ARHEOLOŠKO OTKRIĆE VEKA Ovo svedočenje iz 1936. opisuje sudbonosni trenutak kada je pronađen Tutankamon!

Na snimku BBC-ja iz 1936. godine, glas arheologa Hauarda Kartera odzvanja tiho, smireno i gotovo svečano. Njegov engleski zvuči kao da i sam pripada nekom drugom vremenu. Kada se danas sluša taj snimak, gotovo je nemoguće ne pomisliti da je i sam Karter postao deo istorije o kojoj govori.

U radijskom obraćanju iz 1936, prisetio se dana koji je zauvek promenio arheologiju - kada je zajedno sa svojim timom stajao pred egipatskim dečakom-kraljem Tutankamonom.

Preporučujemo

"Znaci nedavnog života..."

“Prošla su 33 veka otkako je ljudska noga poslednji put kročila na pod na kojem smo stajali. Ipak, znaci nedavnog života bili su svuda oko nas“, rekao je tada.

Ti znaci - polupuna posuda sa malterom, pocrnela lampa, komadi drveta razbacani po podu - ostavljali su utisak kao da su drevni majstori tek nakratko napustili prostoriju. Vreme je, činilo se, jednostavno zaustavljeno.

Kada je govorio za BBC, navršilo se 14 godina od trenutka kada je Karter prvi put otvorio grobnicu Tutankamona. Njegovo otkriće, gotovo netaknuto i prepuno blaga, učinilo ga je svetski poznatim i zapalilo globalnu fascinaciju drevnim Egiptom.

Foto: Tanjug/AP

Sa 17 godina radio u Egiptu

Ipak, put do tog trenutka bio je sve samo ne predvidiv. Hauard Karter napustio je školu sa svega 15 godina i nikada nije stekao formalno akademsko obrazovanje. Njegov talenat za crtanje promenio mu je život.

Lokalna aristokratska porodica Amherst, koja je živela nedaleko od njegovog doma u ruralnom Norfolku, prepoznala je dar povučenog tinejdžera i uzela ga pod svoje okrilje.

Njihova rezidencija, Didlington Hol, posedovala je najveću privatnu kolekciju egipatskih artefakata u Britaniji. Upravo tamo je Karter prvi put duboko uronio u priče o faraonima, bogovima i zagrobnom životu.

Sa 17 godina dobio je posao u Egiptu kao crtač i vodič. Stigao je u trenutku kada je arheologija doživljavala procvat, finansirana bogatim amaterima i britanskom aristokratijom. Više od dve decenije učio je zanat na terenu, često bez većih rezultata.

"Da, vidim... divne stvari"

Karter je godinama radio u Dolini kraljeva, zapadno od reke Nil - mestu koje su drevni Egipćani koristili kao groblje faraona. Iako je to područje bilo temeljno istraživano, ulaz u Tutankamonovu grobnicu ostao je skriven ispod slojeva drevnog otpada, van domašaja pljačkaša i arheologa.

Preokret se dogodio 4. novembra 1922. godine. Karter je probušio mali otvor u vratima, podigao sveću i zavirio u mrak. Njegov bogati pokrovitelj, lord Karnarvon, nervozno je čekao iza njega i upitao: “Da li vidiš nešto?“

Legenda kaže da je Karter odgovorio: “Da, divne stvari“.

U svom dnevniku iskopavanja je zapisao: “Kako su se moje oči navikavale na svetlost, detalji prostorije su se polako pojavljivali iz magle. Neobične životinje, statue i zlato. Svuda bljesak zlata“.

Tutankamonova pogrebna maska... Foto: Khaled DESOUKI / AFP / Profimedia

Ogroman sarkofag od žutog kvarcita

Otkriće iz novembra 1922. bila je tek predsoba - antekamera. Bilo je potrebno još 15 meseci mukotrpnog rada da bi se stiglo do samog sarkofaga.

Dana 12. februara 1924, Karter i njegov tim ugledali su prizor kakav niko iz njihovog vremena nije video! Iza zapečaćenih vrata nalazilo se zlatno svetilište, a iza njega još jedno, još raskošnije.

Kada su se vrata konačno otvorila, pred njima se ukazao ogroman sarkofag od žutog kvarcita. Njegov kameni poklopac težio je oko 1.130 kilograma. Pred očima VIP zvanica i dostojanstvenika, složen sistem čekrka polako je podizao poklopac.

“Uzvik divljenja oteo nam se s usana. Zlatna figura mladog kralja, izuzetne izrade, ispunjavala je čitavu unutrašnjost“, prisećao se Karter.

To je bio tek prvi od tri kovčega, smeštenih jedan u drugi, koji su čuvali smrtne ostatke jedanaestog faraona XVIII dinastije Egipta.

Hauard Karter (čuči), Artur Kalender (nagnut stoji) i egipatski radnik gledaju u niz otvorenih kivota u kojima se nalazio sarkofag; Foto: Wikipedia/Harry Burton

"Egiptomanija" je zahvatila svet

Tutankamon je imao oko 17 godina kada je umro. Smatra se da je na presto stupio sa osam ili devet godina. Uzrok smrti nikada nije pouzdano utvrđen - teorije se kreću od atentata do nesreće u lovu.

Blaga iz grobnice bila su namenjena da prate faraona u zagrobni život. Kada je list The Times objavio ekskluzivu o “najsenzacionalnijem egiptološkom otkriću veka”, rođen je kult kralja Tuta.

“Egiptomanija” je zahvatila svet dvadesetih godina - moda, Art Deko dizajn, film i džez nosili su motive piramida i lotosa. Karter i lord Karnarvon postali su međunarodne zvezde.

Samo nekoliko meseci kasnije, lord Karnarvon je preminuo od trovanja krvi izazvanog ujedom insekta. Njegova smrt podstakla je priče o kletvi mumije, dajući mitu novu snagu.

Foto: Tanjug/AP

Mumija ostala u Dolini kraljeva

Istovremeno, Egipat je prolazio kroz politička previranja. Iako je 1922. stekao delimičnu nezavisnost, zemlja je i dalje osećala britanski uticaj. Tutankamon je postao simbol borbe protiv kolonijalizma.

Tada su blaga premeštena u Muzej u Kairu, dok je mumija ostala u Dolini kraljeva. Dve trube - jedna srebrna i jedna bronzana zasvirale su 1939. godine u BBC radio-programu, prvi put posle tri milenijuma, pred procenjenih 150 miliona slušalaca širom sveta.

Karter to nije doživeo. Umro je od raka nekoliko nedelja ranije, u 64. godini.

Poslednji oproštaj mlade kraljice

“Tutmanija” se vratila sedamdesetih godina, a 1972. godine zlatna maska privukla je više od 1,6 miliona posetilaca u Britanski muzej. Konačno, 2025. godine, kompletan sadržaj grobnice izložen je u novom muzeju u blizini Velike piramide faraona Kufua u Gizi.

Zlatna maska je tamo, dok mumija i dalje počiva u Dolini kraljeva.

A, možda je, kako je Karter rekao, najlepši trag ostavila mala uvela cvetna kruna na sarkofagu - poslednji oproštaj mlade kraljice i tihi dokaz da ni 3.300 godina nisu prepreka ljudskom sećanju.

(Telegraf.rs)