Učiteljicu kod Trgovišta udario grom, živa je samo zahvaljujući brzoj reakciji đaka! "To su moji anđeli..."

Učiteljica Dumitra Topolijanu iz Rumunije umalo je stradala kod mesta Padina, nedaleko od Trgovišta, kada ju je, tokom izleta sa đacima, udario grom! Učiteljica je zadobila po život opasne povrede, a živa je samo zahvaljujući svojim mališanima koji su pokazali neverovatnu prisebnost i pozvali pomoć.

Drama se odigrala pre oko mesec dana, a desetine lekara borile su se danonoćno da je održe u životu. Posle gotovo mesec dana i tri bolnice, učiteljica Dumitra sada po prvi put ima realnu šansu za oporavak.

Preporučujemo

Desetine zdravstvenih radnika uspele su da je izvuku iz neposredne životne opasnosti, sve dok za nju nije pronađeno slobodno mesto u Jedinici za lečenje teških opekotina u Jašiju. Njene prve reči zahvalnosti bile su upućene deci koja nisu izgubila prisebnost i lekarima koji su učinili više nego što su im uslovi dozvoljavali.

"Zahvaljujem im što su mi pronašli mesto i doveli me ovde", rekla je učiteljica Dumitra Topolijanu.

To nisu bile reči iz pristojnosti. Ona dobro zna da je pronalaženje odgovarajućeg mesta bilo gotovo nadljudski napor. Desetine ljudi iz dve bolnice - u Trgovištu i Kliničkog centra u Ploeštiju - borile su se da je održe u životu dok nije pronađen krevet na odeljenju za teške opekotine.

Učiteljica je na kraju prebačena čak u Jaši, što joj je, prema lekarima, bila životna šansa.

Kada su novinari, pod strogim merama zaštite, konačno uspeli da uđu u njenu sobu, njene prve reči nisu bile o bolovima. Govorila je o deci koju je učila kako da se ponašaju u kriznim situacijama - i upravo joj je to znanje, kako kaže, spasilo život.

"Moji anđeli. Razgovarala sam sa svakim od njih i tako sam ih nazvala - moji anđeli. Da se nekom detetu nešto dogodilo, meni bi to bilo veoma teško", rekla je Dumitra Topolijanu.

Dvoje dece je zadobilo lakše povrede, ali su ostali uspeli da ostanu pribrani i potrče u potragu za pomoći na planini.

"Bilo je nekoliko njih koje je grom okrznuo i oborio, ali oni koji su ostali na nogama toliko su se organizovali. Uzeli su telefon iz džepa i otišli do pastira. Tako su me spasili", ispričala je učiteljica.

Dodala je da su se tog dana spuštali prema Padini, a deca su želela da vide ovce, jer ih nisu viđala u kraju iz kojeg dolaze. Tada je došlo do udara groma koji ju je umalo koštao života.

Iako sada za Dumitru možda može da se kaže da je konačno van životne opasnosti, pred njom je i dalje dug put oporavka. Lekari sumnjaju na prelom, a više unutrašnjih organa je povređeno. Kod pacijenata sa teškim opekotinama jedan dobar dan ne znači da je opasnost prošla.

"Činjenica da je kroz telo prošla struja, činjenica da je odbačena, predstavljala je traumu i pad. Kada je vidimo kod kuće, znaćemo da je dobro. Ali u svakom trenutku može doći do komplikacija", rekla je Mihaela Pertea, šefica Odeljenja rekonstruktivne mikrohirurgije.

"Stanje moje majke se zaista poboljšava iz dana u dan. Ipak, ne smemo još reći da je najveći problem iza nas, jer komplikacije i dalje mogu nastati. Videćemo kako će teći oporavak. Biće to period od nekoliko meseci, možda čak i nekoliko godina dok ponovo ne stane na noge", rekla je njena ćerka Lavinija Topolijanu.

Učiteljica je trebalo da od jeseni preuzme novu generaciju učenika, ali će najverovatnije morati da sačeka još godinu dana. Ipak, ne pomišlja da odustane.

"Mogla bih da odem u penziju, ali ne želim. Posle svega što mi se dogodilo, osećam potrebu da budem među ljudima, da mogu da razgovaram i lakše prevaziđem sve ovo", rekla je Dumitra Topolijanu.

(Telegraf.rs)