Rakete napunjene sa vodom i pokvareni silosi: Korupcija izjeda vojsku Si Đinpinga, koji bi da osvoji Tajvan

Na pritisak dugmeta, poklopci raketnih silosa u zapadnoj Kini trebalo bi da se otvore kako bi lansirali nuklearno oružje sposobno da dosegne Sjedinjene Države.

Međutim, prema američkim obaveštajnim podacima objavljenim 2024. godine, materijali korišćeni za njihovu izgradnju bili su preteški. I ne samo to neke od raketa bile su napunjene vodom umesto gorivom, prenosi The Telegraph.

Preporučujemo

Skandal ili u najmanju ruku nešto slično, izgleda da je naveo Sija Đinpinga, predsednika Kine, da smeni celokupno rukovodstvo Raketnih snaga, divizije Narodnooslobodilačke armije (PLA) zadužene za kinesko nuklearno odvraćanje, u mesecima pre nego što su te informacije procurele u javnost.

Ta čistka bila je deo ogromnog napora da se iskoreni korupcija u redovima kineske vojske. Otkako je Si Đinping preuzeo vlast pre 14 godina, smenio je stotine oficira i protiv nekih od najmoćnijih ličnosti u oružanim snagama podigao krivične prijave.

Prošle nedelje, ta kampanja proširena je i na smenu generala Džanga Joušije, najviše rangiranog uniformisanog komandanta u PLA i poznanika predsednika iz detinjstva.

Iako je iskorenjivanje rasprostranjene korupcije očigledna motivacija Sija, analitičari su rekli da je njegova nemilosrdna čistka u PLA takođe vođena željom da preoblikuje drugu po veličini vojsku na svetu u modernu borbenu silu, onu koja je spremna da izvrši invaziju na Tajvan do 2027. godine i da do 2049. godine prestigne SAD kao vodeću vojnu silu sveta.

U ovom pogledu, korupcija predstavlja i ozbiljnu pretnju za PLA, ali i sredstvo pomoću kojeg je predsednik mogao da usmeri vojsku ka tim ciljevima i da obezbedi da ona ostane u potpunosti lojalna njegovoj vlasti.

"Po obimu i razmerama, to oduzima dah", rekao je Džonatan Zin, koji je 17 godina radio kao analitičar za Kinu u CIA.

Nil Tomas, saradnik u istraživačkom centru Azijsko društvo, rekao je da je predsednik Kine izgradio "mnogo veći aparat političke discipline oko početne kampanje protiv korupcije, koja je takođe usmerena na nelojalnost, nesposobnost i druge propuste u pravilnom sprovođenju Sijevih politika".

Slučaj generala Žanga pruža najjasniji nagoveštaj da čistke prevazilaze puke kućne poslove.

Najavljujući istragu, kineske novine "PLA Daily" su izjavile da je on "ozbiljno pogazio sistem odgovornosti predsednika", referišući se na višegodišnju kampanju gospodina Sija da sprovede potpunu odanost svojim željama kao predsednika Centralnog vojnog komiteta (CMC), tela koje rukovodi strategijom i operacijama PLA.

Šta je tačno uradio ostaje obavijeno maglom kineske visoke politike. Optužen je da je odao tajne kineskog nuklearnog oružja SAD, ali glasine sugerišu da se general Žang možda protivio predsednikovom vremenskom okviru za invaziju na Tajvan.

Generalovi nedavni govori su istakli njegov fokus na programu obuke koji bi, po svojoj prirodi, odložio složen prelazak Tajvanskog moreuza, primetio je analitičar K. Tristan Tang.

Trenutno, korupcija izgleda kao jedini cilj koji NOAK može da reši. Čistke predsednika Sija svele su telo na samo dva člana, njega samog i Žang Šenmina, nadzornog organa za borbu protiv korupcije.

To je izazvalo spekulacije da je Sijeva kosa posekla NOAK do kostiju, lišavajući je stručnosti koja bi bila potrebna za obavljanje čak i najosnovnijih borbenih zadataka, a kamoli invazije koja zahteva punu moć mornarice, vazduhoplovstva, sajber i svemirskih divizija u potpunom saglasju.

Budite oprezni sa takvim tumačenjima, upozorio je gospodin Czin, koji je sada viši saradnik u vašingtonskom tink-tenku Instituta Brukings.

