"Ukrajinu možete uništiti, ali je ne možete osvojiti. Pobede nikada neće biti": Nobelovac Muratov brutalan

U kancelarijama moskovskog lista Novaja gazeta hodnici su nemi. Prisutan je snažan osećaj praznine.

"Novina više nema", kaže za BBC glavni urednik Dmitrij Muratov.

Preporučujemo

Muratov je pre više od 30 godina bio jedan od osnivača Novaje gazete. List je postao vodeći simbol beskompromisnog nezavisnog novinarstva u Rusiji, ukazujući na kršenja ljudskih prava i korupciju na najvišim nivoima vlasti.

Muratov je 2021. godine zajedno sa još jednim laureatom dobio Nobelovu nagradu za mir za napore "u zaštiti slobode izražavanja".

Nobelov komitet tada je istakao da je "šest novinara Novaje gazete ubijeno, među njima i Ana Politkovskaja, koja je pisala razotkrivajuće tekstove o ratu u Čečeniji".

Bilo je to priznanje za hrabro novinarstvo. Ali nije zaštitilo list. Muratov je prodao svoju Nobelovu medalju na aukciji kako bi podržao humanitarne napore UNICEF-a namenjene ukrajinskim izbeglicama.

"Putin je izdao ukaz, a štamparske mašine novina su nacionalizovane. Registracija lista je ukinuta", objašnjava Muratov.

Novaja gazeta i dalje ima prisustvo na internetu. Ali jedva. Vlasti su blokirale pristup njenom sajtu. On može da se otvori samo iz inostranstva ili uz pomoć VPN-a -virtuelnih privatnih mreža koje se koriste za zaobilaženje restrikcija.

Problemi Novaje gazete odraz su šireg obračuna sa slobodom govora u Rusiji, koji je ubrzan nakon što je Kremlj 2022. pokrenuo invaziju punog obima na Ukrajinu.

"Većina ljudi koji imaju uticaj u javnosti proglašena je za 'strane agente', 'ekstremiste' ili 'teroriste'. Ima ih nekoliko stotina. Brojke variraju, ali prema konzervativnoj proceni, od početka ruske 'specijalne vojne operacije' u Ukrajini najmanje 1.500 ljudi sada se nalazi u zatvoru zato što su se usprotivili aktuelnoj državnoj politici. To je tri puta više nego u najmračnijim danima KGB-a u SSSR-u", kaže Dmitrij Muratov.

U svom govoru prilikom dodele Nobelove nagrade za mir 1975. godine, sovjetski disident Andrej Saharov naveo je imena više od 120 političkih zatvorenika za koje je znao da se nalaze u Sovjetskom Savezu.

Deceniju kasnije, Amnesty International je procenio da je u SSSR-u bilo više od 600 zatvorenika savesti. Novinari Antonina Favorskaja, Konstantin Gabov, Sergej Karelin i Artjom Kriger osuđeni su na pet i po godina zatvora zbog optužbi za ekstremizam.

Ono što je Kremlj 2022. godine smatrao kratkom i uspešnom "vojnom operacijom" pretvorilo se u najkrvaviji sukob u Evropi od Drugog svetskog rata.

Ipak, samouvereni predsednik Vladimir Putin i dalje predviđa pobedu Rusije.

"Pobede nikada neće biti. Jer ono što traje gotovo pet godina, bez obzira na to kako se završi, više se ne može smatrati pobedom.Ne može biti pobeda kada su dva slovenska naroda rastrgala milion ljudi. Ili više od milion. Čini mi se da je situacija sa Ukrajinom sada ovakva: možete je uništiti, ali je ne možete osvojiti. Šta podrazumevam pod uništenjem? Nastavak eskalacije sve do upotrebe nuklearnog oružja", suprotstavlja se Dmitrij Muratov.

Da li zaista veruje da bi lider Kremlja mogao da upotrebi nuklearno oružje?

"Svi ti politički eksperti koji govore: 'Putin misli ovo' ili 'Putin se plaši onoga'... svi su oni šarlatani. To je isto kao astrologija. Niko ne zna šta se dešava u glavi Vladimira Putina. Ni ja ne znam", tvrdi Dmitrij Muratov.

"Ja stvari posmatram samo kao novinar. Analiziram velike količine podataka. I od početka godine potreba za upotrebom nuklearnog oružja pomenuta je više od 500 puta. Kada to govore ludaci, ne obraćam pažnju. Ali čuo sam da se o tome govori na državnoj televiziji. A na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, događaju pod pokroviteljstvom države, jedan od govornika govorio je o upotrebi nuklearnog oružja kao o nečemu korisnom, nečemu dobrom", dodaje Muratov.

