Pitali su ljude u Moskvi šta očekuju za 5 godina: Svi žele isto, a to nije "pobeda"

Šta Rusi očekuju od svoje budućnosti i kako vide svoje živote za pet godina? To je pitanje po Moskvi postavljao BBC-jev reporter iz Rusije Stiv Rozenberg uoči ulaska u 2026. godinu, gotovo četiri godine nakon početka ruske totalne invazije na Ukrajinu.

Odgovori koje je dobio bili su kratki, oprezni i gotovo bez ikakvog optimizma. “Nadam se da će biti mir”, kaže jedna sagovornica. “Da rat završi”, dodaje drugi. “Najvažnije je da nema rata”, poručuje treća.

Preporučujemo

“Sve zavisi od Vladimira Vladimiroviča. Od njegovog raspoloženja”, kaže jedan čovek. “Za pet godina? Sve zavisi od Vladimira Vladimiroviča. Kakvo će mu biti raspoloženje. Možda opet poželimo s nekim ratovati”, dodaje.

Rozenberg primećuje da se kraj godine inače doživljava kao vreme planiranja i razmišljanja o budućnosti, ali u Moskvi danas to izgleda drukčije. Na pitanje o nadama za Novu godinu, odgovori su mlaki ili rezignirani.

“Želiš nešto dobro, ali biće kao i uvek”, kaže jedan čovek. Na pitanje zašto, odgovara: “Svake godine se nadaš nečemu velikom, a dogodi se kao i uvek.”

Drugi ističu da ih najviše muči neizvesnost. “Brine me neodređenost. Volela bih da se sve već nekako sredi, završi i da se vratimo našem lepom, mirnom životu”, kaže jedna sagovornica.

Više njih govori isključivo o miru. “Čekamo blagostanje, sreću i da ljudi napokon žive složno i mirno. Dosta je više ratovanja”, kaže jedna žena. Muškrac dodaje da je već “svoje ratove odradio”.

Jedna sagovornica priseća se i reči svoje bake, preživele Drugog svetskog rata. “Kako je govorila moja baka: najvažnije je da nema rata. To je bila zdravica koju je stalno ponavljala. Kad smo bili mali, seijali smo se, a danas shvatam da je to aktualnije nego ikad”, kaže.

Na pitanje kako vide svoj život za pet godina, mnogi ne žele ni pokušati odgovoriti. “Ja tako daleko ne planiram. Pet godina je previše. Treba barem na deset dana unapred planirati”, kaže jedna žena.

“Pet godina? Ako mogu gledati 10 dana unapred, to je već dobro”, dodaje.

Jedan sagovornik kaže da razmišlja najviše do sledeće penzije. “Gledam mesec dana unapred, maksimalno. Do sledeće penzije. Samo da ne bude gore”, kaže.

Objašnjava da mu penzija iznosi nešto više od 30.000 rubalja, od čega više od 10.000 odlazi na režije. “Ostane oko 20.000 za život. Kavijar ne jedemo, ali za hleb zasad ima. A šta će biti dalje, ko zna.”

Dodaje i poređenje sa Sovjetskim Savezom. “Rođen sam i živeo u sovjetsko vreme. Tada je postojala stabilnost. Danas je nema.”

Strah od siromaštva i rata

Neki govore o rastu cena i niskim platama. “Podižu cene, plate su male, novca nema”, kaže jedna sagovornica. Na pitanje šta danas ne može kupiti, a pre je mogla, odgovara: “Pre nisam gledala cene u radnjama. Danas gledam.”

Jedan muškarac govori i o ličnom gubitku. “Moja mama je umrla. Svake nedelje idem na groblje. Tamo postoji posebna aleja za učesnike ‘specijalne vojne operacije’. Vidim svaki put kako se puni”, kaže.

Na kraju priloga Rozenberg ističe detalj koji ga je najviše pogodio. Nedavno je Puškinov institut u Moskvi proglasio reč “pobeda” rečju godine 2025., delom zbog obeležavanja 80. godišnjice pobede nad nacističkom Nemačkom, ali i zbog fokusa vlasti na pobedu nad Ukrajinom.

No, kako kaže BBC-jev reporter, to nije reč koju je čuo na ulicama Moskve. “Kad sam pitao ljude šta najviše žele od 2026., nisam čuo reč ‘pobeda’. Iznova i iznova čuo sam reč ‘mir’”, zaključuje Rozenberg.

Prema njegovim rečima, to odražava opšti osećaj umora i iscrpljenosti u Rusiji nakon gotovo četiri godine rata, prenosi Index.

(Telegraf.rs)