U Iranu za 48 sati ubijeno 30.000 demonstranata? Stravični izveštaji o kamionima prepunim leševima

Čak 30.000 ljudi možda je ubijeno širom Irana za samo 48 sati tokom dvodnevnog nasilnog gušenja masovnih protesta 8. i 9. januara, izvestio je u nedelju magazin "TIME", pozivajući se na dva visoka zvaničnika Ministarstva zdravlja, kao i odvojenu kompilaciju bolničkih podataka.

Ovi podaci nisu nezavisno verifikovani i daleko premašuju aktuelne brojke o nastradalim demonstrantima, koje su vlasti javno navodile, preneo je The Jerusalem Post.

Ovaj broj, ukoliko je tačan, značajno bi povećao broj žrtava u odnosu na ranije procene. Nekoliko dana nakon navodnog masakra, organizacija za zaštitu ljudskih prava Iran International je procenila da je tokom tog perioda oko 12.000 osoba ubijeno.

Zvaničnici su naveli da je razmera ubijanja preopteretila kapacitete za zbrinjavanje mrtvih, iscrpevši zalihe vreća za tela, što je dovelo do korišćenja šlepera sa prikolicama za prevoz tela.

Magazin "TIME" navodi da su bezbednosne snage koristile snajperiste sa krovova i kamione opremljene teškim mitraljezima nakon što su vlasti prekinule sve komunikacije i ugasile internet. Jedan zvaničnik Korpusa garde Islamske revolucije upozorio je na državnoj televiziji da niko ko izađe na ulice ne treba da se žali ako ga pogodi metak.

Bolnički popis žrtava do koga je došao "TIME" naveo je 30.304 smrtna slučaja zaključno sa petkom, 9. januara, rekao je dr Amir Parasta, nemačko-iranski oftalmolog koji je sastavio podatke.

"Približavamo se stvarnosti", rekao je, dodajući da zbir verovatno ne uključuje slučajeve iz vojnih bolnica i nedostupnih područja. Stručnjaci za javno zdravlje koje je citirao "TIME" upozorili su na preterano izvlačenje zaključaka iz bolničkih evidencija, ali su naveli da interni podaci ukazuju na masovno ubijanje u kratkom vremenskom periodu.

Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Ismail Bakei odbacio je procene broja žrtava u objavi na mreži Iks, bivšem Tviteru, nazvavši ih "zaista podlim lažima".

"Velika laž u Hitlerovom stilu: zar ovo nije broj koji su planirali da ubiju na ulicama Irana?! Nisu uspeli, pa sada pokušavaju da to lažno prikažu u medijima. Zaista podlo!", naveo je Bakei.

Ako su ova stravične brojke tačne, masakr u Iranu može se porediti sa masovnim ubijanjima Jevreja u Ukrajini tokom Drugog svetskog rata.

Stručnjaci su se mučili da pronađu istorijske paralele za toliko ljudi ubijenih u tako kratkom vremenskom periodu. "TIME" je primetio da je jedini uporediv događaj sa dvodnevnim periodom u Iranu u onlajn bazama podataka o masovnim ubistvima uključivao pogubljenje oko 33.000 Jevreja tokom Holokausta u Babinom Jaru u blizini Kijeva 29. i 30. septembra 1941.

Broj žrtava islamskog režima u Iranu umanjuje istinu i uticaj masakra.

Interni dvodnevni izveštaj vlade, kako je opisano za "TAJM", značajno premašuje brojku od 3.117 koju su 21. januara objavili tvrdokorni zvaničnici režima u Teheranu koji direktno odgovaraju vrhovnom vođi ajatolahu Aliju Hamneiju.

Iako je pravi broj poginulih u protestima nepoznat, iranska grupa za ljudska prava, HRANA, potvrdila je 5.459 smrtnih slučajeva do prošle subote i istraživala je više od 17.000 dodatnih slučajeva.

U nedelju je Iran International procenio da je režim ubio najmanje 36.500 Iranaca od početka protesta, pozivajući se na novu dokumentaciju i iskaze očevidaca medicinskog osoblja, porodica preminulih i drugih.

Dejli mejl, pozivajući se na iransko-nemačkog profesora Amira-Mobareza Parastu, izneo je sličnu procenu, navodeći da bi broj žrtava mogao biti preko 33.000, a 97.645 ljudi je ranjeno.

Iran International je naveo da je režim navodno počeo da vrši pogubljenja širom zemlje. Nekoliko mrtvih je navodno upucano u glavu nakon što su primljeni u bolnicu na lečenje.

Međunarodna tela su preduzela mere za rešavanje navodnih zloupotreba, a Savet UN za ljudska prava je proširio nezavisnu istragu o nasilju.

"Brojka od 30.000 potvrđenih smrtnih slučajeva je gotovo sigurno potcenjena“, rekao je istraživač sa Univerziteta Kolumbija Les Roberts za "TIME": "Brojevi u kriznim situacijama često ne uključuju žrtve koje nikada ne stignu do bolnica ili su sahranjene van zvaničnih kanala", dodao je on.

Pol B. Špigel sa Univerziteta Džons Hopkins pohvalio je brzo prikupljanje podataka u bolnicama pod opasnim uslovima, ali je upozorio da zastrašivanje, poremećeno vođenje evidencije i paralelni vojnomedicinski sistemi mogu iskriviti rezultate. Oba stručnjaka su rekla da bi samo transparentan pristup bolničkim evidencijama, matičnim knjigama i zapisima o sahranama razjasnio pravi broj žrtava.

"Prema rečima izraelskih zvaničnika, noć 8. januara na ulicama Irana bila je najsmrtonosnija u istoriji Islamske Republike i među najsmrtonosnijim u svetu u jednoj generaciji", objavio je reporter "N12 News" Amit Segal.

"Režim je ubio hiljade, možda desetine hiljada. Masakr gotovo nezamislivih razmera".

(Telegraf.rs)