Mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine čini se sve bliži, ali 3 ključne tačke i dalje ga koče

Pregovori o okončanju rata u Ukrajini izgleda napreduju, barem na deklarativnom nivou. U stvarnosti, međutim, Moskva i Kijev ostaju u ćorsokaku oko tri ključne tačke koje su podgrevale sukob od početka: teritorija, bezbednosne garancije i vreme prekida vatre, piše Politico.

U ponedeljak je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao da bi njegov pregovarački tim mogao da se sastane sa Rusima i Amerikancima već u nedelju. Zelenski je spreman da sedne i sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom, rekao je njegov ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha. Ali, Sibiha je priznao, "najosetljivija pitanja su još uvek nerešena".

Preporučujemo

Pre razgovora prošlog vikenda u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, američki izaslanik Stiv Vitkof rekao je da su se razlike svele na jedno, "rešivo" pitanje. Govoreći u Davosu, američki predsednik Donald Tramp rekao je novinarima da veruje da je dogovor o Ukrajini "razumno blizu".

Ipak, Moskva i Kijev su nakon pregovora u UAE zastali oko tri pitanja koja su u srži sukoba: ruski zahtev za ukrajinskom teritorijom, budućnost bezbednosnih garancija Ukrajine i da li borbe treba da prestanu pre ili posle postizanja sporazuma.

Teritorija

Preostalo pitanje na koje je Vitkof verovatno mislio jeste sudbina regiona Donbas u istočnoj Ukrajini.

Iako Rusija ne može više realno da se nada da će uskoro osvojiti celu Ukrajinu, ruski predsednik i dalje ima za cilj da dobije, barem, ceo Donbas pored već anektiranog poluostrva Krim.

Moskva predlaže okvir koji naziva "Ankoridž formula", u kojem bi Ukrajina morala da ustupi ceo Donbas, uključujući područja koja Rusija nije uspela da osvoji. Kremlj kaže da su se Putin i Tramp oko toga složili kada su se sastali na Aljasci prošle godine.

Ali za Kijev, predaja teritorija bila bi i nezakonita i veoma nepopularna.

Dok je Zelenski rekao da je spreman da razmotri scenario prema kojem bi područje bilo demilitarizovani i pretvoreno u "slobodnu ekonomsku zonu" ali bi zvanično ostalo deo Ukrajine, Moskva je jasno stavila do znanja da to nije dovoljno.

Još jedno neslaganje je oko toga ko bi upravljao nuklearnom elektranom Zaporožje, najvećom u Evropi, koja je blizu fronta i trenutno pod ruskom kontrolom.

Zelenski želi da postrojenje bude pod zajedničkom kontrolom Ukrajine i SAD, dok Moskva želi da učestvuje u bilo kakvom dogovoru, predlažući umesto toga da deli kontrolu nad postrojenjem sa Vašingtonom ili, eventualno, Kijevom.

Bezbednost

Zatim postoji i pitanje takozvanih bezbednosnih garancija: obećana podrška Ukrajini od drugih zemalja u slučaju da Rusija pokrene još jedan pokušaj potpune invazije.

Ranije ovog meseca, Britanija i Francuska pristale su da rasporede trupe u Ukrajini kada se postigne sporazum. Vitkof je pozdravio bezbednosni plan kao "snažniji nego što je iko ikada video", ali je ostao nejasan u pogledu toga koliko daleko će same SAD ići u odbrani Ukrajine.

Prema izveštaju Financial Times objavljenom u utorak, Trampova administracija je uslovila posleratne bezbednosne garancije time da Ukrajina odustane od Donbasa. Bela kuća je negirala tu tvrdnju.

Takozvani plan od 20 tačaka koji su predložile SAD predviđa pridruživanje Ukrajine Evropskoj uniji 2027. godine. Članstvo u EU uključuje odredbu kojom se zemlje pozivaju da se međusobno brane u slučaju invazije. EU je započela razgovore sa Ukrajinom o pridruživanju, ali nije odredila datum.

Moskva, sa druge strane, insistirala je na tome da neće prihvatiti prisustvo trupa iz NATO zemalja na teritoriji Ukrajine. Umesto toga, zahtevala je sopstvene "bezbednosne garancije".

Kremlj je rekao da će se jedino osećati bezbedno ako se pitanje pridruživanja Ukrajine NATO-u skine sa stola zauvek, kada ukrajinska vojska bude ograničena na 600.000 - sa sadašnjih oko 800.000 - i kada Moskva dobije efektivno pravo veta na bilo kakve buduće odluke o odbrani Ukrajine.

Prekid vatre

Za obične Ukrajince, međutim, najveća briga je pitanje prekida vatre. Kijev želi trenutni prekid neprijateljstava. Moskva insistira da se mora postići dogovor pre nego što se razmotri pauza u borbama.

Dok se takav dogovor konačno ne postigne, "Rusija će nastaviti da dosledno teži ostvarivanju ciljeva specijalne vojne operacije", rekao je Putinov pomoćnik Ušakov nakon Vitkofove posete Moskvi.

Ruske rakete nastavljaju da svakodnevno pogađaju Ukrajinu, oštećujući njenu elektroenergetsku mrežu i gurajući stotine hiljada ljudi u tamu i zimske temperature ispod nule. U sredu je Zelenski optužio Moskvu za "terorizam" nakon što je ruski dron pogodio putnički voz, ubivši pet ljudi.

Ključne razlike

I Rusija i Ukrajina izgleda žele da pokažu američkom predsedniku da sarađuju.

"Činjenica da se čitav niz složenih pitanja razmatra na stručnom nivou već bi se mogla smatrati napretkom i početkom dijaloga", rekao je novinarima u sredu portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Ukrajinski analitičari su skeptičniji. Prema rečima stručnjaka, Ukrajina pokazuje znake spremnosti na kompromis, dok Rusija samo kupuje vreme, ne odustajući od cilja da potčini Ukrajinu.

"Putin je postao opsednut ovim ratom. Za njega je to egzistencijalni ulog", kaže analitičarka Tatjana Stanovaja.

Čak i u Ukrajini, sporazum koji bi podrazumevao ustupanje Donbasa bio bi izuzetno teško politički prihvatljiv. Zelenski je govorio o mogućnosti referenduma ili izbora, ali tek nakon prekida vatre.

Ankete pokazuju da Ukrajinci žele mir, ali više ne veruju da će pregovori koje predvode SAD dovesti do pravednog ishoda.

"Zelenski želi da uđe u istoriju kao predsednik koji je spasao Ukrajinu. Ne kao onaj koji je izgubio rat", kaže ukrajinski politički analitičar Volodimir Fesenko.

(Telegraf.rs)