Putin više ne može da sakrije katastrofu, Ukrajina je probila obranu Moskve: "Imaju još nekoliko meseci..."

Režimi koji ulaze u rat obično se veoma trude da ubede svoje stanovništvo da je odluka o ratu bila opravdana i da će sve žrtve biti podnošljive. U tom duhu, ruski predsednik Vladimir Putin već više od četiri godine pokušava da zaštiti stanovnike Moskve od posledica svoje invazije na Ukrajinu.

Festivali i drugi događaji održavaju se uglavnom kao i ranije, a efekti nestašice snabdevanja u glavnom gradu bili su ograničeni. Iako je više od milion ruskih vojnika ubijeno ili ranjeno, vlada je očigledno izbegavala da regrutuje previše vojnika iz Moskve ili Sankt Peterburga, radije uzimajući topovsko meso iz udaljenih ruskih provincija.

Preporučujemo

Međutim, Putin više ne može da uspava Moskovljane da misle kako ih ovaj rat ne pogađa. Početkom ovog meseca, godišnja parada povodom poraza Nemačke u Drugom svetskom ratu bila je iznenađujuće kratka i bez većine uobičajene vojne opreme, jer se ruski lider plašio napada ukrajinskih dronova.

Nedelju dana kasnije, Ukrajina je lansirala stotine dronova i krstarećih raketa na rusku prestonicu. Ta akcija pokazala je da su višestruki prstenovi protivvazdušne odbrane oko Moskve potpuno kompromitovani, piše Phillips Payson O'Brien, profesor strateških studija na University of St Andrews u Škotskoj, za The Atlantic.

Narativ koji je Putin konstruisao o pukoj "specijalnoj vojnoj operaciji" koja ne mora da uznemiri ruske elite ni srednju klasu sada se potpuno raspada. Svaka pretenzija da sama Moskva može ostati van rata nestala je. U oružanim sukobima između država velike promene u toku događaja nastaju kada jedna strana izgubi kontrolu nad situacijom, kada njeni vladari više ne mogu uverljivo da kažu sebi ili svojoj javnosti da je njihova strana na pragu pobede.

Relevantnija istorijska paralela je Japan tokom Drugog svetskog rata. Od napada na Attack on Pearl Harbor nadalje, japanska domaća propaganda opisivala je rane pobede kao mnogo odlučnije nego što su bile i stalno uveravala javnost da Japan pobeđuje u ratu sa Sjedinjenim Državama. Taj ton nastavio se čak i nakon Battle of Midway u junu 1942, kada su američke snage zaustavile i počele da preokreću japansko napredovanje. U toj bici Japan je izgubio četiri nosača aviona, dok su SAD izgubile jedan.

Uprkos tom velikom neuspehu, japanske vlasti nastavile su stanovništvu da govore kako rat ide odlično. Širile su skandalozne laži, tvrdeći da je Japan potopio dva američka nosača kod Midveja i izgubio samo jedan svoj. Vojni komandanti ulagali su ogromne napore da prikriju istinu, čak su i ranjene mornare dugo držali u izolaciji.

Međutim, u junu 1944. ta farsa postala je neodrživa kada su Sjedinjene Države pokrenule osvajanje Marijanskih ostrva, kampanju koja je japansku domovinu dovela u domet bombardera B-29 Superfortress.

Japan je preostale snage usmerio na odbranu tih ostrva, ali je doživeo težak poraz u Battle of the Philippine Sea zbog potpune američke nadmoći. Nakon bitaka za Saipan, Tinian i Guam, SAD su preuzele kontrolu nad tim strateški ključnim ostrvima. Te pobede značile su da će Tokio uskoro biti pod direktnim vazdušnim napadima. Japanska vlada nije imala drugog izbora nego da kaže istinu: rat ne ide tako dobro kako su prikazivali i uskoro će postati mnogo gori. Gubitak Marijanskih ostrva srušio je japanskog militarističkog premijera Hideki Tojo i ohrabrio umerenije struje unutar elite.

Teško je proceniti kako će vesti o rastućoj snazi Ukrajine i izloženosti Moskve budućim napadima, uticati na javno mnjenje u Rusiji, pre svega zbog cenzure. Kako bi stanovništvo držala u neznanju, Putinova vlada pooštrila je ograničenja interneta. Međutim, poslednjih dana kruže snimci Rusa koji izražavaju šok zbog ranjivosti svoje prestonice.

