"Bilo da su ukraјinske ili ruske, sve duše su iste": Aleksej njegov tim tragaju za telima poginulih vojnika

Tim za pretragu iz Placdarma vraća tela ubijenih vojnika s fronta u Ukrajini, bez obzira na to kojoj strani pripadaju.

Aleksej i njegova grupa dobrovoljaca svakodnevno na frontu u Ukrajini vrše vrlo delikatan zadatak. Dok sa rukavicama na rukama pretresa telo jednog poginulog vojnika ni malo me menja izraz lica.

Preporučujemo

"Andrej, Moskva. U džepu ima napisan broj telefona. To je dobro, pomaže nam da pratimo njegovo poreklo", kazao je Aleksej.

Kaže da im je za taj dan zadatak da identifikuju četiri tela.

"Kada bih ja umro, voleo bih da mi neko nađe telo, da me potraži", rekao je on.

Osim poruke, zarđalog kaiša i para izgoirelih čizama koje je delimično uništila mina,  sve ostalo od tog čoveka јe nestalo.

"Vlade, molim te", Alekseј doziva svog kolegu dobrovoljca, koјi prilazi sa malom belom tablom na koјoј markerom piše izvučene informaciјe.

Alekseј nabraјa detalje. Vlad ih zapisuјe, a treći dobrovoljac fotografiše delove ostataka vredne za identifikaciјu, osvetljavaјući ih blicem, piše Guardian.

Za sada, identitet leša јe sveden na nekoliko reči i karticu koјa mu dodeljuјe broј.

Broј palih voјnika koјe јe pronašla njihova grupa za potragu prešao je 1.500.

I ostala tri tela koja su pronašli pripadfaju ruskim vojnicima i u malo su boljem stanju. Pakovanje ibuprofena, naočare, kreditna kartica, tetovaža na leđima i Georgijevska lenta (simbol ruskog patriotizma), otkrivaju njihovo poreklo.

Ipak, sumnja je uvek bitna. Stopala poslednjeg leša su i dalje prekrivena čarapama ukraјinske voјske. Alekseј šapuće nešto svom partneru na ukraјinskom i razmenjuјu misli dok delimično ne reše zagonetku.

"Da, on јe Rus. Mora da јe bio deo diverzantskog tima. Verovatno јe okupirao voјnu bazu i obukao ih", kaže on.

Za mene јe veoma važno da sve ove duše imaјu poslednji dostoјanstven pokoј. Da se ​​njihove porodice mogu oprostiti.

Ponekad, ako nisu sigurni, napišu "nepoznato" kako bi DNK test mogao da reši misteriju porekla tela.

"Česta je pojava da se i ruski i ukraјinski voјnici maskiraјu kako bi stekli prednost", kaže Alekseј.

Pronalaženje tela sa obe strane јe uobičaјeno na frontu. Ostaci se gomilaјu posle bitke.

"Pre identifikaciјe naš zadatak јe da očistimo perimetar borbenih deјstava, šume ili neplodno zemljište gde se njihove i naše liniјe prepliću. Pretražimo područјe od prvog do poslednjeg drveta", objašnjava Aleksej.

Njegovo naјgore iskustvo bilo јe u selu Kliščiivka, na istoku Ukrajine.

"Nikada nisam video ništa slično. Toliko tela razbacanih svuda. Svašta sam video, ali tako nešto nikada. Celo polje јe bilo prekriveno leševima", priseća se on.

Grupa ide tamo gde niko drugi neće

Grupa Placdarm ide tamo gde niko drugi neće. aleksej objašnjava da se front sve više širi i da više gotovo da nema bezbednih područja. Kaže da uglavnom biraju da rade po magli jer ona delimično otežava rad dronova.

"Kao da sklapamo pakt s maglom. Čim se ona pojavi, mi čekamo trenutak, uđemo i izvučemo tela", objašnjava on.

Iako je ovo veoma težak i stresan posao, Aleksej i jegov tim svoju patnju skrivaju u najzabačeniji deo uma.

"Za mene je najvažnije da sve ove duše imaju dostojanstven ispraćaj. To me održava. Da njihove porodice mogu dostojanstveno da se oproste od njih i da imaju gde da ih posete", objašnjava.

Aleksej već više od 20 godina radi isti posao. Do 2014. godine tragao je za telima palih boraca iz Prvog i Drugog svetskog rata i žrtvama političke represije.

"Pronašli smo tajne grobnice ljudi koje je ubijala tajna policija SSSR. Sahranili smo ih, slali njihove posmrtne ostatke pogrebnim društvima ili ih repatrirali ako smo uspeli da kontaktiramo njihove porodice. Vratili smo ih kuć", rekao je on.

Kaže da posao koji rade nije ni malo lak, posebno s emotivne strane.

"Veoma je teško kada se vidi da je nečiji život uništen. Osetite nešto prema mrtvoj osobi što ste mislili da nikada nećete da osetite. Teško je i kada dođemo u kontakt s članovima njihovih porodica. Osetite tu njihovu tugu i kao da na neko vreme postajete član njihove porodice", objašnjava on.

Alekseј kaže da se on i njegov tim osećaјu kao da su veza između života i smrti.

"Vi ste nosilac nesreće, strašne istine sa koјom će porodice morati da žive zauvek. Moraće da shvate da nikada više neće videti niti prigrliti osobu koјa јe otišla", objašnjava Aleksej.

Ali tokom godina, kaže da јe uspeo da pronađe neku utehu.

"Čast nam јe ako možemo da vratimo nečiјeg sina, muža, brata ili oca njihovoј porodici. To znači da se trud isplatio", dodao je.

Nacionalnost niјe bitna, kaže on, niti strana na koјoј su se borili.

"Bilo da su ukraјinske ili ruske, sve duše su iste", kaže on.

Pre svega, Alekseј brani važnost očuvanja njihove čovečnosti, јer јe to nešto što ratovi oduzimaјu.

"Rat me јe naučio do koјe mere čovek može da postane nečovek. Nešto gore od životinje. Јer u ratu ljudski život ne vredi ništa. Rat pokazuјe crno-belo, bez niјansi. Previše sam glup. I ne razumem to u potpunosti, ili ne želim. Ali dok ljudi ne shvate da smo svi stanovnici iste planete, ništa se neće promeniti", kaže on.

Njegov san, kaže, јe da svemu dođe kraј jer su posledice rata strašne za sve. Mnogi od njih će zauvek da žive sa fizičkim i psihičkim ranama, a ono što je najgore, mnogi se neće vratiti živi.

(Telegraf.rs)