Rubio pred put u Minhen poslao važnu poruku Evropi

Američki državni sekretar Marko Rubio govorio je o prelomnom trenutku i "novoj eri" dok putuje u Evropu na veliki govor na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

Rubio će predvoditi američku delegaciju na prvom velikom globalnom događaju otkako je predsednik Donald Tramp zapretio danskom suverenitetu obećanjem da će anektirati Grenland.

Preporučujemo

Francuski predsednik Emanuel Makron insistirao je da Evropa mora da se pripremi za nezavisnost od SAD, dok je generalni sekretar NATO-a Mark Rute naglasio da su transatlantske veze bliske i važne kao nikada do sada.

Rat u Ukrajini, tenzije sa Kinom i potencijalni nuklearni sporazum između Irana i SAD takođe su na dnevnom redu dok bezbednosna konferencija počinje.

"Svet se veoma brzo menja pred našim očima", rekao je Rubio novinarima, upitan da li će njegova poruka Evropljanima biti pomirljivija nego pre godinu dana.

"Živimo u novoj eri geopolitike i to će zahtevati od svih nas da na neki način preispitamo kako to izgleda i kakva će biti naša uloga", poručio je Rubio.

Na prošlogodišnjoj konferenciji, američki potpredsednik Džej Di Vens napao je Evropu, uključujući i Ujedinjeno Kraljevstvo, zbog politike slobode govora i imigracije. Njegov govor pokrenuo je godinu dana neviđenih transatlantskih tenzija.

Oko 50 svetskih lidera trebalo bi da prisustvuje ovogodišnjem događaju, na kojem će se raspravljati o evropskoj odbrani i budućnosti transatlantskih odnosa u trenutku kada su američke obaveze prema NATO-u dovedene u pitanje.

Tenzije su pojačane poslednjih meseci jer je Tramp više puta rekao da je Grenland od vitalnog značaja za nacionalnu bezbednost SAD, navodeći bez dokaza da je "prekriven ruskim i kineskim brodovima svuda unaokolo".

Danska premijerka Mete Frederiksen rekla je novinarima u petak da planira da se sastane sa Rubiom kako bi razgovarala o američkim pretnjama da preuzmu poluautonomnu teritoriju Danske od njenog NATO saveznika.

Američke pretnje mnogi evropski lideri vide kao prelomni trenutak koji je narušio poverenje sa najvećim saveznikom.

Uoči konferencije, osam bivših američkih ambasadora pri NATO-u i osam bivših američkih vrhovnih komandanata u Evropi uputili su otvoreno pismo pozivajući Vašington da zadrži podršku zapadnom odbrambenom savezu.

"Daleko od toga da je dobrotvorna organizacija", naveli su, NATO je "multiplikator sile" koji omogućava SAD da potvrde svoju moć i uticaj "na načine koji bi bili nemogući - ili preskupi - da ih ostvare same".

Transatlantski odnosi su pod sve većim pritiskom nakon što je republikanski predsednik uveo carine i sugerisao u američkoj strategiji nacionalne bezbednosti da evropske zemlje možda dugoročno neće ostati "pouzdani saveznici", piše BBC.

Holandski ministar spoljnih poslova David van Vel rekao je da prepoznaje da se "svet promenio" i da se nada da će "transatlantska veza" ostati "čvrsta". Van Vel je rekao da prepoznaje da Holandija mora da "pojača" kada je reč o sopstvenoj bezbednosti, ali da njegova zemlja podnosi "veliku žrtvu" kako bi povećala izdvajanja za odbranu.

"Biće potrebno vreme pre nego što zaista budemo mogli da preuzmemo [bezbednosni] teret od Amerikanaca u Evropi", upozorio je.

Holandija je bila među saveznicima u NATO-u koji su prošle godine pristali da povećaju izdvajanja za odbranu na 5% ekonomskog učinka svojih zemalja do 2035. godine, nakon višemesečnog pritiska Trampa.

Očekuje se da će Rubio izbeći Vensov oštar pristup od prošle godine, ali, upitan da li planira da bude pomirljiviji, rekao je novinarima da Evropljani "žele da znaju kuda idemo, kuda bismo želeli da idemo i kuda bismo želeli da idemo sa njima".

Nekoliko sati pre nego što je nemački kancelar Fridrih Merc trebalo da otvori Minhensku konferenciju, ministar spoljnih poslova Johan Vadeful rekao je za nemačku javnu televiziju da je cilj da se zajednički definiše šta drži NATO na okupu i da se pokaže SAD da su i one potrebne Evropi.

Makron će se takođe obratiti konferenciji u petak, nakon što je prošlog meseca na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu rekao da sada "nije vreme za novi imperijalizam ili novi kolonijalizam".

Posle nedelje burne domaće politike, ser Kir Starmer će takođe otputovati u Minhen, gde se očekuje da će održati sastanke i sa Mercom i sa Makronom, pre nego što se obrati samitu u subotu ujutru.

Predsedavajući konferencije Volfgang Išinger rekao je u izveštaju uoči događaja.

"Generacijama američki saveznici nisu mogli da se oslone samo na američku moć, već i na široko podeljeno razumevanje principa koji su temelj međunarodnog poretka. Danas to deluje mnogo manje izvesno, što otvara teška pitanja o budućem obliku transatlantske i međunarodne saradnje."

Bivši nemački diplomata rekao je da spoljna politika Bele kuće "već menja svet i pokrenula je dinamiku čije pune posledice tek počinju da se pojavljuju".

Po dolasku u Minhen, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da će konferencija doneti "nove korake ka našoj zajedničkoj bezbednosti - bezbednosti Ukrajine i Evrope".

U petak su ruski mediji preneli izjavu portparola Kremlja Dmitrija Peskova da će se nova runda razgovora između Rusije, Ukrajine i SAD, sa ciljem okončanja rata, održati u Ženevi 17. i 18. februara. Kijev i Vašington se još nisu oglasili.

Tri zemlje su nedavno održale razgovore u Abu Dabiju, glavnom gradu Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), bez vidljivog pomaka - iako su Ukrajina i Rusija izvršile retku razmenu ratnih zarobljenika ubrzo nakon što su pregovori, uz posredovanje SAD, završeni.

(Telegraf.rs)