Samo par dana pre samoubistva Epstajn je naveo konkretan razlog zašto nikad ne bi oduzeo sebi život

Milijarder pedofil Džefri Epstajn je izvršio samoubistvo u svojoj ćeliji 10. avgusta 2019. godine, ali je obrazac za procenu rizika od samoubistva, datiran 1. avgusta te godine, naveo da je Epstajnov "ukupni akutni rizik od samoubistva" ocenjen kao "nizak".

Nekoliko dana pre nego što je Epstajn oduzeo sebi život u zatvoru na Menhetnu, ovaj seksualni prestupnik tvrdio je da nikada ne bi sebi oduzeo život jer je, kako je rekao, samoubistvo zabranjeno u njegovoj jevrejskoj veri.

Preporučujemo

U najnovijem objavljivanju dokumenata Ministarstva pravde SAD u vezi sa istragom o Epstajnu, zatvorski zapisi iz perioda kada je bio u Metropolitenskom pritvorskom centru u Njujorku, gde je bio pritvoren dok je čekao suđenje po federalnim optužbama za trgovinu ljudima u svrhu seksualne eksploatacije, pružaju detaljniji uvid u njegovo mentalno stanje.

U beleškama se pominje mogući pokušaj samoubistva 23. jula 2019. godine, prenosi People. Prema tim zapisima, Epstajn je rekao ispitivačima da "ne može da se seti šta se dogodilo" tog dana "zbog svoje ‘apneje u snu’".

Tokom psihološkog posmatranja 26. jula 2019. godine, zabeleženo je da Epstajn "ne voli bol i nikada nije pokušao (sic) da sebi nanese povredu".

"Rekao je da je Jevrejin i rekao je da je u njegovoj religiji samoubistvo protivno veri", navodi se u obrascu za procenu rizika od samoubistva, datiranom na 1. avgust 2019. godine:

"Sveukupno, njegovi trenutni zaštitni faktori nadjačavaju faktore rizika za suicidnost. On je trenutno psihološki stabilan. Negirao je da se oseća beznadežno. Izjavljuje da ima pozitivne planove za budućnost i razloge za život".

U izveštaju je Epstajnov "ukupni akutni rizik od samoubistva" ocenjen kao "nizak".

Beleške takođe pokazuju da je Epstajn 8. avgusta 2019. godine, dva dana pre nego što je pronađen obešen u svojoj ćeliji, negirao da ima suicidalne misli. Njegova smrt je zvanično proglašena samoubistvom iako se o tome sotsa spekulisalo.

Ministarstvo pravde objavilo je mnoštvo dokumenata koji se odnose na istragu o Epstajnu, od kojih su mnogi redigovani. Kongres je u novembru usvojio Zakon o transparentnosti dokumenata o Epstajnu, kojim se nalaže objavljivanje materijala istrage. Predsednik Donald Tramp je potpisao zakon uprkos tome što mu se prvobitno protivio.

Zakon je dozvolio Ministarstvu pravde da izostavi ili rediguje određene materijale, uključujući informacije koje bi potencijalno mogle da identifikuju žrtve.

Trampovo ime se nekoliko puta pominje u dosijeima i on se može videti na nekoliko fotografija sa Epstajnom. Jedna od fotografija je bila uklonjene sa veb stranice Ministarstva pravde pre nego što je vraćena nakon negativnih reakcija javnosti.

Nakon objavljivanja najnovije serije materijala, Ministarstvo pravde je saopštilo da fajlovi "sadrže neistinite i senzacionalističke tvrdnje protiv predsednika Trampa".

Na različitim slikama se takođe nalazilo nekoliko poznatih pojedinaca, uključujući bivšeg predsednika Bila Klintona, Bila Gejtsa, Majkla Džeksona i Kevina Spejsija.

Epstajnova dugogodišnja saučesnica u zaveri, Gislejn Maksvel, služi 20-godišnju federalnu zatvorsku kaznu nakon osude za trgovinu ljudima u svrhu seksualne eksploatacije.

(Telegraf.rs)