Evropa prebrodila najhladniji januar u poslednjih 16 godina: Zašto su temperature otišle u debeli minus?

Ako vam je poslednjih nedelja bilo posebno hladno, niste jedini! Servis za klimatske promene Kopernikus (C3S) potvrdio je da je prošli mesec bio najhladniji januar u Evropi u poslednjih 16 godina.

U poslednjim nedeljama januara, severna hemisfera iskusila je snažne hladne talase zahvaljujući "meandrirajućem polarnom džet strimu", koji je doveo ledeni vazduh u Evropu i Severnu Ameriku, prenosi Daily Mail.

Preporučujemo

To je dovelo do toga da Evropa doživi najhladniji januar od 2010. godine, sa prosečnim temperaturama koje su pale na samo minus 2,34 stepena Celzijusa.

Međutim, situacija je bila potpuno drugačija na južnoj hemisferi. Tamo je zabeležena rekordna vrućina koja je izazvala šumske požare u Australiji, Čileu i Patagoniji, kao i poplave u Južnoj Africi i Mozambiku.

"Januar 2026. godine dao je jasnu opomenu da klimatski sistem ponekad može istovremeno da donese vrlo hladno vreme u jednoj regiji i ekstremnu vrućinu u drugoj", rekla je Samanta Burges, strateški lider za klimu pri Evropskom centru za vremenske prognoze srednjeg dometa (ECMWF).

"Dok ljudske aktivnosti nastavljaju da pokreću dugoročno zagrevanje, ovi nedavni događaji ističu da su otpornost i prilagođavanje rastućim ekstremima ključni kako bi društvo bilo spremno za povećane klimatske rizike u budućnosti".

Na globalnom nivou, januar je bio peti najtopliji u istoriji, sa prosečnom temperaturom vazduha na površini od 12,95 stepeni Celzijusa.

To je 0,51 stepen iznad proseka za period između 1991. do 2020. godine i 1,47 stepeni iznad predindustrijskih temperatura. Evropa je bila posebno hladna, sa prosečnom temperaturom od samo - 2,34 stepena, što je 1,63 stepena ispod proseka za period 1991–2020.

"Široko rasprostranjene hladne uslove zabeležile su Finoskandija, Baltičke države, istočna Evropa, Sibir, kao i centralni i istočni deo Sjedinjenih Država", navodi se u izveštaju Kopernikusa.

Nasuprot tome, najveće temperature toplije od proseka zabeležene su širom Arktika, a najznačajnije u Kanadskom arktičkom arhipelagu, Bafinovom zalivu, Grenlandu i ruskom Dalekom istoku.

"Temperature iznad proseka zabeležene su i u južnoj Južnoj Americi, severnoj Africi, centralnoj Aziji i većem delu Australije i Antarktika", dodaje se u izveštaju.

Ako živite u Velikoj Britaniji, verovatno se nećete iznenaditi kada saznate da je januar takođe bio vlažniji od proseka u većem delu zapadne, južne i istočne Evrope.

"Obilne padavine dovele su do poplava i povezane štete i poremećaja u mnogim regionima, uključujući Iberijsko poluostrvo, Italiju, zapadni Balkan, Irsku i Veliku Britaniju", navodi se još.

Van Evrope, Kanada, severni Meksiko i južni deo SAD, centralna Azija, najistočniji deo Rusije i Japan, jugoistočni Brazil, severna Australija i južna Afrika imali su vlažnije uslove od proseka.

Međutim, sušniji uslovi od proseka primećeni su u velikim delovima centralne Evrope, kao i na severozapadnom priobalnom i južnom delu SAD, južnim delovima Kine, većem delu ekstratropske Južne Amerike i većem delu južne i zapadne Australije.

Na Arktiku, prosečan obim morskog leda prošlog meseca bio je šest procenata ispod proseka.

"Regionalno, koncentracije morskog leda bile su znatno ispod proseka u severnom Barencovom moru, između Svalbarda i Zemlje Franca Jozefa, kao i u Bafinovom zalivu i Labradorskom moru, što se poklapa sa znatno iznadprosečnim temperaturama površinskog vazduha u tim regionima", rekli su stručnjaci.

Na Antarktiku, mesečni obim morskog leda bio je osam procenata ispod proseka.

"Koncentracije morskog leda oko Antarktika bile su iznad proseka u Vedelovom moru, ali generalno ispod proseka u drugim okeanskim sektorima, posebno u Belingshauzenovom moru", zaključuje se u izveštaju.

(Telegraf.rs)