Kako Tramp planira da odgovori na krvave obračune u Iranu? Jedna opcija sigurno NIJE na stolu

Za predsednika SAD Donalda Trampa, vreme za odluku je došlo. Pre deset dana rekao je da su SAD spremne da "spasu" iranske demonstrante ako njihova vlada primeni nasilje nad njima.

SAD su, rekao je predsednik Tramp, "naoružane i spremne da deluju".

Preporučujemo

To je bilo pre nego što je nasilni obračun u Iranu zaista počeo. Sada, kada se njegova puna razmera šokantno otkriva, svet čeka da vidi kako će Tramp reagovati.

"Niko ne zna šta će predsednik Tramp učiniti osim samog predsednika Trampa", rekla je portparolka Bele kuće Karoline Livit i dodala: "Svet može samo da čeka i nagađa."

Ali dokle?

Viši zvaničnici treba da informišu predsednika u utorak o mogućim opcijama delovanja. Govoreći novinarima u nedelju na Air Force One, Tramp je rekao da razmatra "neke vrlo snažne opcije".

Nakon akcije u Venecueli – predsednik je opisao hvatanje Nikolasa Madura kao jednu od najuspešnijih operacija u istoriji SAD – iskušenje da se rasporede vojne snage mora biti ogromno.

Kao što su prošlog leta pokazali događaji, SAD su potpuno sposobne da izvode napade sa distance. B-2 stealth bombarderi su leteli na 30-časovne ture od baze Vajtman u Misuriju da ispuste bombe koje uništavaju bunkere na dve od najvažnijih iranskih nuklearnih lokacija.

Bilo da SAD odaberu više ovakvih napada ili precizne udare na elemente režima odgovorne za trenutno gušenje protesta, razumno je pretpostaviti da Vašington ima dugačku listu ciljeva.

Zvaničnici Pentagona, koje je citirao CBS Newsa, kažu da odgovor može uključivati i različite druge, tajne metode, uključujući sajber operacije i tajne psihološke kampanje s ciljem da se poremete i zbune komandne strukture Irana, piše BBC.

Međutim, jedan scenario se gotovo sigurno može isključiti: bilo šta što bi ličilo na događaje u Karakasu 3. januara.

Čak i u svom oslabljenom stanju, pogođen iranskim i američkim udarima, Iran nije Venecuela. Islamska Republika je režim kaljen iskustvom u borbama. Uklanjanje jedne figure verovatno neće naterati celu zemlju da se povinuje volji Vašingtona.

Nedavna Trampova referenca na katastrofalni pokušaj Džimija Kartera 1980. da spasi američke taoce u Iranu takođe pokazuje da je svestan rizika koji mogu pratiti bilo koji pokušaj slanja američkih trupa na teren.

Osam američkih vojnika je poginulo kada su se helikopter i transportni avion EC-130 sudarili na tlu u istočnoj pustinji Irana.

Ta neuspešna operacija, zajedno sa poniženjem izazvanim prizorom američkih talaca sa kapuljačama koji se pojavljuju pred kamerama u Teheranu, bio je značajan faktor u Karterovom porazu na izborima iste godine.

"Ne znam da li bi on uopšte pobedio na izborima", rekao je Tramp novinarima New York Timesa prošle nedelje, "ali sigurno nije imao šanse nakon te katastrofe".

Ali 46 godina kasnije, postoji veće pitanje koje pokreće vojne kalkulacije Vašingtona - šta zapravo administracija Trampa želi da postigne u Iranu?

"Teško je precizno reći koji će korak Tramp preduzeti", rekao je Vil Todman, viši saradnik u programu za Bliski Istok u Centru za strateške i međunarodne studije, "s obzirom na to da ne znamo koji mu je krajnji cilj".

Predsednik Tramp verovatno pokušava da utiče na ponašanje iranskog režima, rekao je Todman, a ne da ga sruši.

"Mislim da su rizici promene režima toliko veliki da još ne verujem da je to njegov primarni cilj ovde. To bi mogli biti veći ustupci u nuklearnim pregovorima. Moglo bi biti da se zaustavi represija. Takođe, moglo bi biti da se pokušaju sprovesti reforme koje vode… do nekog oblika ublažavanja sankcija", rekao je.

Tramp je rekao da su se elementi iranskog režima javili, sa željom da pregovaraju, verovatno kako bi održali dijalog o nuklearnom programu zemlje.

"Ono što javno čujete od iranskog režima je prilično različito od poruka koje administracija dobija privatno", rekla je Livit u ponedeljak, dodajući da je diplomatija "uvek prva opcija".

Neimenovani zvaničnici rekli su za Wall Street Journal da je potpredsednik Džej Di Vens jedan od malobrojnih viših pomoćnika koji poziva Trampa da prvo pokuša diplomatiju.

"Najpametnije što su mogli da učine, je da zaista započnu pravi pregovor sa Sjedinjenim Državama o tome šta treba da vide kada je reč o njihovom nuklearnom programu", rekao je Vens novinarima prošlog četvrtka.

Ali ako krvavi obračun nastavi širom Irana, diplomatija rizikuje da izgleda kao slabost.

"Ako to nije dovoljno, demoralizuje demonstrante", rekao je Todman.

Možda imajući ovo na umu, i sa stravičnim izveštajima koji dolaze iz Irana uprkos prekidu interneta, predsednik je rekao da bi mogao biti primoran da deluje čak i pre nego što se istraže diplomatski kanali.

Neki veruju da bi ograničeni udar mogao pomoći u ohrabrivanju demonstranata, dok bi režim stavio na oprez da bi moglo biti gore u budućnosti.

"Sve što Tramp mora da uradi je da puca da bi izazvao paniku u režimu", rekao je Bilal Sab, saradnik u programu za Bliski Istok i Severnu Afriku u Chatham House-u.

Sab smatra da bi američki udar mogao ohrabriti demonstrante i odvratiti režim.

Ali je rekao i da bi vojna akcija takođe mogla da se obije o glavu.

"To bi moglo učvrstiti odlučnost režima i njegovu još uvek veliku bazu podrške širom zemlje. Okupljanje oko zastave ne bi bilo iznenađenje. To je verovatnije… ako je udar simboličan ili jednokratan", rekao je.

Predsednik pred sobom ima složen set kalkulacija, pogoršan činjenicom da je Iran zapretio da će odgovoriti na svaki američki napad.

I uprkos šteti nanetoj izraelskim i američkim udarima, Iran i dalje ima značajan arsenal balističkih raketa.

U celom Bliskom Istoku, saveznici i posrednici Irana možda su nestali – kao što je bivši sirijski predsednik Bašar al-Asad – ili oslabljeni, kao što je slučaj sa Hezbolahom u Libanu, ali "Osa otpora" još uvek nije iscrpljena.

Huti u Jemenu i šiitske milicije u Iraku i dalje su sposobni za akciju.

Među glasovima koji pozivaju predsednika Trampa da deluje odlučno je i čovek koji nudi da vodi tranziciju Irana od vladavine klerika.

"Predsednik uskoro mora da donese odluku", rekao je Reza Pahlavi, prognani sin poslednjeg iranskog monarha, za CBS News.

"Najbolji način da se osigura da će biti manje mrtvih u Iranu je da se interveniše ranije. Tako da  ovaj režim konačno padne i stavi tačku na sve probleme sa kojima se suočavamo", rekao je.

Zvučalo je jednostavno. U Beloj kući, zvaničnici znaju da to uopšte nije tako.

(Telegraf.rs)