti korišćene i za zauzimanje ostrva Harg ili zaštitu Ormuskog moreuza.

Ministri spoljnih poslova Turske, Saudijske Arabije i Egipta napustili su Islamabad kasno u nedelju uveče nakon razgovora usmerenih na okončanje rata u regionu.

Turski ministar Hakan Fidan viđen je kako stiže u vazduhoplovnu bazu Nur Kan, nakon što je prisustvovao sastanku koji je organizovao Pakistan radi razmatranja napretka u dovođenju SAD i Irana za pregovarački sto za mirovne pregovore.

Saudijski ministar Fajsal bin Farhan Al Saud takođe je viđen u vazduhoplovnoj bazi.

Pakistansko ministarstvo spoljnih poslova takođe je podelilo video snimak egipatskog dr Badra Abdelatija kako stiže na međunarodni aerodrom Islamabad u glavnom gradu.

Pakistanski ministar spoljnih poslova Ishak Dar rekao je ranije u nedelju da će Islamabad uskoro biti domaćin razgovora između SAD i Irana. Nije precizirao da li će razgovori biti direktni ili indirektni i nije bilo neposrednog odgovora od SAD ili Irana.

Pakistan se pojavio kao posrednik, pošto neguje relativno dobre veze i sa Vašingtonom i sa Teheranom.

Nedugo nakon što je Izrael saopštio da je pokrenuo talas napada na Iran, čule su se sirene širom Izraela, a građanima je izdato naređenje da se povuku u skloništa.

Izraelska vojska je saopštila da je pokrenula talas novih udara na iransku prestonicu Teheran.

Nakon mesec dana pretnji, jemenski pobunjenici Huti, koje podržava Iran, konačno su se u subotu uključili u sukob na Bliskom istoku, ispalivši dve rakete prema Izraelu. Takođe, poslednjih dana su takođe upozorili da bi mogli da zatvore ključni plovni put na južnom ulazu u Crveno more – što povećava mogućnost još većih poremećaja u globalnom brodarstvu i snabdevanju naftom.

Da li će Huti proširiti svoje napade na Saudijsku Arabiju ili obustaviti plovidbu na Crvenom moru ostaje nejasno, ali bi to označilo dramatičnu eskalaciju rata koji traje mesec dana.

Predsednik SAD Donald Tramp je rekao da bi SAD trebalo da "preuzmu naftu u Iranu" i da razmatraju zauzimanje strateškog naftnog čvorišta zemlje, ostrva Harg.

To je jedna u nizu značajnih izjava koje je američki predsednik dao u opširnom intervjuu za Financial Times.

"Da budem iskren sa vama, moja omiljena stvar je da preuzmem naftu u Iranu. Ali neki glupi ljudi u SAD kažu: 'Zašto to radite?' Ali to su glupi ljudi", rekao je Tramp.

Takav potez bi gotovo sigurno morao da uključi zauzimanje ostrva Harg - odakle se izvozi većina iranske nafte.

Predsednik nije isključio mogućnost da to učini, dodajući da ostrvo mogao "lako da zauzme".

"Možda ćemo zauzeti ostrvo Harg, možda nećemo. Imamo mnogo opcija. To bi takođe značilo da moramo da budemo tamo na ostrvu Harg neko vreme. Ne mislim da imaju nikakvu odbranu. Mogli bismo ga vrlo lako zauzeti", rekao je Tramp.

Foto: Tanjug/AP

Američki predsednik Donald Tramp tvrdi u objavi na Truth Social da je američka vojska u Iranu tokom proteklog dana " mnoge dugo tražene mete".

"Veliki dan u Iranu. Mnogo dugo traženih meta je uništila naša VELIKA VOJSKA, najbolja i najsmrtonosnija na svetu. Bog vas sve blagoslovio!", navodi se u Trampovoj objavi.

Predsednik SAD Donald Tramp rekao je u nedelju da je Iran pristao na "većinu" zahteva sa liste od 15 tačaka koje su SAD prenele, preko Pakistana, za okončanje rata.

Na pitanje da li je Iran odgovorio na te tačke, predsednik je novinarima u avionu Air Force One rekao: "Odobrili su nam većinu tačaka. Zašto ne bi? Slažu se sa nama oko plana. Tražili smo 15 stvari, a uglavnom ćemo tražiti još nekoliko stvari"

Teheran nije odmah prihvatio plan od 15 tačaka prošle nedelje. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči je ranije potvrdio da su poruke razmenjene preko posrednika, ali je signalizirao skepticizam prema stavu Vašingtona.

Tramp je takođe rekao da je Iran dao američku naftu koja će biti isporučena sutra kako bi "dokazao da su ozbiljni". Tramp je rekao da kada je prošle nedelje govorio o tome da Iran daje SAD "poklon“, da je to bilo "10 ogromnih brodova nafte".

"A danas su nam dali još jedan poklon. Dali su nam 20 brodova punih nafte koja počinje da se isporučuje sutra", rekao je.

Predsednik SAD je rekao da se vode "dobri sastanci" i direktno i indirektno, i "mislim da dobijamo mnogo veoma važnih poena“.

Radnik iz Indije je ubijen u Kuvajtu u ponedeljak nakon što je servisna zgrada u postrojenju za proizvodnju energije i vode oštećena u iranskom napadu.

Kako je izvestila kuvajtska novinska agencija, pozivajući se na ministarstvo energetike, tehnički i timovi za hitne intervencije odmah su "otklonili posledice incidenta".