Ivanka Tramp bi da gradi hotele kod pravoslavnog hrama na Jadranu! Narod je zabrinut: "Ne znamo šta se dešava"

Usred borova koji štite kamene zidove manastira svete Marije na ostrvu kod Zverneca, u januaru su se upalile sveće koje će verovatno ući u političke udžbenike - zapalila ih je Ivanka Tramp, ćerka predsednika SAD Donalda Trampa, dok je s mužem Džaredom Kušnerom obilazila jedan od poslednjih netaknutih delova albanske obale na Jadranskom moru.

Sve su detaljno snimali, razvili su planove, čak i simulacije novih resorta koje nameravaju da grade na ovom delu obale Jadranskog mora.

Preporučujemo

Totom dva oblačna dana, 21. i 22. januara, uski pojas obale kod lagune Narta pretvoren je u visoko čuvanu zonu. Policijske barikade zatvorile su puteve, a kolona crnih džipova vozila je Ivanku, njenog supruga i tim arhitekata i investitora od plaže do plaže. Poseta je kulminirala večerama s albanskim premijerom Edijem Ramom u Vlori, dok je manastir na ostrvu postao scenografija za fotografije koje sugerišu da je reč o projektu znatno većem od običnog odmora.

Zemlja pod sporom

Plan Kušnera i Ivanke Tramp je jasan - na području od plaže Dajlan prema Porta Novoj izgraditi luksuzni turistički kompleks s hotelima, vilama i sadržajima koji bi ovu tihu lagunu pretvorili u novu adresu globalnog džet‑seta.

Reč je o projektu koji je deo šireg paketa ulaganja procenjenog na oko milijardu dolara, koji obuhvata i ultraluksuzni resort na obližnjem ostrvu Sazan, već proglašen “strateškom investicijom” albanske vlade. Međutim, za razliku od promotivnih vizuala, tlo na kojem bi rizort trebalo da bude izgrađen sve je samo ne čisto: godinama je u središtu složenog vlasničkog spora.

S jedne strane stoji kontroverzni preduzetnik Artur Šehu, Albanac s adresom na Floridi, koji tvrdi da poseduje više od 50.000 kvadrata šumskog zemljišta na Zvernecu. S druge su meštani, koji pokazuju svoje sertifikate dodeljene na temelju zakona 7501 nakon pada komunizma i tvrde da je reč o zemlji koju njihove porodice obrađuju generacijama, od maslinjaka do pašnjaka uz more, piše Slobodna Dalmacija.

Za stanovnike Zverneca poseta Trampove ćerke nije bio glamurozan događaj, nego alarm. Dok su dronovi snimali obalu, u njihove poštanske sandučiće su stigla obaveštenja iz verske i katastarske administracije - Šehu je zatražio duplikat vlasničkog lista za deo šume koji se preklapa s planiranim projektom.

Za seoskog starešinu Kostaka Konomija to nije delovalo kao birokratska rutina, nego kao signal da je dugogodišnji spor ušao u novu fazu - onu u kojoj se na horizontu naziru svetski investitori i politički interesi, pišu albanski i regionalni mediji.

"Zašto ova tišina? Ne znamo šta se događa, samo gledamo na televiziji kako govore o Zvernecu, a niko ne spominje da ovde žive ljudi i da je zemlja pod sporom od 2006", poručuje Konomi.

Meštani su državnoj agenciji za katastar poslali prigovor tražeći da se Šehuov zahtev odbije dok traje sudski postupak, podsećajući na to da su upravo oni dobili zemlju nakon raspada komunizma. Paralele sa slučajevima širom postkomunističke Evrope - porodična imanja precrtana na kartama, sumnjive potvrde, dvostruki vlasnički listovi - nameću se same.

Pravna magla i politička tišina

Sudski dosije o Zvernecu već četrnaest godina šeta između instanci, vraćan je na ponovno suđenje više puta, dok je Vrhovni sud u jednom predmetu utvrdio da je dokument u Šehuovu korist bio falsifikat.

Paralelno se vode i krivične istrage protiv njegovih bivših pravnih zastupnika, ali niti jedna još nije dobila pravosnažan epilog. U međuvremenu, nijedna institucija ne daje jasan odgovor na pitanje ko može da odlučuje o ogromnom turističkom ulaganju na zemlji čije vlasništvo nije razjašnjeno.

Ministar turizma Blendi Gondže tvrdi da njegovo ministarstvo nije uključeno u Kušnerove planove, a predstavnici investitorske kompanije nisu odgovorili na upite o vlasničkom sporu. S druge strane, vlada je još pre s ponosom reklamirala dolazak Trampove porodice kao dokaz da je Albanija postala atraktivna destinacija za investitore, pa je deo javnosti uveren da će se projekat gurati napred bez obzira na lokalni otpor.

Ekološka bomba uz lagunu Narta

Vlasnički spor nije jedina crvena zastavica. Zvernec se nalazi na rubu zaštićenog područja Pishë Poro-Nartë, dela delte reke Vjose i jedne od najvažnijih evropskih stanica za ptice selice. Ekološke organizacije upozoravaju na to da planirana izgradnja preti “najosetljivijem delu obale", s lagunama, dinama i liticama koje do sada nisu dotakli beton i masovni turizam.

Taulant Bino iz organizacije AOS procenjuje da bi resort mogao otvoriti vrata lančanom urbanizovanju čitave obale - ako prođe ovde, teško će se opravdati zaustavljanje sličnih projekata na drugim zaštićenim lokacijama. Već sada 41 međunarodno ekološko udruženje traži od albanskih vlasti da zaustave planove dok se ne razjasne vlasnički odnosi i ne procene puni uticaji na okolinu. Premijer Albanije Edir Rama odgovara da u kritikama vidi "slobodu izražavanja", ali ne nudi najavljenu studijsku razradu projekta.

Između luksuza i prava na zemlju

U jednoj rečenici, sukob oko Zverneca otvara ključno pitanje: ko ima pravo da odlučuje o budućnosti komadića obale koji je decenijama bio izvan velikih karata - porodice koje su tu sadile masline i čuvale stoku, ili globalni kapital koji, uz politički blagoslov, obećava stotine miliona evra ulaganja?

Meštani ne odbacuju samu ideju razvoja - mnogi naglašavaju da bi pošteno dogovoren resort doneo posao njihovoj deci – ali se oštro protive scenariju u kojem bi "razvoj" značio brisanje njihovih imena iz zemljišnih knjiga.

Hoće li Zvernec postati simbol modernog turizma na Jadranu ili još jedna lekcija o tome kako u postkomunističkim državama nerešena imovinska pitanja i politička moć kroje sudbinu čitavih zajednica, odlučiće se daleko od manastirskih sveća – u sudnicama i kancelaijama u Tirani i Vašingtonu.

(Telegraf.rs)