Evropa je zanemarila rudno bogatstvo Grenlanda: U jeku Trampovih pretnji, verovatno će se pokajati zbog toga

Na južnom vrhu Grenlanda, okruženom snežnim vrhovima i dubokim fjordovima, nalazi se Kvanefjeld - rudarski projekat koji pokazuje da je ovo džinovsko, neplodno ostrvo više od samo željene vojne baze.

Ispod ledenog tla nalazi se veliko nalazište neodimijuma i prazeodimijuma, retkih zemnih elemenata koji se koriste za izradu magneta koji su neophodni za izgradnju vetroturbina, električnih vozila i visokotehnološke vojne opreme.

Preporučujemo

Ako se razvije, Grenland, poluautonomni deo Danske, postao bi prva evropska teritorija koja proizvodi ove ključne strateške metale. Energy Transition Minerals, rudarska kompanija sa sedištem u Australiji koju podržava Kina, spremna je da započne radove.

Ali ni Kopenhagen, ni Brisel, ni grenlandska vlada nisu mobilisali svoju državnu moć da bi projekat realizovali. Danska je 2009. godine predala stanovnicima Grenlanda kontrolu nad njihovim prirodnim resursima; 12 godina kasnije, grenlandska vlada je blokirala rudnik jer su retki zemni minerali pomešana sa radioaktivnim uranijumom.

Od tada je projekat u neizvesnosti, zaglavljen u pravnim sporovima.

"Kvanefjeld ilustruje kako politička i regulatorna nesigurnost - u kombinaciji sa geopolitikom i visokim kapitalnim zahtevima - otežava čak i strateški važne projekte da pređu iz potencijala u proizvodnju", rekao je za Politico Jepe Kofod, bivši ministar spoljnih poslova Danske, a sada strateški savetnik kompanije Energy Transition Minerals.

Kvanefjeldovi problemi su simbolični za šire probleme Grenlanda. Uprkos tome što ima dovoljno nekih retkih zemnih elemenata da zadovolji čak 25 procenata svetskih potreba - a da ne pominjemo rezerve nafte i gasa gotovo jednake onima u Sjedinjenim Državama, i mnoge druge potencijalne metale za čistu energiju, uključujući bakar, grafit i nikl - ovi resursi su gotovo u potpunosti nerazvijeni.

Na Grenlandu rade samo dva mala rudnika, u kojima se vadi zlato i nišni mineral nazvan feldspat koji se koristi u proizvodnji stakla i keramike. I donedavno, ni Danska ni Evropska unija nisu pokazivale mnogo interesovanja za promenu situacije.

Ali to je bilo pre 2023. godine, kada je EU potpisala memorandum o razumevanju sa vladom Grenlanda o saradnji na rudarskim projektima. Zakon EU o kritičnim sirovinama, predložen iste godine, pokušaj je da se sustigne zaostatak izgradnjom novih rudnika i unutar i van bloka, što ističe potencijal Grenlanda. Prošlog meseca, Evropska komisija se obavezala da će doprineti finansiranju rudnika molibdena Malmbjerg na Grenlandu u pokušaju da se obezbedi snabdevanje ovim metalom za odbrambeni sektor EU.

Ali s obzirom na to da predsednik SAD Donald Tramp preti da će silom preuzeti Grenland i da je manje verovatno da će stanovnicima ostrva ponuditi pravo veta na rudarske projekte, sve više se čini da je Evropa možda zakasnila na žurku.

"EU je godinama imala ograničeno strateško angažovanje u vezi sa kritičnim sirovinama Grenlanda, što znači da Evropa danas rizikuje da je stigla sa zakašnjenjem, baš kao što su Sjedinjene Države i Kina pojačale svoje interesovanje", rekao je Kofod.

U svetu koji oblikuju sve ratobornija spoljna politika Trampa i hiperaktivan razvoj čistih tehnologija i lanaca snabdevanja mineralima od strane Kine, evropsko zanemarivanje prirodnog bogatstva Grenlanda sve više liči na stratešku grešku.

Neprijateljska zemlja

To ne znači da bi izgradnja rudnika na Grenlandu, sa njegovim stalnim dubokim ledenim pokrivačem, bila laka.

"Od svih mesta na svetu gde biste mogli da vadite kritične sirovine, (Grenland) je veoma udaljen i nije baš lako dostupan", rekla je Dite Braso Sorensen, viša analitičarka za klimatsku i industrijsku politiku EU u organizaciji Think Tank Europa, ukazujući na "veoma teške ekološke okolnosti" te teritorije.

Mala populacija - manje od 60.000 - i nedostatak infrastrukture takođe otežavaju izgradnju rudnika.

"Ovo je logističko pitanje", rekao je Eldur Olafson, izvršni direktor kompanije Amarok, kompanije za vađenje zlata koja vodi jedan od dva operativna rudnika na Grenlandu, a takođe istražuje mogućnosti vađenja retkih zemnih elemenata i bakra.

