Egzekucije, mučenja, otmice, silovanja... Krvavi sukob o kom se ne priča, a broj žrtava samo raste

Tražen od strane etiopske vlade, vođa pobunjenika Džaal Maru stalno menja lokacije kako bi izbegao dronove koji ga love iz vazduha.

Pobunjenički komandant predvodi Oromo Liberation Army (OLA - Oslobodilačka vojska Oromije, op.aut.) iz niza udaljenih šumskih baza u Oromiji, najvećoj regiji u zemlji sa približno 40 miliona stanovnika.

Preporučujemo

Vlada je bivšeg studenta označila kao teroristu, optužujući OLA za masakre nad civilima u etnički motivisanim napadima. Ali u retkom intervjuu iz jednog od svojih skrovišta, Maru je odbacio optužbe da njegovi borci ciljaju civile.

"Naš rat nije protiv ljudi", rekao je za Associated Press. "Naš rat je protiv brutalnog režima koji je okupirao i tlačio naciju generacijama."

Dodao je: "Borimo se da ispravimo sistem koji narod Oromo tretira kao podanike, a ne građane. Naš cilj je uspostavljanje demokratskog, inkluzivnog političkog poretka zasnovanog na volji naroda."

"Skoro nemoguće putovati"

OLA se bori protiv etiopske vlade od 2018, iako je pobuna u nekim periodima bila u senci drugih sukoba u zemlji, poput rata u severnoj regiji Tigraj od 2020. do 2022. godine. Istražitelji Ujedinjenih nacija optužili su OLA za ozbiljna kršenja prava, uključujući ubistva, silovanja i otmice.

Međutim, nadzornici ljudskih prava, koji su takođe dokumentovali prekršaje vladinih snaga, kažu da su neselektivni napadi dronovima, vanpravna ubistva i nestanci postali karakteristični za njihovu protivpobunjeničku kampanju.

"Naše istraživanje stavlja i OLA i vladine snage u centar sukoba po pitanju egzekucija, torture, otmica i silovanja žena", rekla je Sara Kimani, regionalna portparolka Amnesty International, koja će u martu objaviti izveštaj o kršenju ljudskih prava u tom regionu.

"Naš izveštaj jasno pokazuje da su obe grupe odgovorne za zločine koji se i dalje vrše nad civilima u Oromiji", dodala je Kimani za AP.

Ajantu Bulča bila je kod kuće u prestonici Adis Abebi kada je čula da su vojnici došli u kuću njene porodice u Oromiji početkom decembra. Njenog rođaka su ubili ispred kuće, rekla je. Zatim su vojnici odveli njenog oca i ujaka na obližnje polje, gde su ih takođe ubili. Optuženi su da su se borili zajedno sa OLA.

"Pretnje mojoj porodici postojale su i pre ubistava", rekla je Bulča, članica etiopske opozicione stranke. Ona negira da su njeni rođaci pripadali pobunjenicima.

Lensa Hordofa, službenica iz regiona Ševa u Oromiji, rekla je da njena porodica stalno trpi uznemiravanje i iznude od naoružanih muškaraca, uključujući zahteve za hranom i drugim potrepštinama. Njen ujak je nedavno bio pritvoren i pušten tek nakon što je plaćen otkup od 100.000 etiopskih bira (oko 650 dolara).

"Kretanje s mesta na mesto postalo je sve ograničenije", rekla je. "Skoro je nemoguće putovati."

Bulča je rekla da se previše plaši da se vrati kući, bojeći se odmazde vladinih snaga.

"Moja krhka majka je sama u praznoj kući, u žalosti. Ne mogu ni da budem s njom. Plašim se za sopstvenu bezbednost", rekla je.

Napadi na bolnice i klinike

Etiopija ograničava pristup Oromiji novinarima i organizacijama za ljudska prava, zbog čega je sukob uglavnom skriven.

"Nažalost, o situaciji u oblasti ljudskih prava, kao i ukupnoj humanitarnoj krizi u Oromiji, nedovoljno se izveštava", rekao je Getu Saketa Roro, suosnivač Human Rights League of the Horn of Africa.

Predstavnici regionalne i savezne vlade nisu odgovorili na zahteve za komentar.

U januaru 2025. UN su izvestile da 3,2 miliona dece nije išlo u školu zbog sukoba. U distriktu Volega, gde živi porodica Bulča, humanitarne organizacije se bore da distribuiraju pomoć, što doprinosi visokom stepenu pothranjenosti.

Bolnice i klinike su takođe napadnute. U 2023, Međunarodni komitet Crvenog krsta izvestio je da je "gotovo svih" 42 zdravstvena punkta u distriktu Begi u Oromiji bilo opljačkano ili oštećeno.

Tulu Getačeu, proizvođač kafe iz Volege, nije mogao da se vrati kući tri godine zbog bezbednosne situacije. Zaposlio je radnike da beru njegovu kafu, ali su rod ukrali naoružani muškarci.

"Jedna strana te povredi zato što kažu da pripadaš drugoj, patiš zato što kažu da je član tvoje porodice povezan s vladom ili OLA", rekao je.

Iako je premijer Etiopije Abi Ahmed iz Oromije, a Oromo narod čini oko 35% stanovništva Etiopije, mnogi i dalje tvrde da su marginalizovani u saveznom sistemu koji dodeljuje resurse i prava samouprave po etničkoj pripadnosti.

"Oromija je veoma nesigurna"

Nedavne vladine ofanzive smanjile su vojne kapacitete OLA, kažu analitičari. Krajem 2024, vlasti su ubedile jednog od glavnih komandanta grupe da pređe na njihovu stranu, dodatno slabeći organizaciju.

Vlada tvrdi da su stotine hiljada raseljenih ljudi mogli da se vrate kućama. Ali sukob i dalje destabilizuje region, a civili su uhvaćeni usred nasilja.

Članovi amharske etničke grupe, druge po veličini u Etiopiji, bili su mete napada, kažu grupe koje nadgledaju prava. U međuvremenu, pobunjenici iz Amhare su takođe izveli napade u Oromiji.

Naoružani razbojnici su takođe prisutni, a otmice postaju posebno ozbiljan problem. Nije uvek jasno ko je odgovoran za otmice.

"Oromija je veoma nesigurna, ne samo zbog OLA, već i zbog drugih grupa koje funkcionišu kao kriminalna preduzeća, bave se iznudom, otmicama i pljačkama", rekao je Magnus Tejlor, direktor Horn of Africa u International Crisis Group.

(Telegraf.rs)