Švedska iznajmljuje zatvore u zemlji EU: Uskoro prebacuje 300 svojih zatvorenika, cena BASNOSLOVNA

Oko 30 zatvorenika osuđenih u Švedskoj za teška krivična dela priprema se da od sledeće nedelje počne da služi zatvorske kazne u Estoniji, a na osnovu sporazuma koji su dve zemlje potpisale prošle godine.

To je prva grupa od dogovorenih 300 zatvorenika koji se šalju u Estoniju zbog prenatrpanosti zatvora u Švedsku, a za to će Švedska plaćati Estoniji oko 30 miliona godišnje.

Preporučujemo

Prema podacima Saveta Evrope prenatrpanost zatvora u Švedskoj je na rekordnom nivou na šta su uticali porast organizovanog kriminala i usvajanje oštrih mera, dok sa druge strane Estonija ima gotovo polovinu praznih zatvorskih ćelija i drugu najnižu stopu popunjenosti zatvora u EU (oko 58 odsto).

Sporazum na 5 godina

Sporazum traje pet godina i omogućava Švedskoj da pošalje do 300 zatvorenika u zamenu za godišnju isplatu od 30,6 miliona evra, piše pais i dodaje da Estonija ima kapacitet da primi još 300 zatvorenika, ali bi u tom slučaju morala da plati 8.500 evra za svakog zatvorenika kojeg odluči da pošalje.

Ipak, navodi se, švedska vlada je priznala da je jeftinije da šalje zatvorenike u inostranstvo nego da ih smesti u svoje zatvore, što košta oko 11.000 evra po zatvoreniku.

Prema sporazumu, svi zatvorenici koji se prebacuju iz Švedske su muškarci - sporazum isključuje žene, maloletnike, vođe kriminalnih grupa i radikalizovane zatvorenike ili one optužene za terorizam, ali uključuje zatvorenike osuđene za ubistvo, oružanu pljačku, prevaru i teške finansijske zločine.

Estonija takođe ima pravo veta na kriminalce koje smatra previše opasnim, a zatvorenici mogu da budu švedski ili strani državljani.

Takođe, dodaje se, sporazum predviđa da svaki zatvorenik ima pravo na najmanje krevet, stolicu, sto, radio, televizor, budilnik, šolju, ogledalo, ormar ili policu za knjige i uređaj za regulaciju količine prirodnog svetla koje ulazi u ćeliju.

Zatvorenicima je zagarantovana jedna poseta mesečno u trajanju od jednog do dva sata i duža poseta od jednog do tri dana svakih šest meseci unutar zatvorskih ustanova.

U blizini Rusije

Portal Sweden Herald navodi da će zatvorenici biti smešteni u zatvor tartu na jugoistoku zemlje, na granici sa Rusijom, i u njemu, za razliku od drugih estonskih zatvora, čuvari neće da nose elektrošokere.

Zatvorenici iz Švedske biće smešteni u najvećoj zgradi ustanove, S-huset sa 400 ćelija, a švedski zatvorenici neće, kao Estonci, morati da plaćaju struju i moći će da obavljaju pozive u Švedsku po istoj ceni kao i unutar Švedske.

Šef odeljenja Službe za zatvore Stefan Solhjort rekao je da će prosečno vreme koje će zatvorenik služiti u Tartuu biti devet mjeseci, možda i nešto duže.

Pais navodi da je Sporazum izazvao interes drugih evropskih zemalja koje traže rešenja za prenatrpane zatvorske sisteme, ali je također izazvao i talas kritika akademika i civilnih organizacija, kao i proteste u Tartuu.

Podseća se da su slične sporazume imali Belgija i Holandija 2010. godine, kada je Belgija poslala 500 zatvorenika i tada je isplata također iznosila oko 30 miliona evra godišnje, ali je na kraju premašila 40 miliona zbog uključivanja više zatvorenika nego što je prvobitno planirano.

Pet godina kasnije, Norveška je sledila taj primjer i potpisala sporazum sa holandskom vladom i za tri godine trajanja sporazuma izvezla je 650 zatvorenika, za što je platila ukupno oko 95 miliona evra.

Francuska i Holandija razmatrale su slanje svojih zatvorenika u inostranstvo, kao i Velika Britanija iako su ti planovi odloženi zbog kritika i visokih procenjenih troškova.

Finska je prošle godine čak izrazila interes za potpisivanje sporazuma s Estonijom, a belgijski mediji su prošlog februara objavili da vlada te zemlje razmatra zatvorski pakt s tom baltičkom zemljom.

EU nije komentarisala ove slučajeve uz obrazloženje da svaka država članica ima poslednju reč kada se radi o upravljanju prenatrpanošću zatvora.

(Telegraf.rs/Tanjug)