Ovo je najjužnija pravoslavna crkva na svetu, pored nje trčkaraju pingvini: Evo ko u nju dolazi

Na kraju sveta, okružena ledom, stoji pravoslavna svetinja - Crkva Svete Trojice, najjužnija ruska pravoslavna crkva.

Crkva Svete Trojice nalazi se na Antarktiku, na ostrvu Kralja Džordža, na ruskoj polarnoj stanici Belinshausen (nazvanoj po otkrivaču kontinenta Fadeju Belinshausenu), u društvu lenjih morskih foka i radoznalih pingvina.

Preporučujemo

Ruska polarna stanica utvđena je ovde još 1968. godine, a izgradnja hrama predložena je tek 1990-ih. Mesto za gradnju izabrano je 2002, a hram je dopremljen i otvoren za polarne istraživače tek 2004.

Sama zgrada hrama napravljena je od drveta - kedra, ariša i bora. Odgovarajuće drvo pronađeno je u oblasti Gorno-Altajska u Sibiru, a gradili su je lokalni tesari. Visina iznosi 15 metara, a unutra može da stane oko 30 ljudi.

Hram je na Altaju stajao skoro godinu dana, a zatim su ga rastavili, prevezli kamionima u Kalinjingrad, a odatle na Antarktik. Tamo ga je, u surovim uslovima, sastavljala ekipa od osam ljudi tokom 50 dana.

Bilo je neophodno ojačati zidove kako bi se zaštitili od jakih kiša, kao i zategnuti unutra metalne lance protiv vetrova. Zvona crkve kasnije je poklonio Hristofor Muravjov-Apostol, potomak dekabrista.

Crkvu su 15. februara 2004. godine osveštali episkop i iguman Trojice-Sergijeve lavre, koji su specijalno za ovu priliku posetili Antarktik, zajedno sa brojnim sveštenicima, hodočasnicima, ali i  sponzorima.

U oltar hrama položena je lista svih poginulih na kontinentu – oko stotinu ruskih i sovjetskih polarnih istraživača, za koje se sveštenici mole. Pored hrama izgrađena je stambena kućica za sveštenike.

Sveštenici rade kao i svi ostali polarni istraživači

Nastojnici hrama menjaju se svake godine, otprilike prema rasporedu radnika antarktičkih stanica. Pored duhovne službe, oni obavljaju istu smenu kao i ostali: čiste sneg, rade sa testerama i sekirama, ukratko, sve što treba, jer na Antarktiku uvek ima posla.

Nekadašnji klirik hrama, đakon Maksim Gerb je svojevremeno ispričao da na Antarktiku nema slobodnih dana.

"Ako treba obaviti neke hitne radove, na takve vanredne situacije okuplja se cela stanica i nije važno da li je subota, nedelja ili neki drugi dan. Ponekad je potrebno pomeriti službe, služiti, na primer, veoma rano ujutru, da bi se do početka radnog dana već bilo u stroju zajedno sa svima. Molebani se uvek služe pre posla, umesto doručka", rekao je ranije Gerb.

Crkva radi tokom cele godine

Crkva Svete Trojice nije jedina crkva na Antarktiku. Osim nje, ovde postoji još sedam crkava različitih veroispovesti. Međutim, ovo je jedina crkva koja na kontinentu radi tokom cele godine. Bogosluženja se održavaju svake subote i nedelje, kao i praznicima, a službe se održavaju na ruskom i španskom jeziku.

Parohijana, naravno, nema mnogo, na liturgiju nedeljom dođe svega pet, šest ljudi. Među njima nekad budu i Čileanci koji, iako imaju svoju crkvu, nemaju sveštenike, pa dolaze u rusku crkvu da se pomole.

U januaru 2007. ovde je održano venčanje ruske devojke Angeline i čileanskog mladića Eduarda. On je radio na stanici zajedno sa njenim ocem, a potom je došao u posetu u Sankt Peterburg, gde je i upoznao buduću suprugu. Zbog nje je primio pravoslavlje, a ona je otišla kod njega na Antarktik.

(Telegraf.rs)