Miškeljin: Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji se čule neusaglašene poruke lidera

Marko Miškeljin iz Centra za društvenu stabilnost izjavio je danas da su se na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, kojoj je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, mogle čuti neusaglašene poruke svetskih lidera, kao i da se mogao videti pokušaj savezništva između Evropske Unije i Sjedinjenih Američkih Država.

- Ove godine ogromna pažnja svetske javnosti bila je upravo na Mihenskoj bezbednosnoj konferenciji. Sada kada vidimo sve što se izdešavalo, teško da možemo i razgovarati o nekim usaglašenim porukama, ali ipak smo dosta toga mogli čuti i zaključiti iz izjava koje su dali svetski lideri koji su prisustvovali - rekao je Miškeljin za Tanjug.

Preporučujemo

Govoreći o tome ko je imao najinteresantniji nastup na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, Miškeljin je rekao da je postojalo veliko interesovanje za govor ministra spoljnih poslova Kine Vang Jia zbog toga što on zastupa svetsku ekonomsku silu, ali da je najveće interesovanje bilo za govor državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Marka Rubia zbog toga što je on imao umirujući ton.

- Činjenica da Rubio dolazi kao najviši predstavnik SAD prirodno je usmerila fokus ka njemu, jer se očekivalo da se čuje šta možemo očekivati u narednih godinu dana od administracije (predsednika SAD Donalda) Trampa. Bio je to umirujući ton, ne baš 'pružena ruka', ali u odnosu na prošlogodišnji govor (američkog potpredsednika Džej Di) Vensa, Rubio je imao ulogu 'dobrog policajca - rekao je Miškeljin.

Dodao je da se Rubio tokom govora trudio da istakne što više paralela koje povezuju Evropu i SAD.

- On je čak u jednom momentu pominjao po imenu svoje pretke koji su iz Španije došli pre 500 godina na Kubu, pa se sa Kube preselili u SAD i upravo je time hteo da istakne ono što jeste fakat, a to je da su najveći evropski kulturni proizvod zapravo SAD - rekao je Miškeljin.

Istakao je da iako bi veza SAD i EU u teoriji trebalo da bude neraskidiva, previše toga se izdešavalo u momentu osnivanja SAD i odnosi Evrope i SAD uvek dolaze u nekim ciklusima. Naveo je da je Rubio na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji pokušao na mnogo blaži način da objasni ono o čemu je Tramp insistirao u Davosu, a to je da Amerika više ne želi da plaća bezbednost Evrope.

- Rubio je to isto rekao, ali je umekšao sa te strane da ipak ima dosta blaži stav kada govori o Evropi. Tu možda možemo i uočitati male razlike u Trampovoj administraciji - Vens više prati tu Trampovu tvrdu liniju, a Tramp, od momenta kada je krenuo njegov drugi mandat, ima odnos prema Evropi kao prema nekom korisniku usluga, a ne kao prema partneru. Ono što mu je bio prvenstveni cilj jeste da se teret finansiranja rata u Ukrajini prebaci na Evropu i to je uspeo - rekao je Miškeljin.

Dodao je i da je administraciji SAD važno da američki poreski obveznici više ne moraju da budu ti koji će snositi finansijski teret bezbednosti Evrope, jer je vreme da Evropa počne da se stara za sebe.

Ukazao je da Ukrajina nije bila u fokusu Rubijevog govora, ali da je on u jednom momentu pomenuo rat u kontekstu nečega što se događa u svetu i što otežava funkcionisanje svetskog poretka.

- Ono na čemu je sam Rubio insistirao jeste da SAD neće odustati od mira, da oni i dalje nisu sigurni da li je interes Rusije zaista mir, ali da su to poruke koje dobijaju iz Moskve, da je očigledno da neki pomak postoji, da je veoma dobra stvar što su pregovori prešli na tu tehničku stranu, da su se vojni lideri jedne i druge strane našli u istoj prostoriji - rekao je Miškeljin.

Govoreći o ratu u Ukrajini, Miškeljin je rekao da se najmanje govori o tome kako će ukrajinska javnost prihvatiti neki potencijalni mir, kao i da bi ukrajinskom narodu trebalo dati nešto što bi oni smatrali zadovoljavajućim u zamenu za sve te silne živote koji su izgubljeni.

- U suprotnom, ukoliko ne dođe do tog nekog minimuma zadovoljstva kod ukrajinskog naroda, mi onda rizikujemo da kakav god mir bude potpisan, on bude samo primirje. Kisindžer je govorio o tome da je za trajni mir potrebno 'minimalno zadovoljstvo svih zainteresovanih strana'. Ukoliko ne želimo da ovo bude samo zamrznuti sukob, onda je veoma bitno i da postoji taj neki minimum zadovoljstva ukrajinskog naroda - rekao je Miškeljin.

Iistakao je da bez bezbednosne samostalnosti ne postoji ni jedna druga.

- Sada kada živimo u ovim turbulentnim vremenima svesni smo da je evropska diplomatska moć praktično na izdisaju ako govorimo o uticaju na bilo koju državu koja ne pretenduje da postane članica EU. Osnovni razlog toga je nedostatak vojne moći, jer koliko god bi mi uvek voleli da diplomatija bude ta koja će odlučivati sve, diplomatija ima snagu samo ukoliko iza nje stoji ozbiljna vojna sila koja može da se projektuje na datom terenu - rekao je Miškeljin.

S tim u vezi, naveo je da su SAD u stanju da projektuju svoju moć u bilo kom kraju sveta.

- Kada govorimo o tome da li je realno da Evropa postane ozbiljan bezbednosni faktor, vidimo da se ide u tom pravcu, ali pitanje je kojim putem će se na kraju završiti i na koji će to način biti urađeno. Na kraju krajeva mi danas pričamo o tom insistiranju da Evropa mora da se stara o sopstvenoj bezbednosti - rekao je Miškeljin.

(Telegraf.rs/Tanjug)