Trampov zet pretvara ostrvo na Jadranu u turistički raj: Ivanka zaljubljena u lokaciju, evo koliko će uložiti

Sazan, mali stenoviti masiv u Jadranu, poslednjih meseci postao je poznat kao "Trampovo ostrvo": parče zemlje koje se albanska vlada sprema da dodeli njegovom zetu Džaredu Kušneru za turistički razvoj.

Kako navodi u opširnoj reportaži francuski Le Poen, na prvi pogled Sazan (Sason, nekada grčko ostrvo koje je dodeljeno Albaniji) izgleda kao raj. Malo "kamenče" na Jadranu, carstvo zmija, cvrčaka, ptica i, kako se kaže, čak i nekoliko medveda koji nalaze utočište u prirodnoj vegetaciji divlje lavande i borova starih trista godina.

Tokom leta, nekoliko gumenih čamaca prevozi turiste iz susednje Valone na dvočasovno kupanje na velikoj plaži, pre nego što se upute ka pećini Hadži Alija, pirata iz 17. veka koji je, prema legendi, tamo sakrio sanduke sa zlatnim novčićima. Ostrvo je postalo i utočište morskih kornjača.

Šezdeset godina Sazan je bio tajna vojna baza, od koje danas postoje samo srušena utvrđenja i hiljade mina.

Enver Hodža bio je duboko nepoverljiv. Komunistički diktator koji je vladao Albanijom gotovo četiri decenije plašio se iskrcavanja Italijana, Jugoslovena, Amerikanaca, ali i Rusa. Nakon pada režima, početkom devedesetih, Sazan se pretvorio u "no man’s land", poslednje nenaseljeno ostrvo Jadrana.

Ljubav Ivanke prema Sazanu, ručak sa morskim plodovima i Edi Rama

"Ljubav" Ivanke Tramp i njenog supruga Džareda Kušnera prema Sazanu ušla je gotovo u lokalnu istoriju. Dogodila se pre četiri godine, kada je par letovao sa decom u Grčkoj. U Tirani, gde vlada i biznismeni sanjaju o izgradnji luksuznih hotela, a broj turista se utrostručio za jednu deceniju, poseta je dočekana kao prilika.

Auron Tare, bivši arheolog koji je upravo postao generalni direktor Nacionalne službe albanske obale, organizovao je posetu skrojenu prema merama Tramp−Kušner para i još nekoliko potencijalnih investitora, među kojima su bili Naser al Kelaifi, šef kluba Pari Sen Žermen, i jedan preduzetnik iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Stavljeni su im na raspolaganje helikopter i luksuzna jahta.

Tare poznaje najlepša mesta u regionu. Pokazuje grupi spektakularnu vilu koju je izgradio Džordž Tenet, sin albanskih imigranata i bivši direktor CIA u vreme Bila Klintona i Džordža Buša. Organizuje ručak u najboljem restoranu sa morskom hranom, sa domaćinom, svojim starim saigračem iz košarke, premijerom Edijem Ramom. Na vlasti od 2013, Rama deluje srdačno, mediteranski, neformalno - i lično poznaje Donalda Trampa, kojeg je sreo na međunarodnim samitima.

Sa svih strana ocenjeno je da je događaj uspešan.Ivanka Tramp i Džared Kušner počinju otvoreno da govore o tome šta bi mogli da urade na ostrvu koje je Albanija spremna da im dodeli.

Aktiviraju arhitekte i pravnike. Sledeće godine, Kušner se vraća u zemlju. Sa partnerima izjavljuje da je spreman da investira nešto više od milijardu dolara, ne samo u Sazan, već i u zaliv, u ogromnu traku zemljišta severno od Valone, koja je danas neizgrađena. Prošlog decembra, mesec dana nakon reizbora Donalda Trampa, Kušner potpisuje preliminarni ugovor o zakupu na 99 godina.

Munjeviti entuzijazam Ivanke za Sazan ima svu privlačnost priče o egzotičnom odmoru. Ali pre svega, reč je o poslu ogromne vrednosti. Džared Kušner nije naivan investitor. Njegov konglomerat sa sedištem u Majamiju upravlja imovinom vrednom nekoliko milijardi dolara širom sveta, prvenstveno na Bliskom istoku, gde su saudijski investitori njegovi ključni partneri i akcionari.

Razvoj nekretnina sa Džaredom Kušnerom očigledno nije neutralan izbor. Daje pristup kapitalu iz Bliskog istoka, ali i Vašingtonu, piše Protothema. Za razliku od prve predsedničke funkcije njegovog tasta, kada je imao zvaničnu ulogu u Beloj kući kao specijalni savetnik i pregovarao o Avramovim sporazumima 2020, koji su doveli do normalizacije odnosa između Izraela i niza arapskih zemalja, Kušner danas nema institucionalnu funkciju.