Ukrajina je ranije imala problema sa preciznim sistemima oružja dugog dometa, ali izgleda da je sada značajno unapredila svoje sposobnosti ciljanja i proizvodne kapacitete. U protivnapadu na Moskvu, ukrajinski projektili pogodili su niz strateških ciljeva: fabriku elektronskih komponenti, naftnu infrastrukturu i druge objekte.

Čak je i glavni moskovski aerodrom bio privremeno zatvoren. Nakon što je jednom probila moskovsku odbranu, Ukrajina će to gotovo sigurno ponoviti. Predsednik Volodymyr Zelenskyy to jasno signalizira.

Ako je Zelenski u pravu, Putin će morati da bude iskreniji prema ruskom narodu o katastrofi koju im je naneo. Više od četiri godine nakon početka kampanje koja je trebalo da traje tri dana, Rusija nije na putu ka pobedi. Ništa od ovoga ne znači da će Rusija odmah popustiti. Njene snage i dalje izvode smrtonosne napade na ukrajinske gradove. Putin je povremeno pretio nuklearnim oružjem, samo da bi ga njegov moćniji saveznik, kineski predsednik Xi Jinping, ukorio, ali ponovo podiže tenzije pričama o eskalaciji. Međutim, čini se da se osnovna dinamika rata promenila. Rusija je oslabljena. Čak i bez američke pomoći, Ukrajina izgleda sve jača i sve više oblikuje rat u svoju korist. Što ruski narod to bolje shvati, Putinov položaj postaje sve gori.

Rusiji ističe vreme jer gubici na bojištu i ekonomski problemi vrše pritisak na Vladimira Putina da ozbiljno razgovara o miru, rekao je šef estonske Spoljne obaveštajne službe. Kaupo Rosin izjavio je da Moskva ima još samo četiri ili pet meseci tokom kojih može da diktira mirovne uslove sa pozicije nadmoći. Rosin je naveo niz ekonomskih, vojnih i društvenih problema sa kojima se Putin suočava, a za koje tvrdi da će ga primorati na pregovore.

"Vreme ne ide u korist Rusije", rekao je šef obaveštajne službe za CNN u intervjuu.

Kao šef obaveštajne službe NATO zemlje i bivše sovjetske republike koja se graniči sa Rusijom, Rosin je rekao da mnogo vremena provodi analizirajući unutrašnju situaciju u Rusiji.

"Više ne čujem razgovore o potpunoj pobedi. Ljudi u Kremlju prepoznaju da situacija na ukrajinskom ratištu ne ide baš dobro", rekao je Rosin, ističući da Rusija gubi više ljudi nego što može da regrutuje.

Rusija je poslednjih meseci imala teške trenutke na frontu, a navodno je u aprilu zabeležila prvi mesečni neto gubitak teritorije u gotovo dve godine. Analitičari procenjuju da moskovske snage dnevno trpe oko 1.000 žrtava, odnosno mrtvih i ranjenih, dok u proseku napreduju oko 70 metara dnevno, izvestio je CNN.

Američki državni sekretar Marco Rubio tvrdio je sredinom maja da svakog meseca pogine „15.000 do 20.000 vojnika“.

Iako su linije fronta u dugotrajnom zastoju, ravnoteža nadmoći dronova pomerila se u korist Ukrajine, rekli su analitičari, a ukrajinski dronovi-presretači nove generacije ograničavaju štetu koju Rusija može da nanese. Mykhailo Fedorov, ukrajinski ministar odbrane, izjavio je u četvrtak da se udeo dronova Shahed koje su oborili presretači „udvostručio u poslednja četiri meseca“.

Sa takvim rezultatima na bojištu, do kraja leta Moskva „možda više neće moći da pregovara sa pozicije sile“, rekao je Rosin.

Dodao je da je jedina opcija Kremlja za ostvarenje deklarisanog cilja zauzimanja celog istočnog ukrajinskog regiona Donbas "neka vrsta prisilne mobilizacije", iako bi takav potez stvorio "dodatne unutrašnje rizike po stabilnost" ruskog rukovodstva.

"Veoma su zabrinuti zbog unutrašnje stabilnosti i veoma pažljivo je prate. To nije odluka koju bi doneli olako", dodao je.

Delimična ruska mobilizacija najavljena 2022. izazvala je unutrašnje nezadovoljstvo i egzodus muškaraca vojno sposobnog uzrasta.

Telegraf.rs)