"Mislim da čistke pokazuju ne da je Sijev stav ometen operativnim pitanjima, već da je laserski fokusiran na njih", rekao je.

U stvari, predsednik Si Đinping bi možda više voleo da ponovo ujedini Tajvan kroz politički proces, jer bi troškovi invazije bili zapanjujući. Čini se da politika Tajvana ide u njegovu korist, sa izborima zakazanim za 2028. godinu, dok propekinška stranka dobro kotira u anketama.

"Ali on je ozbiljan u vezi sa željom da ima opcije", rekao je Czin i nastavio:

"Predsednik želi da vojska bude spremna i spreman je da bude toliko neumoljiv prema NOAK jer je toliko fokusiran na osnovne ciljeve".

Kristofer K. Džonson, još jedan bivši analitičar CIA za Kinu, složio se sa ovom konstatacijom, rekavši da je preterana ideja koju neki iznose, da je čistka u NOAK isključivo namenjena jačanju pozicije predsednika.

"Mislim da je to više manifestacija njegovog nestrpljenja prema svojim generalima, da to ne rade na vreme. Ne kažem da se žuri, ali stari i možda se suočava sa nekim šaptanjima da je vreme da razmisli o povlačenju", kaže Džonson i dodaje:

"Koji je bolji način da se pokaže 'ne zajebavajte se sa mnom' nego da se sruši cela visoka komanda?".

Dvostruka kampanja predsednika Si Đinpinga, čišćenje korupcije i ogromna vojna potrošnja, transformisala je NOAK u silu neprepoznatljivu od one koju je nasledio.

Pod Deng Sjaopingom, vojska je bila ohrabrena da vodi komercijalna preduzeća, dok su vladina sredstva preusmerena na transformaciju ekonomije. Kao rezultat toga, NOAK je upravljala mnoštvom sumnjivih poslova, od plesnih trupa do fabrika i luksuznih hotela pri čemu su visoki zvaničnici nastavili da profitiraju uprkos zabrani prikupljanja sredstava spolja iz 1998. godine.

U strateškom smislu, snage su osmišljene da odbiju invaziju iz Sjedinjenih Država ili Sovjetske Rusije, nasleđe Hladnog rata koje je ostavilo pekinškim vojnim planerima preveliku kopnenu vojsku.

"Sijeva kampanja korupcije počela je kao deo napora da potvrdi svoj autoritet za radikalne promene", rekao je Czin.

Potpredsednici Komunističke partije kine su 2014. optuženi su za primanje mita u zamenu za nuđenje unapređenja, što je široko rasprostranjena praksa koja je generacijama potkopavala NOAK i navodno se i dalje dešava.

"To je bila kocka sa visokim ulogom. Iskorenjivanjem ovih ljudi, predsednikje dobio političku slobodu da sprovede ovu masovnu reformu koju su njegovi prethodnici pokušali da nametnu NOAK".

Predsednik je 2015. smanjio veličinu vojske za 300.000 vojnika. Komandne strukture su reorganizovane kako bi se sprečilo formiranje klika sklonih korupciji.

Istovremeno, otvorene su slavine za program potrošnje koji je Kini do sada obezbedio najveću mornaricu na svetu, drugo najveće borbeno vazduhoplovstvo i raketni arsenal koji brzo sustiže, a u nekim oblastima i nadmašuje, onaj Sjedinjenih Država.

Zvanični vojni budžet je 250 milijardi dolara, ali analitičari veruju da je stvarna cifra veća, jer mnogo toga ostaje van knjiga. Tajnost je omogućila da se korupcija nastavi, ali ju je široko medijski praćena kampanja držala ispod tepiha što je dovelo do ozbiljnog potkopvanja vojne modernizacije Pekinga.

EKorupcija je stvarna, sveprisutna je", smatra Czin i dodaje:

"Ali vojna modernizacija je neverovatno impresivna. To je dovoljno veliki i dobro finansiran napor da ima dovoljno prostora da obe ove stvari koegzistiraju jedna pored druge".

U novembru je predsednikSi Đinping otpustio devet generala, uključujući sedam koji su ranije služili u Istočnom teatru ratnih dejstava, ogranku vojske odgovornom za Tajvan. A već sledećeg meseca je naredio najveće vežbe do sada oko ostrva.

Kako bi to metaforički rekli kineski državni mediji, put može biti neravan ali odredište je nepromenjeno.

(Telegraf.rs)