Kako je ispunjena poslednja želja Teodora Hercla: Grob njegovih predaka u Zemunu skrivao je neočekivanu tajnu

Posmrtni ostaci babe i dede Teodora Hercla sahranjeni su u sredu u Jerusalimu, nakon što su preneti iz Srbije, na državnoj ceremoniji kojom su izraelski zvaničnici obeležili završetak jednog poglavlja u porodičnoj istoriji osnivača modernog političkog cionizma, piše TPSIL.

Rabinu Šimonu Lajbu Herclu i njegovoj supruzi Rivki priređena je sahrana na brdu Hercl, pored njihovog unuka, 77 godina nakon što su Herclovi posmrtni ostaci preneti u Izrael 1949. godine, prema jevrejskom kalendaru. Ceremoniji su prisustvovali predsednik Izraela Isak Hercog, premijer Benjamin Netanjahu, visoki državni zvaničnici, članovi porodice Hercl, kao i predstavnici Svetske cionističke organizacije (WZO), koju je osnovao Hercl.

Preporučujemo

Posmrtni ostaci supružnika ekshumirani su prošle nedelje sa jevrejskog groblja u Zemunu, istorijskom delu Beograda, nakon nekoliko godina diplomatske, pravne i verske koordinacije između izraelskih i srpskih vlasti. Tokom ekshumacije utvrđeno je da Šimon Lajb Hercl nije bio sahranjen ispod nadgrobnog spomenika sa svojim imenom. Nakon proširenja iskopavanja, pronađeni su njegovi posmrtni ostaci pored groba njegove supruge.

Pre sahrane u Jerusalimu, dva kovčega bila su nakratko prekrivena istim ceremonijalnim platnom koje je korišćeno tokom prenosa i ponovne sahrane Teodora Hercla 1949. godine.

Hercl, austrougarski novinar rođen u Budimpešti 1860. godine, sazvao je Prvi cionistički kongres u Bazelu u Švajcarskoj 1897. godine i pretvorio tadašnju ideju o jevrejskom nacionalnom samoopredeljenju u organizovani politički pokret. Nakon smrti u Beču 1904. godine, tamo je bio sahranjen sve dok njegovi posmrtni ostaci nisu preneti u Jerusalim godinu dana nakon osnivanja Izraela. Njegovi roditelji i sestra takođe su kasnije sahranjeni na brdu Hercl, dok su dodatni članovi porodice preneti u Izrael 2006. i 2007. godine.

Izraelski zvaničnici ocenili su da je ceremonijom u sredu ispunjen, kako su naveli, poslednji nerešeni deo Herclove želje da njegovi najbliži članovi porodice jednog dana budu sahranjeni u jevrejskoj domovini, kada takva država bude postojala.

Obraćajući se prisutnima, predsednik Hercog govorio je o ulozi Herclovih bake i dede u oblikovanju intelektualnog i duhovnog okruženja koje je uticalo na budućeg cionističkog lidera.

"Snovi se ne nasleđuju zapisani na papiru. Oni se prenose za šabatnom trpezom", rekao je Hercog.

Predsednik je posebno istakao ulogu Šimona Lajba Hercla kao gabaija, odnosno službenika u sinagogi koji pomaže tokom verskih obreda, u sefardskoj sinagogi u Zemunu, gde je rabin bio Juda Alkalaj. Alkalaj, srpski rabin rođen u Sarajevu, smatra se jednim od prvih zagovornika ideje o obnovi jevrejske nacionalne države, decenijama pre pojave političkog cionizma.

Hercog je ocenio da je Šimon Lajb, iako nije bio javni lider, Alkalajeve ideje preneo u svoj dom, gde su postale deo porodične tradicije.

"Ne dobije svako priliku da zamisli državu. Ali svako može biti onaj koji će tu viziju poneti kući i staviti je na sto svoje porodice", rekao je Hercog.

Istoričari se i dalje spore oko toga u kojoj meri je Alkalaj direktno uticao na Teodora Hercla. Iako ne postoji konačan dokaz koji bi povezivao njihove ideje, mnogi istoričari smatraju Alkalaja važnim intelektualnim pretečom političkog cionizma.

Netanjahu je Hercla nazvao "modernim Mojsijem", navodeći da često pokazuje njegovu statuu stranim državnicima koji dolaze u Izrael.

"Kada svetski lideri dolaze na diplomatske sastanke, obično zastanem sa njima kod Herclove statue. Hercl je stvorio uslove koji su nas doveli u Obećanu zemlju", rekao je Netanjahu, pa dodao:

"Herclovi baka i deda dali su korenje iz kojeg su izrasli stablo, grane i plodovi. Hercl je u nas usadio veru da moramo preuzeti sudbinu u svoje ruke."

I Netanjahu i Hercog povezali su Herclovo nasleđe sa aktuelnim izazovima u Izraelu, ističući značaj liderstva i nacionalnog jedinstva. Hercog je pozvao Izraelce da ne produbljuju političke podele uoči izbora.

"Izbori nisu građanski rat", rekao je Hercog.

Ponovna sahrana označila je završetak prenosa većine najbližih članova Herclove porodice na brdo Hercl, iako jedno od njegove dece i dalje nema poznat grob. Njegova najmlađa ćerka Truda umrla je u koncentracionom logoru Terezin 1943. godine, a njeni posmrtni ostaci nikada nisu pronađeni.

(Telegraf.rs)