Kim zadovoljno trlja ruke zbog svojih "samoubica": Severna Koreja šalje Rusiji ENORMNO POJAČANJE!

Neprijatelj koji je u velikim grupama preplavljivao bojno polje dok je bio pod vatrom, kao da nije bio svestan opasnosti od dronova i vatre iz automatskog oružja. Elitni korpus "vojnika duhova" koji su birali samoubistvo umesto predaje. Borili su se i ginuli na hiljade, a zatim su, po svemu sudeći, nestali sa bojnog polja.

Severnokorejski vojnici poslati su iz Pjongjanga da se bore zajedno sa ruskim snagama dok su one krajem 2024. pokušavale da odbiju ukrajinsku ofanzivu na teritoriji Rusije. Platili su visoku cenu, pošto je u borbama poginulo čak 3.000 od 13.000 angažovanih vojnika.

Na kraju su prilagodili taktiku i zajedno sa Rusima potisnuli ukrajinske snage iz Kurske oblasti. U vojnom smislu, od tada se o njima malo čulo, ali prema rečima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, severnokorejske snage i njihovo naoružanje uskoro će se dramatično vratiti u rat u Ukrajini.

Prošlog meseca Zelenski je upozorio da će u Rusiji biti raspoređeno do 50.000 Severnokorejaca, čime je revidirao raniju procenu od 30.000 vojnika. Pozvao je Južnu Koreju da pruži podršku protivvazdušnoj odbrani njegove zemlje.

Ali zašto bi, posle tako velikih gubitaka, Severna Koreja ponovo slala ljude da se bore za Rusiju i šta se dogodilo sa vojnicima koji su prvobitno poslati?

"Još su tamo", rekao je dr Jang Uk, istraživač na Institutu za političke studije Asan, u Centru za spoljnu politiku i nacionalnu bezbednost u Seulu. "Oni brane rusku teritoriju od još jednog ukrajinskog protivnapada. Verujemo da bi neki pripadnici inženjerijskog korpusa ili radnici mogli da budu u delu Donbasa koji je Rusija okupirala, ali to nisu borbene trupe."

Glavna obaveštajna uprava Ministarstva odbrane Ukrajine, HUR, procenjuje da se na teritoriji Rusije i dalje nalazi 8.500 severnokorejskih vojnika. Oni su organizovani u četiri brigade, koje deluju u sastavu Grupe snaga "Sever" i zadužene su za zaštitu državne granice Ruske Federacije u Kurskoj oblasti od upada ukrajinskih snaga.

"Ne učestvuju u aktivnim borbenim operacijama. Jedinice Korejske narodne armije nisu primećene na privremeno okupiranim teritorijama Ukrajine", navodi HUR u odgovoru za BBC.

Prvi put za Severnu Koreju

Za severnokorejskog lidera Kim Džong Una, raspoređivanje u Kurskoj oblasti bilo je kockanje, jer je to bila njegova najveća borbena formacija ikada poslata u inostranstvo. (Severna Koreja je 1973. godine poslala 1.500 vojnika i instruktora u Egipat tokom Jomkipurskog rata s Izraelom, dok se procenjuje da se krajem šezdesetih oko 87 severnokorejskih pilota borilo na strani Severnog Vijetnama protiv američkih snaga.)

I pored krvoprolića, bila je to opklada koja se isplatila, donoseći izolovanoj i siromašnoj zemlji bezbrojne koristi i menjajući njene ekonomske i vojne prilike. Ovo bi moglo bi da posluži i kao model za još dublju vojnu saradnju.

Severnokorejci "sada znaju šta znači savremeno ratovanje", rekao je Jang.

Vojnici poslati da se bore u Rusiji bili su pripadnici Storm korpusa, elite severnokorejskih oružanih snaga. Izuzetno izolovana, totalitarna Severna Koreja je militarizovana država u kojoj se sprovodi snažna indoktrinacija.

U početku ni Rusija ni Severna Koreja nisu čak ni priznavale njihovo prisustvo. Ukrajinske snage prvi put su se sukobile sa njima u novembru 2024. godine, a prvi živi severnokorejski ratni zarobljenici zarobljeni su tek u januaru naredne godine.

Tek u aprilu 2025. Rusija je prvi put priznala njihovu ulogu, kada je načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov opisao njihov "herojizam" na bojnom polju.

Jang je nastavio: "Severnokorejski vojnici su veoma hrabri, mislim, posebno pripadnici Storm korpusa. Spremni su da umru za svoju zemlju. Ali problem je u tome što strast ne znači efikasne borbene veštine... Pretrpeli su mnogo krvoprolića u ranoj fazi kampanje u Kursku, ali su naučili lekcije savremenog ratovanja dronovima."

