Moderna Mata Hari: O ovoj špijunki bi trebalo snimiti film! Evo šta je radila i kako je otkrivena

Uspešna novinarska karijera u Ukrajini, brak sa borcem Internacionalne legije Oružanih snaga Ukrajine, patriotizam na nivou "zaposliću se u Vojnoj obaveštajnoj služni (GUR) Ministarstva odbrane Ukrajine". I odjednom - optužbe za špijunažu i perspektiva da se mnoge godine provedu iza rešetaka. UNIAN je saznao detalje nedavnog hapšenja agentkinje beloruskog KGB-a.

"Ja veoma dobro umem da pribavljam informacije... Više mi odgovara uloga obaveštajca pod maskom novinara...". Takve reči, ne doslovno, Ukrajinci su čuli u video-snimku koji je objavila Služba bezbednosti Ukrajine, sa detaljima razgovora novinarke Ine Kardaš, koja je radila u nizu poznatih medija, od 112 Ukrajina do Interfaks-Ukrajina, i njenih kuratora iz bezbednosnih struktura Belorusije.

Preporučujemo

Ovi i drugi dijalozi, kao i fotografije i video-snimci, koje su dokumentovale Služba bezbednosti Ukrajine, Departman za zaštitu nacionalne državnosti, zajedno sa Službom unutrašnje bezbednosti Glavne uprave obaveštajne službe Ministarstva odbrane Ukrajine, rezultat su višefazne specijalne operacije razotkrivanja i hapšenja duboko prikrivene špijunke.

Naime, kako saopštavaju iz službi, ona je radila za KGB Belorusije najmanje od 2015. godine, bila je učesnik "iz senke" procesa optuživanja za špijunažu bivšeg sopstvenog dopisnika UNIAN-a u Belorusiji, saradnika "UA: Ukrajinski radio" Pavla Šarojka. Novinar je uhapšen u Minsku 25. oktobra 2017. godine i osuđen na osam godina zatvora, javlja Unian.

Od 2020. godine bila je infiltrirana u ukrajinsku medijsku zajednicu i izvršavala specifične zadatke u Kijevu.

Čudno "prijateljstvo"

Priča o Ini je zapravo priča o mnogima rođenima početkom devedesetih. Siromašno detinjstvo, život na periferiji Minska, majka koja stalno radi, starija sestra sa kojom mora da deli sobu, igračke, pa čak i odeću.

Kao i svi njeni vršnjaci, Ina je očigledno želela bolji život.

Završila je školu, koledž, upisala Beloruski državni ekonomski univerzitet. Ali ekonomska struka joj, izgleda, nije bila po volji. Zato je nakon završetka studija u Belorusiji nastavila školovanje na Evropskom humanitarnom univerzitetu u Viljnusu, na smeru "Novinarstvo: novi mediji".

Devojka nije živela u Litvaniji, već je povremeno dolazila na ispite i medijska okupljanja, gde je sticala poznanstva koja su joj kasnije bila potrebna.

Istovremeno, i to je prvi čudan momenat, dama koja nikada nije bila poznata u prilično malom beloruskom medijskom prostoru, a koja je u dvadesetim godinama radila uglavnom u kompanijama povezanim sa mrežom benzinskih pumpi, proizvodnjom nameštaja i kockarskim biznisom, upada u medijski prostor ne samo iznenada već i vrlo upadljivo, i to odmah u poznate lokalne medije. Pritom opozicione. Među njima su BelPAN i TutBajMedia, koji su kasnije proglašeni "ekstremističkim" od strane beloruskog režima i ugašeni.

Paradoks je u tome što istovremeno snima priloge za NTV ili belorusku filijalu ruskog propagandnog resursa Sputnjik. Kako se kaže: i jednima i drugima.

Drugi zanimljiv momenat je to što "zvezdu" pali izvesni Vasilij Semaško, koji postaje otkrivač "talenta" studentkinje i njen vodič u lokalni, ali i širi novinarski svet.

Kako su za UNIAN ispričali u ukrajinskim specijalnim službama, Semaško u Belorusiji ima dvosmislenu reputaciju.

S jedne strane, poznati je novinar, fotograf i snimatelj koji sarađuje sa raznim medijima, solidno piše i snima priloge. S druge strane, u biografiji ima "crne mrlje" u vidu nekoliko krivičnih postupaka i izdržavanja kazni zatvora. Jednom zbog huliganstva, drugi put zbog krađe.

