Iran se suočava sa paklom! Evo šta su sve SAD dovukle u region, napad deluje kao "gotova stvar"

Dolazak velike količine vojne tehnike u region Bliskog istoka predstavlja ogroman poduhvat koji će verovatno rezultirati akcijom protiv iranske vojske, režima ili oboje.

Premeštanje nosača aviona USS Abraham Lincoln sa pratećim razaračima košta najmanje 6.900.000 evra dnevno, što je samo vrh operacije, piše Kris Hjuz, urednik za odbranu i bezbednost u Daily Mirroru.

Preporučujemo

Stotine miliona evra vrednih Patriot raketnih baterija, radarskih sistema, napadačkih i transportnih aviona, kao i nevidljivih bombardera, prebačeno je u region Centralne komande SAD. Ovo je glavni operativni region američkih vojnih snaga i obuhvata Bliski istok, Centralnu Aziju i delove južne Azije.

Sve je usmereno ka predstojećoj operaciji protiv nečega - ili nekoga - u Iranu i verovatno će se desiti u narednih nekoliko dana. Ovo je odgovor na tvrdnje iz Irana da je broj poginulih demonstranata u poslednjim nedeljama daleko veći od nekoliko hiljada.

Iran tvrdi da je stradalo nekoliko hiljada ljudi, dok nadzornici ljudskih prava kažu da je registrovano više od 6.000 smrti. Međutim, opozicioni glasovi iz Irana sugerišu da bi broj mogao biti veći od 36.000.

SAD mogu napasti Iran dalekometnim nevidljivim bombarderima B-2 Spirit, kojih imaju 19, ili koristeći B-1 ili B-52 avione sa dometom do 12.000 km.

Prisutnost udarne grupe nosača aviona ukazuje na to da bi SAD ovoga puta mogle želeti da ostanu u regionu nakon napada, pružajući Americi neuporedivu kontrolu nad regionom. Moguće je da predstoji velika operacija, veća od prethodnih napada Izraela i SAD, koji su bili usmereni na onemogućavanje iranskog nuklearnog programa.

Ovaj put je situacija drugačija, jer su nedelje užasnog nasilja nad demonstrantima koji pate zbog loše ekonomije izazvale duboku emocionalnu mržnju prema okrutnom režimu. Amerika može proceniti da je trenutak pogodan, iako potisnut nasilnim represijama, tako da režim može biti svrgnut - iako ajatolah Ali Hamnei ima plan za svog naslednika.

Dakle, napad bi možda bio toliko razoran da bi potpuno uništio režim zajedno sa Iranskom revolucionarnom gardom, koja broji više od 200.000 ljudi. Ili, SAD mogu izvesti ograničene napade, preduzimajući mere predostrožnosti protiv kontra-napada i želeći da nametnu neku vrstu pomorske i vazdušne blokade Iranu.

Osim ako neko unutar režima ne radi za CIA ili izraelski Mosad, što je potpuno moguće, prikupljanje obaveštajnih podataka mora biti izuzetno teško. Američka vojska mora znati gde i kada se zvaničnici nalaze da bi mogli biti ciljani, a bezbednosne mere smanjuju sposobnost agenata na terenu.

Moguće je da je odlaganje operacije i postepeno, skupo jačanje prisustva taktika kojom se dobija vreme dok CIA završava identifikaciju ciljeva. Sve vreme ovo pojačava ogroman pritisak na iranski režim, ali postoji i pritisak na predsednika SAD Donalda Trampa, koji je već obećao iranskoj opoziciji: "Pomoć je na putu."

On mora da deluje jer ne postoji sigurnost u vezi s tim šta se zaista dešava sa uhapšenim demonstrantima u Iranu, iako to ne bi bilo dovoljno samo po sebi da naredi napad. Ovo je dugo vremena geopolitički "vruć krompir" sa kojim su američki predsednici izbegavali da se suoče, znajući da će se problem Irana morati rešiti pre ili kasnije.

(Kris Hjuz je urednik za odbranu i bezbednost u Daily Mirroru. Godine 2013. osvojio je nagradu za specijalnog novinara godine na UK Press Awards i izveštavao je sa frontova u Avganistanu, Iraku, Siriji, Libanu, Izraelu i Ukrajini, kao i sa terorističkih napada širom sveta, uključujući 11. septembar u SAD.)

(Telegraf.rs)