Madurovoj naslednici pukao film? Javno izjavila da joj je "dosta" naređenja iz Vašingtona

Vršilac dužnosti predsednice Venecuele, Delsi Rodrigez, izjavila je u nedelju da joj je "dosta" naređenja iz Vašingtona, dok pokušava da ujedini zemlju nakon što su Sjedinjene Države zarobile njenog bivšeg lidera Nikolasa Madura.

Rodrigez hoda po tankoj liniji otkako su je podržale SAD da privremeno vodi zemlju, balansirajući između zadržavanja Madurovih lojalista u zemlji i nastojanja da Bela kuća bude zadovoljna.

Preporučujemo

Sada, skoro mesec dana nakon što je preuzela novu ulogu, Rodrigez je uzvratila SAD, usred kontinuiranog pritiska koji uključuje niz zahteva da Venecuela nastavi proizvodnju nafte.

"Dosta je više naređenja iz Vašingtona političarima u Venecueli", rekla je grupi naftnih radnika u gradu Puerto La Kruz, na događaju koji je prenosila državna televizija Venezolana de Televisión, piše CNN.

"Neka venecuelanska politika rešava naše razlike i naše unutrašnje sukobe. Ova Republika je platila veoma visoku cenu zbog suočavanja sa posledicama fašizma i ekstremizma u našoj zemlji."

Bela kuća održava stalan pritisak na Venecuelu još od trenutka kada su Nikolas Maduro i njegova supruga Silija Flores uhvaćeni u akciji početkom januara i odvedeni u SAD, gde se bivši lider suočava s optužbama.

Rodrigez, bivša Madurina zamenica, insistirala je poslednjih nedelja da SAD ne upravljaju Venecuelom, ali istovremeno nije tražila konfrontaciju sa Vašingtonom.

Predsednik Donald Tramp je tvrdio da će SAD "upravljati" Venecuelom neposredno nakon Madurovog hapšenja, ali je kasnije podržao Rodrigez kao privremenu liderku zemlje. Ranije ovog meseca, Tramp je rekao da je telefonom razgovarao sa vršiocem dužnosti predsednice Venecuele i pohvalio je kao "sjajnu osobu". "Mislim da se veoma dobro slažemo sa Venecuelom", dodao je.

CNN je kontaktirao Belu kuću za komentar povodom najnovije izjave Rodrigezove.

Potraga za stabilnošću

Tokom proteklih 25 godina, socijalistička Venecuela bogata naftom bila je u stalnoj konfrontaciji sa SAD. Međutim, nakon svrgavanja Madura, Vašington sada nastoji da obezbedi stabilan izvor vlasti u Karakasu.

Unutar zemlje postoje podele među Madurovim lojalistima, raskoli na levici koji su se protivili pravcu vlade i "Čavisti koji nisu Maduristi", pristalice pokojnog Uga Čavesa koje odbacuju Madura, optužujući ga da je izdao socijalističke ideale 21. veka.

U međuvremenu, lideri venecuelanske opozicije nastavljaju da prate razvoj događaja u zemlji, a njihova buduća uloga ostaje nejasna. Prošle nedelje, Tramp je rekao da bi voleo da vidi liderku venecuelanske opozicije Mariju Korinu Mačado "uključenu" u rukovođenje zemljom u nekom svojstvu. Mačado je ranije ovog meseca ručala sa Trampom u Beloj kući, gde mu je uručila svoju Nobelovu nagradu za mir.

Nekoliko dana nakon američkih udara na Karakas početkom januara, administracija Donalda Trampa iznela je niz zahteva koje Venecuela mora da prihvati, uključujući prekid veza sa Kinom, Iranom, Rusijom i Kubom, kao i saglasnost da sarađuje isključivo sa SAD na proizvodnji nafte, rekla su tada za CNN dva visoka zvaničnika Bele kuće.

Očekivalo se i da Rodrigezova da prioritet administraciji Donalda Trampa i američkim naftnim kompanijama u budućoj prodaji nafte.

Glavni pokretač venecuelanske ekonomije je nafta. Zemlja ima najveće svetske rezerve ekstrateške sirove nafte, vrste koja zahteva složeniji i skuplji proces prerade, ali je kompatibilna sa američkim rafinerijama.

Puštanje zatvorenika

SAD su takođe zahtevale da Venecuela oslobodi veliki broj političkih zatvorenika koje drži širom zemlje.

U nedelju je oslobođeno najmanje 104 ljudi, prema podacima organizacije za ljudska prava Foro Penal. Ta grupa je navela da je to jedna od najvećih dnevnih brojki od kada je vlada 8. januara saopštila da će osloboditi "značajan broj" pritvorenih kao "mirovni" gest prema SAD.

Prema podacima Foro Penala, ukupan broj oslobođenih od tada dostigao je najmanje 266.

CNN se obratio venecuelanskoj vladi za više informacija.

Rodrigezova je u petak rekla da je 626 ljudi pušteno iz zatvora poslednjih nedelja i da će pozvati kancelariju Visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava Volkera Tirkea da proveri spisak, koji još nije objavljen uprkos zahtevima aktivista i članova opozicije.

(Telegraf.rs)