Ukrajina ima najveću i ratom prekaljenu vojsku u Evropi: Šta će biti s njom kad se rat završi?

Kada se rat protiv Rusije konačno završi, Ukrajina će imati vojsku koja je i veća i iskusnija od vojske bilo koje evropske zemlje koja ju je sve vreme rata podržavala.

Pitanje hoće li takva vojska moći dugoročno da parira ruskim planovima u sklopu bilo kakvog mirovnog sporazuma ključno je za ceo  kontinent, koji sada vidi Ukrajinu kao bedem protiv teritorijalnih ambicija Moskve.

Preporučujemo

Finansijski i ljudski izazovi

Pronalaženje novca i ljudstva za održavanje vojske od 800.000 vojnika i velike količine opreme, uz istovremeni razvoj novih sposobnosti, biće jedan od najtežih posleratnih zadataka za ukrajinsku vladu, piše Wall Stree Journal.

Da bi sprečili predstojeću krizu likvidnosti u Kijevu i omogućili ukrajinskoj vojsci da nastavi borbu, čelnici Evropske unije nedavno su odobrili zajam od 90 milijardi evra.

Dugoročno finansiranje ostaje veliki izazov. Ukrajina trenutno troši oko 30 odsto svog BDP na obranu, dok je u Rusiji taj udeo 7,3 odsto . Poređenja radi, ukupna pomoć Evrope, SAD i drugih saveznika ukrajinskoj vojsci i javnim službama iznosila je oko 350 milijardi dolara, prema podacima Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu.

S obzirom na to da je Amerika već zaustavila finansiranje, pitanje je hoće li evropske nacije želeti da izdašno finansiraju Kijev nakon završetka rata.

Predsednik Volodimir Zelenski insistira na održavanju 800.000 aktivnih vojnika, odbacujući ruske zahteve za ograničenjem na 600.000. Iako su se evropski čelnici složili s tom brojkom i obećali finansiranje, analitičari upozoravaju na neodrživost.

Tako velika vojska ne samo da je skupa, već bi i povukla 800.000 ljudi iz ekonomije zemlje koja se suočava s demografskim padom.

"Ukrajina bi trebalo da cilja na 300.000 do 500.000 vojnika, a ostatak da održava kao rezervu", smatra Mikola Bielieskov, istraživač s ukrajinskog Nacionalnog instituta za strateške studije, podsećajući da je vojska pre invazije imala manje od 300.000 pripadnika, što se pokazalo nedovoljnim.

Zaokret za budućnost ukrajinske vojske

Stručnjaci se slažu da buduća ukrajinska vojska mora da se oslanja na isplativija rešenja.

"Ukrajinska vojska moraće da se zasniva na sposobnostima koje su isplativije, poput dronova, mina i mobilizacije koja se zasniva na  rezervistima", rekao je Majkl Kofman, vojni stručnjak iz Carnegie Endowment for International Peace.

"Veliki i skupi elementi poput aviona mogu lako da potroše veliki deo ukrajinskog obrambenog budžeta", dodao je on.

Ovaj zaokret prema tehnologiji već je vidljiv. Ministarstvo obrane u martu je najavilo planove za povećanje upotrebe bespilotnih kopnenih vozila, poput dronova za evakuaciju, na 80 odsto svojih mehanizovanih brigada.

"Buduće oružane snage Ukrajine trebalo bi da se zasnivaju na jednom osnovnom principu. Ne bi trebalo da se bore ljudi već dronovi", izjavila je Halina Jančenko, poslanica koja vodi parlamentarnu radnu grupu za obrambena ulaganja.

Bivši ministar obrane Andrij Zagorodnjuk slaže se, tvrdeći da će širenje dronova i projektila postepeno istisnuti ljude s fronta. U takvom scenariju, Ukrajina verovatno neće gomilati skupe tenkove, a čini se da je Kijev već odustao od ranijeg plana za proizvodnju 200 nemačkih tenkova "Panter".

Kako bi smanjila zavisnost o hirovima stranih dobavljača, Ukrajina želi da postane samoodrživa u prozvodnji oružja. Vlada je u oktobru objavila da je preko 40 odsto oružja na frontu domaće proizvodnje, s ciljem da se taj udeo do kraja ove godine (2025.) poveća na 50 odsto.

PVO ili skupi borbeni avioni?

Gotovo svi ukrajinski zvaničnici i spoljni analitičari slažu se da PVO i dalekometni projektili moraju biti glavni prioriteti.

"Kad bih morao izdvojiti jedno područje, verovatno bi se usredsedio na PVO, jer svi vidimo šta se trenutno događa s neprijateljskim udarima duboko unutar naše zemlje", rekao je potpukovnik Serhi Kostjušin, zamenik komandira 72. brigade.

Ministarstvo obrane planira da postavi najmanje 29 dodatnih radarskih stanica kako bi stvorilo jedinstvenu mrežu PVO. Ipak, najveća rasprava vodi se oko borbenih aviona. Zelenski je nedavno potpisao memorandume o razumevanju sa Švedskom i Francuskom za kupovinu do 250 borbenih zrakoplova Gripen i Rafal.

Time bi, uz postojeće avione, Ukrajina imala vazduhoplovnu flotu veličine britanske i francuske zajedno. Međutim, borbeni avioni su vrlo skupi za kupovinu i održavanje.

Primera radi, Kolumbija je nedavno najavila da će potrošiti 3,6 milijardi dolara na samo 17 Gripena. Ipak, stručnjaci upozoravaju da borbeni avioni ne smeju biti otpisani:

"Ako ih nemate, riskirate da vaš neprijatelj može da zauzme nebo i uspostaviti prozore vazdušne nadmoći", tvrde oni.

(Telegraf.rs)