U praksi ipak ostaje izuzetno moćan. U ukrajinskom dosijeu njemu se obraćaju Stiv Vitkof i Marko Rubio, američki pregovarači. Kušner direktno vodi deo plana "obnova", od kojeg se očekuje velika korist za američke kompanije. Tokom rata u Gazi takođe se nalazio u prvim redovima, koristeći svoju mrežu na Bliskom istoku i u Izraelu - njegov otac godinama je blizak prijatelj Benjamina Netanjahua. U tom kontekstu dao je izjave koje su izazvale talas reakcija, poput rečenice: "Primorske nekretnine u Gazi mogle bi imati ogromnu vrednost, kada bi se svet fokusirao na izgradnju budućnosti umesto na trošenje novca na izgradnju tunela."

Zabrinutost zbog narušavanja prirodne lepote područja

Povratak u Albaniju donosi drugačiju perspektivu za ornitologa Džonija Vorpsija. Njega ne brinu geopolitičke ravnoteže, već ptice. Doktorirao je migratorne rute u Sredozemlju. Kao član lokalne ekološke organizacije PPNEA, sa zabrinutošću prati razvoj događaja. Rasprostire veliku mapu i objašnjava: "Stvar je jednostavna. Ovde vidite glavne rute ptica u Sredozemlju. Vidite ovu putanju? Laguna Valone je ključno mesto odmora. Lepo je što se investicioni i stambeni planovi množe, ali ovo je naprosto katastrofa."

Olsi Nika, aktivista organizacije EkoAlbanija, brine zbog izgradnje gigantskog aerodroma u Valoni, koji se predstavlja kao sredstvo za privlačenje investitora i turista iz celog sveta. "Zbog šačice dolara idemo protiv toka istorije", upozorava. "Imali smo jedan od najlepših netaknutih kutaka Mediterana. Upravo to bi moglo da bude naše bogatstvo za dvadeset godina."

Za njega postoji i drugi skandal: izgradnja novog aerodroma dodeljena je kompanijama s ograničenom transparentnošću, među njima švedskoj Mabeteks, koja je ranije osuđivana za korupciju u projektima renoviranja u Rusiji. "Političari nam prodaju snove: 'Postaćemo San Trope budućnosti', kažu. Ali u stvarnosti potonućemo ispod tona betona i postati praonica novca cele Evrope. Dokle god Albanija ima manje poreske kontrole nego Monako, bogati će praviti sve više vila preko naših planina."

Nika se posebno plaši za područje Karaburuna, planinskog grebena koji se nadvija nad Jadranom. Vrhovi, često obavijeni maglom, prostiru se desetine metara iuznad nestabilne obale i niz gudura u koje more ulazi i izlazi velikom silinom. Projekat balkanskog "Malibua" planiran je upravo tamo.

"Zamislite najluđi scenario", kaže Nika. "Novi aerodrom privlači bogate klijente i plaže Šengjina se razvijaju kao nova generacija letovališta za više klase. Investitori se zagrevaju za ovaj deo planinskog masiva. A onda, jednog dana, klizište odnese celu tu betonsku masu u more. To nije naučna fantastika. To je realnost naše obale."

U Tirani, vlada albanskog premijera Edija Rame odbacuje kritike. Ministar turizma Blendi Klosi tvrdi da će "projekti Kušnera doneti novu eru razvoja, privući kapital i turiste iz SAD i sa Bliskog istoka" i da će "Sazan prvi put dobiti infrastrukturu, vodu i kontrolisani pristup, što će omogućiti zaštitu prirode umesto destrukcije".

Ekolozi su skeptični: kažu da obećanja o "kontrolisanom razvoju" Albanci slušaju već dvadeset godina, a da su rezultati svuda isti - beton na obali, golf tereni preko livada, ekskluzivna naselja zatvorenog tipa na mestima gde su ranije živeli lokalni ribari.

Za sada, Sazan ostaje nenaseljen. More oko ostrva i dalje je kristalno, ptice sleću na borove stare trista godina, pećina Hadži Alija i dalje čuva tajne pirata. Ali kako stoji u projektu koji potpisuje Džared Kušner, plan je da se na ostrvu izgrade luksuzni hoteli, marina, heliodrom, privatne vile i "ekskluzivna rekreativna zona", uz kapacitet od nekoliko hiljada posetilaca godišnje.

"Ako se sve ovo realizuje, više ništa neće ostati od Sazana koji smo poznavali", upozorava arheolog Auron Tare, čovek koji je prvi ugostio Ivanku Tramp i Džareda Kušnera. "Nismo protiv razvoja. Ali razvoj mora da bude u skladu sa prirodom i identitetom mesta. U suprotnom, izgubićemo ono što nas čini posebnim."

(Telegraf.rs)