"Nosio sam svoju mrtvu suprugu sat i po": Potresna svedočenja represije u Iranu

Dana 8. januara, Reza je stavio ruku oko svoje supruge Marijam da je zaštiti. "Odjednom sam osetio da mi je ruka postala laka. U ruci mi je ostao samo njen kaput", ispričao je za BBC Persian jedan od bližnjih članova porodice. Marijam je pogođena smrtonosnim hicem.

Reza je nosio telo Marijam sat i po. Kada je postao iscrpljen, seo je u jednoj uličici. Nedugo zatim, vrata jedne kuće su se otvorila i vlasnik ih je uveo u garažu. Doneli su bele ćaršave i u njih zamotali telo Marijam.

Preporučujemo

Samo nekoliko dana pre nego što je učestvovala u protestima, Marijam je svojoj deci, starosti sedam i 14 godina, pričala o dešavanjima na ulicama:

"Ponekad roditelji idu na proteste i ne vrate se. Moja i vaša krv nisu vredniji od tuđe."

Iranska vlast je smrtonosno odgovorila na proteste, a Marijam je bila jedna od hiljada demonstranata koji se nisu vratili kući.

Organizacija Iranian Human Rights Activists News Agency (HRANA), sa sedištem u inostranstvu, saopštila je da je u prethodne tri nedelje potvrdila smrt najmanje 2.400 demonstranata, među kojima i 12 dece.

Precizan broj žrtava je teško utvrditi, jer je od 8. januara pristup internetu u Iranu gotovo potpuno prekinut, a telefonski kontakti značajno ograničeni. Grupe za ljudska prava nemaju direktan pristup zemlji, a kao i drugi međunarodni mediji, ni BBC ne može da izveštava iz Irana.

Izveštaji iz Irana ukazuju na neviđenu nasilnu represiju nad demonstrantima. Svedoci koji su nedavno napustili zemlju ili su se preko Starlinka povezali na internet rekli su za BBC da su videli veliki broj mrtvih i ranjenih u medicinskim centrima ili u centrima za čuvanje tela. Prekid interneta i telefonskih veza poslednja četiri dana otežava prikupljanje informacija i procenu represije, a precizna verifikacija podataka bez slobodnog rada medija je praktično nemoguća.

Organizacije za ljudska prava navode da su do sada uspele da potvrde smrt stotina demonstranata, ali upozoravaju da pravi broj može biti i na hiljade.

Iranske vlasti nisu objavile podatke o broju poginulih, dok lokalni mediji izveštavaju da je oko 100 pripadnika bezbednosnih snaga poginulo, a demonstrante, koje vlasti nazivaju "izgrednicima i teroristima", optužuju za paljenje desetina džamija i banaka u različitim gradovima.

Protesti u Teheranu počeli su 28. decembra nakon naglog pada vrednosti iranskog riala prema dolaru i brzo su dobili političku i antivladinu dimenziju, šireći se i u druge gradove i oblasti.

Bezbednosne snage su odmah počele nasilnu represiju i do 7. januara, jedanaestog dana protesta, najmanje 34 demonstranata je ubijeno. BBC Persian je do tada uspeo da identifikuje 28 ubijenih demonstranata.

Međutim, najsmrtonosnija represija se dogodila prethodnog četvrtka i petka, kada su hiljade ljudi širom zemlje izašle na ulice tražeći kraj vlasti Islamske Republike.

BBC Persian je dobio desetine svedočenja iz Irana. Svedoci su, uprkos mogućim rizicima, želeli da svet sazna za nasilje nad demonstrantima.

Jedan demonstrant je rekao za BBC: "Naš kraj ima miris krvi, ubili su mnoge." Drugi je ispričao da su bezbednosne snage "više pucale u glavu i lice."

Protesti, koji su počeli na Teheranskoj pijaci, proširili su se na sve provincije, a iz podataka koji povremeno dopiru, jasno je da obim ubistava u manjim gradovima nije manji nego u velikim.

U Tenkabonu, gradu sa 50.000 stanovnika na severu, Sorena Gelgun, demonstrantkinja iz tog grada, ubijena je u petak, 19. januara. Prema rečima jednog rođaka koji je govorio za BBC, pogođena je u srce dok je bežala od zasede bezbednosnih snaga.

Sorena je nekoliko nedelja ranije dobila vozačku dozvolu. Pre nego što se pridružila protestima, rekla je svojoj porodici: "Imam sve, ali svi smo dužni da idemo za slobodu naroda Irana."

Te noći svedoci su rekli da je oko 50 drugih demonstranata takođe ubijeno u Tenkabonu. BBC Persian ne može nezavisno da potvrdi ovaj broj, ali više drugih svedočenja takođe navodi da su bezbednosne snage pucale u demonstrante u Tenkabonu.

Mnogi ubijeni demonstranti, poput Sorene, bili su mladi. Rubina Aminijan, 23-godišnja studentkinja dizajna odeće koja je želela da studira u Milanu, ubijena je u četvrtak u Teheranu.

Njena majka je putovala iz Kermansaha u Teheran da preuzme Rubinino telo. Na povratku je držala beživotno telo svoje ćerke satima u automobilu, ali kada je stigla, bezbednosne snage su je prisilile da telo sahrani na udaljenom groblju van grada, bez prisustva drugih članova porodice ili prijatelja.

Nisu svi ubijeni bili demonstranti. Navid Salehi, 24-godišnji medicinski tehničar iz Kermansaha, ubijen je u četvrtak uveče dok je napuštao bolnicu Talegani.

Mnog tela demonstranata u Teheranu prebačena su u forenzički centar Kehrizak.

Scene su bile toliko potresne da je Sahand, koji nije želeo da otkrije pravo ime, putovao gotovo 1.000 kilometara do granice da bi preko mobilnog interneta susednih zemalja poslao video snimke.

Sahand je u poruci za BBC rekao da je u subotu video više od 2.000 tela na zemlji u Kehrizaku. BBC Persian ne može nezavisno da potvrdi broj tela u Kehrizaku.

Međutim, verifikacioni odsek BBC-a je prebrojao najmanje 186 tela u jednom videu i najmanje 178 tela u drugom videu iz forenzičkog centra Kehrizak. Moguće je da su neka tela prikazana u oba videa, pa se tačan broj ne može utvrditi, ali stvarni broj je verovatno mnogo veći.

Jedna mlada žena, koja je želela da ostane anonimna, rekla je da je ono što se dogodilo prošle nedelje bilo "kao rat", ali da su demonstranti "više nego ikada ujedinjeni".

Ona, koja je ove nedelje napustila zemlju, kaže da više nije mogla da izdrži. Kao i mnogi drugi, plaši se da će vlasti pokrenuti novi talas pogubljenja i progona.

"Zaista sam zabrinuta šta će se desiti s onima koji su još u Iranu."

(Telegraf.rs)