Čuveni pogrebnik otkrio nepoznate detalje sa sahrane Slobodana Miloševića: Naplatio samo 500 dinara, evo zašto

Taj 11. mart 2006. godine ostao je upisan kao jedan od najkontroverznijih i najznačajnijih datuma u modernoj srpskoj istoriji. Smrt Slobodana Miloševića u pritvorskoj jedinici u Hagu, zvanično uzrokovana infarktom miokarda, zatvorila je jedno poglavlje balkanske istorije pre nego što je sudski proces dobio svoj epilog. Dok su svetski mediji brujali o kraju ere, u Požarevcu se spremao događaj koji će jedan lokalni biznis vinuti u sferu legendi.

Glavni akter te operacije bio je Radiša Mihajlović Drnda, čovek čije je prezime postalo sinonim za pogrebne usluge u Srbiji. Iako je u karijeri ispratio hiljade ljudi, vožnja „mercedesa“ sa telom bivšeg predsednika do dvorišta kuće u Nemanjinoj 41 ostala je urezana kao najteži profesionalni ispit.

Preporučujemo

Sećanja na taj dan kod Drnde počinju jednim dubokim uzdahom. Prema zvaničnim procenama, na ulicama Požarevca bilo je oko 75.000 ljudi, a događaj je pratilo skoro hiljadu akreditovanih reportera iz celog sveta.

- Bilo je onako teško voziti kroz onu masu ljudi. Bacali su cveće i vence preko haube, ništa nisam video. Srećom, dobošar iz pleh muzike bio je visok čovek; fokusirao sam se na njega i vozio po njegovom kretanju. To je bilo strašno, gužva je bila neopisiva dok nismo stigli do groba - priseća se Radiša u razgovoru za Telegraf.rs.

Put do ove istorijske vožnje vodio je preko bliskih prijateljstava i poverenja. Drnda otkriva da su ključnu ulogu u njegovom angažmanu odigrali njegov kum Joca Gorionik i Bojan Kekić, tadašnji funkcioneri, koji su insistirali da upravo on bude za volanom.

Foto: Telegraf.rs

- Ja sam bio nešto u Beogradu i onda su me oni zvali da li hoću da vozim. Normalno, ja sam pristao. Tako da su oni bili prvi koji su insistirali na tome da vozim ja. Mi smo preko noći dekorisali taj auto. Prednji branik smo mu farbali preko noći jer je bio od mušica udaran od daleke vožnje, imao je tačkice. A u zadnjem tovarnom delu gde kovčeg stoji, tu smo stavili čipkaste svile. To smo sve dekorisali tako da to izgleda lepo - ispričao je.

Kada su konačno stigli do porodičnog imanja Miloševića, Radiša satima nije mogao da izađe iz vozila od mase ljudi. Iz kabine je izašao tek pod okriljem noći.

- Na kraju kad smo došli do kuće gde smo ostavili kovčeg, nisam mogao da izađem iz vozila, tek sam izašao u toku noći dok se narod sav razišao - opisao nam je Radiša.

Iako je događaj bio duboko politizovan, Drnda naglašava da je on, pre svega, profesionalac. Svestan da će ovaj čin doneti nezapamćen marketing njegovoj firmi, odbio je bilo kakvu ozbiljnu zaradu.

- Neki su negodovali, pitali se zašto ja to radim, ali to je moj posao. Ponudili su da plate, a ja sam rekao da ne košta ništa. Na kraju su insistirali, pa sam rekao, dobro, 500 dinara - priča on kroz smeh.

Za njega, to nije bila stvar novca, već istorijski trenutak koji je njegovu firmu postavio na mapu svetskih vesti. Slobodan Milošević je sahranjen ispod stare lipe, a Radiša Mihajlović Drnda je te večeri završio svoju najodgovorniju vožnju, ostavivši iza sebe sliku koja je obišla planetu.

(Telegraf.rs)