S jedne strane, radi u medijima koji su opozicioni režimu Aleksandra Lukašenka. S druge strane, pravi reportaže za ruske televizijske kanale, često zajedno sa Inom Kardaš, i preko Rusije putuje na teritorije Ukrajine koje je ona okupirala. Prenosi krijumčarenu robu pod paravanom "humanitarne pomoći" i izveštava o životu u LNR/DNR kao uzoran ruski propagandista.

S jedne strane, sarađuje sa ukrajinskim televizijskim kanalom, doduše sa resursom kuma ruskog predsednika Vladimira Putina, saveznika ukrajinskog odbeglog predsednika Viktora Janukoviča, Viktora Medvedčuka, na kome Ina Kardaš započinje svoju karijeru "ukrajinske novinarke". S druge strane, namešta ukrajinskom novinaru Pavlu Šarojku optužbu za špijunažu.

Špijunske strasti

Upravo je Vasilij Semaško, priča se da je Ina Kardaš za to takođe znala, 2017. godine podmetnuo Šarojku navodno tajni ruski dokument.

Kako su pisali i beloruski i ukrajinski mediji, sve se to dogodilo po nalogu ruske FSB, "rukama" beloruskog KGB-a.

Zašto se tako misli?

Pre svega, hapšenje Šarojka dogodilo se odmah nakon njegovog susreta sa Semaškom. Specijalne službe su znale kod koga i po šta da dođu.

Inače, slična situacija dogodila se i sa pomenutom beloruskom informativnom agencijom BelPAN. Neke beloruske kolege Semaška nagoveštavaju da je ona svojevremeno zatvorena od strane KGB-a Belorusije upravo nakon što je on tamo počeo da radi, a mnogi njeni zaposleni bili su kompromitovani.

"Semaško nije krio da održava radne odnose sa Valerijem Bobiševim, koji je u to vreme obavljao dužnost načelnika jedne od uprava Operativno-analitičkog centra pri rukovodstvu Republike Belorusije", pisalo je izdanje Belpravda.

Drugo, u Glavnoj upravi obaveštajne službe Ministarstva odbrane Belorusije saopšteno je da se Pavlu stavlja na teret učešće u stvaranju agenturne mreže i vođenje obaveštajne delatnosti na teritoriji Republike Belorusije.

Ali to nije sve. Kasnije Semaško mirno otvara sopstveni medij. U Lukašenkovoj Belorusiji to je nemoguće bez direktnog pokroviteljstva specijalnih službi. Razmišlja javno o pravim i lažnim obaveštajcima, po sopstvenom viđenju, nekažnjeno kritikujući priznanja "birokrata" o jednom takvom špijunu, i neguje buduću "obaveštajku" Inu Kardaš.

Treće, ako je verovati informativnom portalu Centra "Mirotvorac", makar jednom je imao iskustvo ilegalnog prebacivanja državljana Ruske Federacije u Ukrajinu preko belorusko-ukrajinske granice. Pritom se time i hvalio u ruskim medijima, govoreći da je pomagao savetima "i ne samo to", jer je "iskusan turista".

Očigledno je da se takve stvari u Lukašenkovoj diktaturi ne rade bez kontrole. Ali kada je reč o premeštanju Ine Kardaš, nije čak ni bilo potrebe da se krši bilo šta.

Nakon izveštavanja o beloruskim protestima 2020. godine, pod izgovorom "straha od represije", može se pretpostaviti da je i to pokriće organizovano uz pomoć Semaška i njegovih "prijatelja" u beloruskim i ruskim službama, predstavnica "dopisništva" ukrajinskog televizijskog kanala preselila se u Ukrajinu legalno i bez problema.

Za razliku od njenih koleginica iz Belorusije, na primer novinarki Ksenije Čindarave i Larise Ščirjakove, koje su ranije bile primorane da napuste domovinu.

U različitim slučajevima scenario je bio isti: stalni psihološki pritisak, pretnje nepoznatih osoba telefonom, pretnje specijalnih službi upućene porodici i deci, uključujući obećanja da će deca biti oduzeta, hapšenja i suđenja, pozivi u policiju i "na razgovor" u KGB...

"Možda je to specifičnost rada našeg potpuno otkačenog KGB-a, ili su jednostavno nasumično izabrani 'žrtveni jarci' za javno disciplinovanje, radi zastrašivanja čitave nezavisne novinarske zajednice...", govorila je o svojoj situaciji Larisa Ščirjakova jednom ukrajinskom mediju.

