Male zemlje EU ozbiljno ulažu u proizvodnju oružja i naoružavaju Ukrajinu: Fokusirani su na jednu stvar

Postoji šansa da se zastrašujući zvuk zujanja propelera na ukrajinskim bojištima proizvodi dronovima iz zemlje sa svega nešto više od milion stanovnika na jugoistočnoj ivici Evrope - Kipra.

Proizvođač Swarmly navodi da više od 200 njegovih H-10 Poseidon dronova pomaže ukrajinskim artiljerijskim jedinicama da lociraju ciljeve na zemlji u svim vremenskim uslovima, s više od 100.000 sati provedenih u vazduhu tokom poslednje tri godine.

Preporučujemo

Njihova fabrika od 5.000 kvadratnih metara, gde se zujanje brusilica koje oblikuju kompozitnu plastiku odbija od zidova, postala je značajan izvor bespilotnih letelica koje se šalju u zemlje kao što su Indonezija, Benin, Nigerija, Indija i Saudijska Arabija, navode zvaničnici kompanije. Veći deo fabrike rezervisan je za proizvodnju bespilotnih letelica. U sigurnom skladištu nalazi se izbor Swarmlyjevih superbrzih morskih dronova sa HD kamerama i teškim mitraljezima kalibra .50.

Ruska invazija na Ukrajinu navela je i najmanje članice EU da razvijaju sopstvenu visoko-tehnološku odbrambenu industriju, dok je Ukrajina postala svetski lider u naprednoj tehnologiji bespilotnih letelica (BPL). Mnoge zemlje EU sarađuju sa Kijevom u razvoju te tehnologije, a ukrajinske linije fronta često služe kao test poligon.

Poput Kipra, baltičke zemlje i Danska su pojačale razvoj dronova i protivdron tehnologije. U Grčkoj, dronovi su deo reforme oružanih snaga vredne 25 milijardi evra.

"Primer Swarmlyja, kao i drugih važnih kompanija iz malih EU zemalja, pokazuje ozbiljan napor privatnog sektora u Evropi da inovira i izgradi kapacitete za masovnu proizvodnju odbrambenih proizvoda, uključujući bespilotne sisteme", rekao je Federiko Borsari iz Centra za evropsku politiku u Vašingtonu.

Multiplikatori sile

Bespilotne letelice menjaju ratovanje, pružajući vojno slabijim zemljama određenu prednost nad jačim protivnicima. Dronovi neće potpuno zameniti tešku vojnu opremu kao što su tenkovi, artiljerija i avioni, rekao je Borsari, ali nude fleksibilnost i povoljan odnos cene i učinka, čineći ih moćnim multiplikatorom sile.

Na primer, Swarmlyjev eksplozivom opremljen, satelitski vođen Hydra morski dron košta 80.000 evra, što znači da njihova upotreba za neutralizaciju ratnog broda vrednog milijardu evra može biti ekonomična investicija, kaže direktor kompanije Gari Rafalovski.

Sličan tip oružja koji uništava veći ratni brod već je zabeležen u napadima Huta iz Jemena, prema Fabijanu Hincu, istraživaču tehnologija raketa i BPL-a pri Međunarodnom institutu za strateške studije u Evropi.

Prepreke za ulazak malih kompanija su niske jer se BPL često dizajniraju i sastavljaju od jeftinih i lako dostupnih komponenti na globalnom tržištu.

"To znači da praktično ne morate imati velike industrijske investicije ili decenije iskustva u materijalnim naukama koje su potrebne za druge vojne sposobnosti", dodaje Hinc.

Uključivanje u igru

U Danskoj, dve kompanije fokusirane na protivdronske uređaje prijavile su porast broja novih klijenata, a neki uređaji trebalo je da budu poslati u Ukrajinu kako bi ometali rusku tehnologiju na bojnom polju. Ukrajina je u septembru saopštila da sarađuje sa danskim kompanijama na proizvodnji komponenti za rakete i dronove u fabrici u Danskoj.

U baltičkoj državi Litvaniji, naučnici i poslovni partneri udružili su se pod imenom VILNIUS TECH da razvijaju BPL, automatizovano otkrivanje mina i druge vojne tehnologije. Državna fabrikа municije Giraite navodi da je povećala proizvodne kapacitete za 50 odsto od 2022.

Grčka je prvi put prikazala svoje domaće dronove i protivdronsku tehnologiju tokom taktičke vežbe u novembru, dok je NATO pozvao evropski odbrambeni sektor da ubrza tempo razvoja.

"Potrebne su nam sposobnosti, oprema, stvarna vatrena moć i najsavremenija tehnologija", upozorio je generalni sekretar NATO Mark Rute tokom posete Rumuniji. "Donosite svoje ideje, testirajte svoj talenat i koristite NATO kao test poligon."

Borsari je upozorio da prednosti BPL često ograničavaju faktori poput teških uslova leta, obučenosti operatera i logističke podrške.

Evropa u odbrambenom modu

Rat Rusije u Ukrajini i kontradiktorne poruke Trampove administracije koje su zategle odnose sa NATO saveznicima primorale su evropske lidere da postanu samostalniji u odbrani. EU je stavila milijarde evra na raspolaganje kako bi podstakla investicije i ojačala kolektivne sposobnosti odvraćanja.

To je bio podsticaj za zemlje poput Kipra, koji je 1. januara preuzeo šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom. Prošle nedelje, izvršni organ EU odobrio je finansijsku pomoć za osam članica, uključujući Španiju, Hrvatsku, Portugal, Bugarsku, Belgiju, Rumuniju i Kipar.

Kipar će dobiti konačno odobrenje od lidera EU za oko 1,2 milijarde evra u dugoročnim povoljnim zajmovima u okviru zajedničkog programa nabavke EU vrednog 150 milijardi evra, pod nazivom Security Action for Europe (SAFE).

Njegova početna odbrambena industrija već uključuje oko 30 kompanija i istraživačkih centara koji proizvode tehnologiju za civilni i vojni sektor, uključujući robotiku, komunikacione mreže, protivdronske sisteme, pa čak i satelitsku komunikaciju i nadzor, rekao je Panajotis Hadžipavlis, šef Direktorata za razvoj naoružanja i odbrambenih sposobnosti u Ministarstvu odbrane Kipra.

"Imamo specijalizovane sposobnosti u veoma visokotehnološkim proizvodima i to mora biti ozbiljno uzeto u obzir", rekao je Hadžipavlis za agenciju The Associated Press u svom kancelarijskom prostoru, gde je na obližnjem garderoberu visila kaciga iz dana kada je bio borbeni pilot.

Dodao je da bi veliki igrači u odbrambenoj industriji trebalo da obrate pažnju.

(Telegraf.rs)