"Kako gradite rudnike? Očigledno, uz kapital, opremu, ali i ljude. I potrebno je izgraditi celu infrastrukturu oko tih ljudi jer oni ne mogu biti samo Grenlanđani", rekao je Olafson.

Grenland takođe ima stroge politike zaštite životne sredine - uključujući i značajnu zabranu rudarstva uranijuma iz 2021. godine - koje ograničavaju vađenje resursa zbog njegovog uticaja na prirodu i životnu sredinu.

Aktuelna vlada, izabrana prošle godine, nije pokazala nikakve znake promene stava o zabrani uranijuma, prema rečima Pera Kalviga, profesora emeritusa u Geološkom zavodu Danske i Grenlanda, danske vladine istraživačke organizacije.

Uranijum se rutinski nalazi sa retkim zemnim elementima, što znači da bi zabrana mogla da osujeti ogroman potencijal Grenlanda kao proizvođača retkih zemnih elemenata.

Slična je priča i sa fosilnim gorivima. Uprkos proceni SAD iz 2007. godine da se ispod površine Grenlanda i njegovih teritorijalnih voda nalazi ekvivalent od preko 30 milijardi barela nafte i prirodnog gasa - gotovo jednako rezervama SAD - 30 godina napora grupe koja uključuje Chevron, italijanski ENI i Shell nisu urodili plodom.

Godine 2021, tadašnja levičarska vlada na Grenlandu zabranila je dalje istraživanje nafte iz ekoloških razloga.

Danski geolog Fleming Kristijansen, koji je bio zamenik direktora Geološkog zavoda Danske i Grenlanda do 2020. godine, rekao je da neuspeh nema nikakve veze sa stvarnim potencijalom Grenlanda kao proizvođača nafte.

Umesto toga, rekao je, pad cena nafte 2014. godine, zajedno sa visokim troškovima bušenja na Arktiku, učinio je taj poduhvat neprofitabilnim. Protivljenje naroda je samo zakomplikovalo stvari, dodao je.

Uticaj klimatskih promena

Sa neba iznad Grenlanda, Kristijansen iz prve ruke vidi dramatične efekte klimatskih promena: delove bistre vode, dok rastuće temperature otapaju ledene ploče koje su vekovima istraživanje teritorije činile hladnim, skupim i opasnim poslom.

"Ako letim iznad voda u zapadnom Grenlandu, mogu da vidim promene. Otvorena voda je prisutna mnogo duže u zapadnom Grenlandu, u Bafinovom zalivu i u istočnom Grenlandu", rekao je on.

Klimatske promene otvaraju ovu zaleđenu zemlju. Grenland sadrži najveću ledenu površinu van Antarktika, ali se taj led topi alarmantnom brzinom. Jedna nedavna studija sugeriše da bi ledeni pokrivač mogao prestati da postoji do kraja veka, što bi dovelo do povećanja nivoa mora za čak sedam metara.

"Gubitak trajne ledene kape duboke nekoliko stotina metara, međutim, postepeno poboljšava poslovni slučaj vađenja resursa, kako za fosilna goriva, tako i za kritične sirovine", rekao je Jakob Drajer, istraživač na Univerzitetu u Kopenhagenu.

Ali eksploatacija resursa Grenlanda ne zavisi od katastrofalnih nivoa globalnog zagrevanja. Čak i bez klimatskih promena koje su sve naprednije, Kalvig iz Geološkog zavoda Danske i Grenlanda tvrdi da se obala Grenlanda ne razlikuje mnogo od obale Norveške, gde je pronađena nafta i gde se sprovode brojni projekti iskopavanja.

"Ne možete prodreti toliko duboko u unutrašnjost kao što možete (u Norveškoj), ali kada se pristup uspostavi, mnoga mesta su plovna tokom cele godine. Dakle, u tom smislu, nije teže upravljati rudnicima na Grenlandu nego u mnogim delovima Norveške, Kanade ili drugde - ili Rusije, štaviše. I to je već rađeno ranije, u godinama kada su uslovi dozvoljavali", rekao je Kalvig.

Portparol Evropske komisije rekao je da EU sada sarađuje sa vladom Grenlanda na razvoju njegovih resursa, dodajući da su "demokratski izabrane vlasti Grenlanda dugo favorizovale partnerstva sa EU radi razvoja projekata korisnih za obe strane".

"Sudbina grenlandskih mineralnih resursa zavisi od grenlandskog naroda i njihovih predstavnika", naglasio je portparol.

SAD bi mogle biti manje velikodušne. Nedavna vojna operacija Vašingtona u Venecueli pokazala je da je Tramp ozbiljan u nameri da izgradi carstvo na prirodnim resursima i da je spreman da upotrebi silu i prekrši međunarodne norme u težnji ka ostvarenju tog cilja. Grenland, sa svojim ogromnim nalazištima nafte i retkih zemnih elemenata, mogao bi se lepo uklopiti u njegovu viziju. Gde se uklapaju Grenlanđani je manje jasno, zaključuje Politico.

(Telegraf.rs)