Pogubne ambicije

U Kijevu Ina takođe nije dugo ostala u drugom planu. Ovde su svoju ulogu odigrala poznanstva iz vremena studija u Viljnusu. Prema informacijama ratnog reportera Andreja Capljenka, bila je bliska sa pokojnim direktorom informativne agencije Interfaks-Ukrajina Aleksandrom Martinenkom, koji ju je uzeo pod svoje okrilje.

Kao novinarka akreditovala se za razne događaje uz učešće najviših zvaničnika ukrajinske države, prisustvovala je konferencijama za medije predsednika, posećivala međunarodne forume poput Minhenske bezbednosne konferencije, dobijala pozive na događaje ambasada stranih država u Ukrajini.

Specijalne službe su dokumentovale da se posebno interesovala za kontakte sa kineskim diplomatama, uključujući i u Belorusiji, pokušavajući da "upozna" predstavnike Narodne Republike Kine sa Vasilijem Semaškom. I tako dalje.

"Samim tim mogla je da dobija neobjavljene informacije, uključujući nezvanične, na koje je agencija bila pozivana", napisao je Capljenko.

Takođe, po njegovom mišljenju, jedan od zadataka koje su Kardašovoj postavili njeni šefovi bio je da se zaposli u Internacionalnim legijama "sa ciljem prikupljanja informacija o beloruskim dobrovoljcima ili radi diskreditacije internacionalnog dobrovoljačkog pokreta". Osnova za ovu verziju nalazi se i u snimcima koje je objavila SBU. Konkretno, tamo gde Ina pokušava da vrbuje borca iz beloruskog puka po imenu Kastus Kalinovski. Na kraju se prošle godine čak i udala za pripadnika te borbene formacije.

Kako god bilo, novinarka je privukla posebnu pažnju ukrajinskih specijalnih službi i od 2023. godine nad njom je vođen pažljiv nadzor. Između ostalog, Departman za zaštitu nacionalne državnosti SBU uspeo je da zabeleži njen odlazak u inostranstvo radi neposrednog kontakta sa beloruskim šefom na "neutralnoj" teritoriji, u jednoj od zemalja Evropske unije, radi dodatnih instrukcija. Za to je Ina Kardaš dobila detaljna uputstva: da smisli uverljiv razlog za putovanje, žena je navodno putovala radi lekarskih pregleda, da kupi novi pametni telefon, "jednokratnu" SIM karticu, a pre povratka u Ukrajinu da se reši uređaja. Na snimcima koje je objavila SBU, njen kurator kaže: "Vrati na fabrička podešavanja i slučajno ga samo razbij".

Takođe na snimcima razgovora šef joj obećava nagradu od tri hiljade evra mesečno i uverava je da odluku o njenom radu donosi "prva osoba u našoj zemlji", aludirajući na Aleksandra Lukašenka, i garantuje joj bezbednost u ime beloruskog diktatora.

Kakav je "posao" novinarka "pod pokrićem" trebalo da obavi po povratku u Kijev, nije teško naslutiti iz njenih daljih postupaka. Gotovo odmah pokušala je da se zaposli u jednom od štabnih odeljenja vojne obaveštajne službe. Pritom se, na snimcima SBU, još i hvalila: "Pre ili kasnije sam shvatala da ću imati poligraf. I bila sam spremna na to...".

Na novom mestu, gde su se dokumentovanju već priključili i pripadnici GUR Ministarstva odbrane, Ina je snimala razgovore kolega, fotografisala ekrane laptopova sa dokumentima označenim kao "samo za službenu upotrebu", a u razgovorima sa šefovima nagoveštavala da joj je u Ukrajini već tesno i da bi vrednog agenta trebalo prebaciti negde drugde.

Jedan od perspektivnih pravaca za njenu dalju infiltraciju, kako sumnjaju u službama, bio je Kina. Ranije je planirala jednogodišnje putovanje u tu zemlju.

Čeka je zatvor, pa razmena

Prilikom hapšenja kod Ine Kardaš su oduzeti pametni telefon i diktafon, na koje je snimala poverljive informacije iz GUR-a.

Prema informacijama Kancelarije generalnog tužioca, 22. januara Ševčenkovski sud u Kijevu odredio joj je pritvor kao meru obezbeđenja, bez prava na kauciju.

Istražitelji SBU su je teretili po stavu 1 člana 114 Krivičnog zakonika Ukrajine, špijunaža. Maksimalna kazna po ovom članu iznosi 15 godina zatvora uz konfiskaciju imovine.

Prema informacijama specijalnih službi, verovatno će kasnije biti razmenjena za Ukrajince koji se nezakonito drže u Belorusiji i Rusiji.

(Telegraf.rs)