"Topovsko meso", tako je "Sultan", vojnik ukrajinske 95. desantno-jurišne brigade, opisao severnokorejske trupe. Borio se protiv njih u bici za Kursk krajem 2024. godine.

"Počeli bi jednim velikim jurišnim odredom, zatim bi još 15-20 ljudi bilo poslato na isti položaj, a nakon toga bi slali još. Severnokorejci su delovali drugačije. Stalno su se kretali. To im je davalo određenu prednost, ali ne i odlučujuću", prisetio se nedavno u Kijevu.

Komunikacija između njih i njihovih ruskih saveznika delovala je loše, rekao je, a njihovi vojnici bili su neadekvatno opremljeni.

Posle borbi, Sultan i njegovi ljudi pretraživali bi tela neprijatelja u potrazi za dokumentima i obaveštajnim informacijama. Na telima poginulih Rusa pronalazili bi lične stvari, identifikacione dokumente i opremu. "Ali kada smo posebno pretresali Severnokorejce, jedino što smo kod njih pronalazili bila je municija. Proverili smo apsolutno sve male džepove - nije bilo dokumenata, ničega", objasnio je.

Drugi ukrajinski vojnici rekli su da Severnokorejcima nedostaju panciri, zimska odeća i šlemovi.

Na jednom jezivom snimku ukrajinskog napada, ranjeni severnokorejski vojnik leži potrbuške na snežnom tlu u šumovitom području. Dok mu se Ukrajinci približavaju, on aktivira granatu ispod brade, pošto je, kao poslednje reči, izgovorio ime svog lidera, Kim Džong Una.

U aprilu 2025. godine, na komemoraciji u Pjongjangu, u novoosnovanom Muzeju stranih vojnih operacija, Kim je pohvalio heroje koji biraju samoubistvo umesto zarobljavanja.

U govoru upućenom rodbini, kojem je prisustvovao ruski ministar odbrane Andrej Belousov, rekao je da su oni "heroji koji su bez oklevanja izabrali samouništenje, samoubilački napad, kako bi odbranili veliku čast".

Iako Severna Koreja nikada zvanično nije objavila broj poginulih u operaciji u Kursku, analiza BBC Koreje na osnovu memorijalnog kompleksa procenila je da je 2.300 vojnika poginulo boreći se za Rusiju.

Ukrajinska obaveštajna služba HUR procenjuje da je poginulo 3.000, a ranjeno 1.500 vojnika.

Ali osim borbenog iskustva, zašto je Severna Koreja žrtvovala toliko svojih najboljih vojnika u tuđem ratu?

Ekonomski dobitak

Raspoređivanje je donelo zemlji preko potreban ekonomski dobitak i geopolitičku pobedu, smatra Lim Su-ho, viši istraživač na Institutu za strategiju nacionalne bezbednosti u Seulu.

On procenjuje da je prodaja oružja Rusiji i slanje vojnika donelo siromašnoj zemlji gotovo 10 milijardi dolara.

"Godišnji BDP Severne Koreje procenjuje se na oko 30 milijardi dolara (22 milijarde funti)", rekao je. "To znači da su za dve i po godine kroz izvoz oružja i slanje vojnika zaradili trećinu jednogodišnjeg BDP-a, što je, za ekonomiju malu poput severnokorejske, veoma značajan efekat."

Zauzvrat za svoje ljudstvo, Severna Koreja dobija hranu, naftu i čvrstu valutu. Dok Kina tvrdi da poštuje sankcije protiv Pjongjanga, Rusija to ne čini.

Ali podjednako je važna činjenica da je saradnja sa Rusijom promenila dugoročnu zavisnost Severne Koreje od Kine.

Tako je u Pekingu prošlog septembra Kim Džong Un mogao da stoji rame uz rame sa kineskim liderom Si Đinpingom i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, na prvom javnom susretu sve trojice. Ne baš kao ravnopravan, ali više nije zavisio samo od Kine.

To je značajno, rekao je Lim. "To je velika geopolitička promena."

"Kad god bi stvari postale teške zbog izolacije, Severna Koreja bi se prvo obraćala Južnoj Koreji, Japanu ili naročito SAD, pokušavajući da normalizuje odnose. To je bio obrazac diplomatije na Korejskom poluostrvu. Ali sada, pošto su se odnosi sa Rusijom učvrstili, Kim Džong Un tvrdi da se svet nalazi u novom Hladnom ratu, u multipolarnom sistemu."

Aranžman sa Rusijom, koji je počeo kao ekonomska i vojna nužnost, izgleda da se razvija u nešto dublje i dugoročnije. Na ovogodišnjem 9. kongresu Radničke partije Koreje, Kim Džong Un je bio ohrabren i govorio je o dostignućima koja njegov deda Kim Il Sung i otac Kim Džong Il nikada nisu ostvarili.

