Evropi preti paklena vrućina? "Namerno nismo objavljivali. Danima stižu signali, mogli bi pasti rekordi"

Prema najnovijoj prognozi austrijskog meteorološkog servisa Tauernwetter, tu zemlju, kao i okolne države srednje Evrope, čeka još četiri do pet ugodnih letnih dana. A nakon toga, na samom prelazu meseca, po svemu sudeći stiže toplotni talas koji će daleko nadmašiti junski, i koji bi sa temperaturama mogao da dostigne, pa čak i premaši najviše ikada izmerene vrednosti u istoriji Austrije, piše Heute.at.

"Signale za ovo imamo već danima. Namerno ih nismo objavljivali i danima smo oklevali ovo da stavimo na papir", objavio je u petak ujutro David Kaufman iz Tauernwettera.

Preporučujemo

Kako kaže, dva su razloga za to. Najaviti toplotni talas deset dana unapred meteorološki je neodgovorno sve dok postoje velika odstupanja među modelima. U početku je uglavnom američki GFS (NOAA) izračunavao ekstremne vrednosti. Evropski modeli IFS i AIFS pokazivali su takođe veoma toplo razdoblje, ali znatno umerenije.

Međutim, raspon odstupanja u međuvremenu se drastično smanjio. Evropski modeli postaju sve sigurniji u svoju prognozu, objašnjava Kaufman.

"Kada tri nezavisna računska sistema različite konstrukcije dođu do istog rezultata, a odstupanja se istovremeno smanje, to je trenutak u kojem moramo progovoriti", kaže stručnjak i dodaje poprilično mračnu opasku:

"Rado bismo ublažili ovu prognozu, ali u ovom trenutku malo toga ukazuje na to da ćemo to moći da učinimo".

Ipak, ima i jedna dobra vest. Tokom vikenda i sve do utorka Austriju i okolne zemlje još čeka ugodno letno vreme. Ali sa sredom počinje rast, kaže Kaufman i dodaje: "I za sada ne staje".

Prognoza za narednih 14 dana za Klagenfurt od četvrtka pokazuje vrednosti od 35 stepeni naviše bez prekida, s vrhuncem između 2. i 4. avgusta kada se očekuje 38 do 39 stepeni Celzijusa. U Lijencu su vrednosti još više, tamo će već od 30. jula u igri biti konstantnih 38 stepeni Celzijusa.

Radi upoređivanja, 39 stepeni u Klagenfurtu bio bi novi merni rekord za tu stanicu. A u Lijencu proračunati vrhunci prevazilaze količinu iz Delaha u Koruškoj, koji drži apsolutni istorijski rekord za Korušku i Istočni Tirol od 2013. godine.

Pašće apsolutni rekord Austrije?

Ekstremna vrućina neće se zaustaviti ni pred glavnim alpskim grebenom. Za Beč modeli Tauernwettera od 31. jula pokazuju neprekidni niz od 37 do 41 stepen, s vrhuncem 3. avgusta.

"Gde će na kraju zaista biti izmerena najviša temperatura u Austriji, trenutno je nemoguće reći. Najtoplije će verovatno biti na jugu i istoku zemlje", navodi Kaufman.

Kandidati za rekord su doline i kotline Koruške i Istočnog Tirola (poput Lavantala, Jauntala ili gornjeg Drautala) ili pak istočne i jugoistočne ravnice (Marhfeld, Bečka kotlina, Nežidersko jezero, južno Gradišće ili južna Štajerska).

Sva ta područja ulaze u igru, a mnoga od njih već su u prošlosti rušila rekorde. Meteorolog naglašava da je sigurno samo jedno - ako se aktualni proračuni obistine, apsolutni rekordi neće biti ugroženi samo u pojedinim pokrajinama, nego praktično svuda.

Inače, najviša ikada izmerena temperatura u Austriji iznosi 40,5 stepeni, a zabeležena je 8. avgusta 2013. u Bad Dojč-Altenburgu. Rekord za Korušku i Istočni Tirol iznosi 39,9 stepeni (Delah, 2013), dok za Tirol iznosi 38,9 stepeni (Lijenc). U samom centru Beča tek je 28. juna ove godine izmereno "čistih 40 stepeni", što je bio novi rekord stanice.

Ipak, treba imati na umu da je deset dana u meteorologiji izuzetno dug period. Regionalni modeli visoke rezolucije sežu svega dva do tri, retko pet dana u budućnost. Nakon nedelju dana unapred, praktično svaka meteorološka služba i aplikacija na svetu radi s ista dva globalna modela - IFS i GFS.

"Kada se IFS i GFS razilaze, niko ne može reći ko je u pravu. Ali kada se preklope kao sada, to je najjači argument koji meteorologija može ponuditi deset dana unapred", kaže Kaufman.

Uprkos svemu, nada se da će se prognoza u narednim danima ipak ublažiti. Realni scenariji za ublažavanje, odnosno "ono što bi Austriju još moglo spasiti", postoje. Raniji prodor hladnijeg fronta sa zapada prekinuo bi stvaranje ove toplotne kupole. Takođe, malo drugačija visinska strujanja mogla bi najtopliji vazduh usmeriti zapadnije ili istočnije od Austrije.

Čak i ako se opšta vremenska situacija održi, lokalni faktori - vlaga tla, jutarnja naoblačenja i efekti fena, odlučuju o zadnja dva ili tri stepena, ističe meteorolog.

"A upravo ti stepeni čine razliku kod obaranja rekorda. Zbog toga ovaj toplotni talas ‘u ovom obliku niti je zagarantovan, niti je isključen‘", zaključuje za Heute.

(Telegraf.rs)