Kada je u februaru 2022. najavio masovnu invaziju na Ukrajinu, predsednik Putin govorio je o "obezbeđivanju bezbednosti Rusije".

„Recite mi, da li je bezbednost povećana? Sa ukrajinskim dronovima koji sada napadaju skladišta kompanije Wildberries, najvećeg ruskog internet trgovca, sa krizom goriva, prekidima mobilnog interneta, političkim zatvorenicima? Da li je bezbednost povećana ili nije?", pita Muratov.

Uprkos tome što istraživanja javnog mnjenja pokazuju pad rejtinga Vladimira Putina u Rusiji, Muratov smatra da predsednik i dalje čvrsto drži vlast u svojim rukama.

"Izvinite, ne verujem u sve te priče o podelama unutar elite i tajnim zaverama. Zemljom upravlja Vladimir Putin. Oni ga se plaše. A taj strah se na svaki način dodatno pojačava njegovom glavnom bazom podrške- Federalnom službom bezbednosti (FSB)."

Iako je veoma kritičan prema sopstvenoj vladi, Muratov nema mnogo iluzija ni o Zapadu.

"Putin veoma dobro zna pravu vrednost evropskih lidera. Sa jedne strane, oni mu govore o ljudskim pravima. On se glasno smeje jer, drugom rukom, potpisuju sporazume ,ili su ih potpisivali sa Rusijom o trgovini naftom, gasom, dijamantima... svime. Kada Putinu govore o evropskim vrednostima, on se iskreno glasno smeje. On zna pravu vrednost ljudi koji su mu propovedali te vrednosti."

U Rusiji je Muratov proglašen za "stranog agenta", što je oznaka koja se često koristi za kažnjavanje kritičara Kremlja.

"Strani agenti" imaju ograničena prava: zabranjeno im je da predaju i učestvuju na izborima, a ako prodaju stan, ne mogu da raspolažu novcem od te prodaje. Ova oznaka ima i za cilj da ih stigmatizuje i stvori u društvu osećaj da predstavljaju unutrašnjeg neprijatelja.

Ipak, novinar ne želi da se prvenstveno govori o pritiscima kojima je on izložen, već pažnju usmerava na svoje sunarodnike koji se nalaze u zatvoru.

"Ono što me sada najviše brine jeste to što nikoga u svetu ne zanimaju politički zatvorenici koji su prvi počeli da se protive otimanju teritorije naše susedne zemlje", objašnjava Dmitrij Muratov.

Otvara fasciklu i izvlači gomilu velikih fotografija - portreta zatvorenika.

Na jednoj se nalaze četvoro novinara - Antonina Favorskaja, Konstantin Gabov, Sergej Karelin i Artjom Kriger koji su osuđeni i zatvoreni zbog optužbi za ekstremizam. Teretili su ih za povezanost sa organizacijom za borbu protiv korupcije pokojnog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.

Tu je i fotografija Alekseja Gorinova, gradskog odbornika koji je osuđen na zatvorsku kaznu zbog "svesnog širenja lažnih informacija" o ruskoj vojsci nakon što je javno govorio protiv rata u Ukrajini.

"A evo i jednog divnog pijaniste, Pavela Kušnira. Izvanrednog izvođača Rahmanjinova i Šuberta", kaže Dmitrij Muratov.

Muzičar je uhapšen nakon što je objavljivao antiratne video-snimke. Muratov podiže drugu fotografiju.

"A ovo je on u kovčegu."

Pavel Kušnir preminuo je u pritvorskom centru tokom štrajka glađu. Imao je 39 godina. Niz fotografija i priča o zatvorenicima pokazuje koliko su opasne posledice za pojedince koji su označeni kao protivnici vlasti. To je podsetnik na rizike koje nose javne kritike vlasti i rata.

"Da li vam Nobelova nagrada za mir pruža makar neku zaštitu da kažete ono što želite?", pita novinar BBC-a.

"To nije pitanje za mene. „Kad god budete imali priliku, postavite to pitanje vlastima", odgovara Muratov.

Postoji još jedna fotografija. Snimljena je u aprilu.

"Ovo je advokatica lista dok je čekala da uđe u zgradu. Policija je pretresala naše kancelarije. Trajalo je 13 sati. I nisu dozvolili advokatima da uđu. Naš glavni urednik Oleg Roldugin sada je u kućnom pritvoru"

Dmitrij Muratov daje sumornu sliku života u Rusiji za one koji kritikuju vlast. Ipak, postoje i trenuci nade.

"Živimo u vremenu kada ćutite. Ali toliko ljudi podržava ono što radimo. Na ulicama Moskve, moje kolege i ja čujemo samo reči zahvalnosti. Izgovorene su šapatom. Ali ono što ljudi misle veoma je važno."

(Telegraf.rs)