Ali pred njima su i opasnosti. Do sada nijedan Severnokorejac nije ratovao na ukrajinskoj teritoriji niti na teritorijama Ukrajine koje je okupirala Rusija. Ako bi do toga došlo, usledile bi diplomatske posledice, posebno u Južnoj Koreji, savezniku Ukrajine, koja je do sada pružala samo "nesmrtonosnu" pomoć.

To je nešto na čemu ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski insistira dok vrši pritisak na Seul da obezbedi naprednu vojnu opremu, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane. On je rekao da se od juna u ruskoj Voronješkoj oblasti obavljaju pripreme za prijem novih severnokorejskih snaga i tvrdio da Pjongjang priprema transfer dodatnog balističkog naoružanja Rusiji.

"Rusija pomaže Severnoj Koreji da nauči savremeno ratovanje, unapredi svoje oružje i stekne stvarno borbeno iskustvo. To predstavlja pretnju za svaku zemlju u Aziji koja se nalazi u dometu severnokorejskih raketa", rekao je u obraćanju naciji u julu.

Samo dvojica severnokorejskih vojnika zarobljena su živa u borbama sa ukrajinskim snagama. To je zapanjujuće mali broj, imajući u vidu da je između 11.000 i 14.000 vojnika učestvovalo u kampanji u Kursku. (Još jedan je zarobljen živ, ali je preminuo od povreda zadobijenih u borbama, prema podacima južnokorejske Nacionalne obaveštajne službe.)

Poput njihovih saboraca koji su birali samoubistvo umesto zarobljavanja, nijedan od dvojice nije nameravao da bude uhvaćen živ.

"Za vojnike iz Čosona (Severne Koreje), samo zarobljavanje kao ratnog zarobljenika predstavlja zločin. To jednostavno nije opcija. Ne možemo postati ratni zarobljenici", rekao je jedan od zarobljenih vojnika ekipi južnokorejskog MBC-ja koja ga je intervjuisala u zatvoru u Ukrajini.

Bek Pjong-gang, što nije njegovo pravo ime, bio je četiri dana ranjen nakon udara drona pre nego što je zarobljen. Prevaren je da se preda kada je ukrajinske vojnike zamenio za svoje ruske saveznike.

Drugi zarobljenik, Li Kang-un, takođe pseudonim, rekao je novinarki Kim Jong-mi da se osećao krivim što je još živ. Gotovo bez svesti, ukrajinski vojnici pronašli su ga na bojnom polju sa teškim povredama ruke i vilice.

"Nisam imao granatu ni noževe kod sebe kojima bih mogao da se samouništim (okončam život)", objasnio je.

Opisao je desetine svojih kolega koje su u ranoj fazi rata ubili dronovi. Bojno polje je, rekao je, "zaudaralo na krv".

Li je rekao da nijedan od dvojice ne želi da se vrati u Severnu Koreju i da veruje da bi članovi njegove porodice bili "pobijeni" kao kazna za njegovo zarobljavanje. Obojica su rekli da žele da budu poslati u Južnu Koreju, a Seul je spreman da ih prihvati.

Samo Rusija, a ne Pjongjang, zatražila je njihov povratak.

Ali Ukrajina, koja i dalje vrši pritisak na Seul da joj pruži vojnu pomoć, nije se obavezala da će ih predati južnokorejskim vlastima. Kijev je saopštio da će poštovati međunarodne obaveze u oblasti ljudskih prava koje sprečavaju prisilnu repatrijaciju ratnih zarobljenika.

Njihova sudbina i dalje nije odlučena, ali ono što deluje izvesno jeste da će se još Severnokorejaca pridružiti ruskom ratu. Njihova služba ima ogroman ekonomski i politički značaj za Pjongjang, ali su i Rusiji očajnički potrebni.

Četiri i po godine nakon što je Moskva pokrenula punu invaziju na Ukrajinu, suočava se sa ozbiljnim nedostatkom ljudstva. Zapadne i ukrajinske obaveštajne službe procenjuju da Rusija gubi oko 6.000 vojnika mesečno više nego što može da regrutuje. Zbog toga je Moskva primorana da se okrene stranim borcima iz Kolumbije, Kenije, Kameruna i Severne Koreje kako bi održala svoje redove.

Za Rusiju i Severnu Koreju to je odnos od obostrane koristi, koalicija koja ima svoju cenu. Na kraju, Severna Koreja će nastaviti da šalje svoje vojnike da se bore u ruskom ratu, ali samo dok joj se to bude isplatilo.

(Telegraf.rs)