Vrhovni sud uz Trampa: Može da nastavi da deportuje ilegalne imigrante u treće zemlje

Vrhovni sud SAD je dozvolio administraciji predsednika Donalda Trampa da nastavi sa deportacijom migranata u zemlje koje nisu njihove matične zemlje, bez pružanja mogućnosti da iznesu dokaze o šteti sa kojom bi mogli da se suoče!

Tako je Tramp dobio vetar u leđa za načine koje njegova administracija koristi za ubrzano proterivanja u okviru pooštravanja imigracione politike.

Preporučujemo

Sud je odobrio hitan zahtev Ministarstva pravde da se privremeno obustavi odluka američkog okružnog sudije Brajana Marfija iz Bostona, koji je presudio da je politika Ministarstva za unutrašnju bezbednost, prema kojoj se migranti uklanjaju u takozvane treće zemlje, nezakonita.

Sud je takođe pristao da u decembru sasluša argumente u ovom sporu, nakon čega će uslediti konačna odluka o toj politici, preneo je Reuters.

Sud ima konzervativnu većinu od šest prema tri. Njegove tri liberalne sudije protivile su se odluci da se deportacije odmah nastave dok traje sudski spor i čeka konačan ishod.

Marfijeva odluka doneta je u okviru kolektivne tužbe koju su organizacije za prava imigranata podnele u ime migranata koji žele da spreče američku vladu da ih šalje u treće zemlje bez prethodnog obaveštenja i mogućnosti da iznesu tvrdnje o opasnostima sa kojima bi se tamo mogli suočiti.

Prema evidenciji organizacija za ljudska prava, više od 25.000 migranata deportovano je u 29 zemalja na osnovu politike uvedene prošle godine, pri čemu je velika većina poslata u Meksiko.

Ova politika predstavlja jednu od brojnih mera koje je administracija preduzela u okviru Trampovog cilja masovnih deportacija. Republikanski predsednik sprovodi široku akciju pooštravanja kontrole imigracije, koja je među njegovim glavnim prioritetima, otkako se prošle godine vratio u Belu kuću.

Administracija je sprovodila deportacije u treće zemlje, uključujući politički nestabilni Južni Sudan, za koji američki Stejt department savetuje građanima SAD da ga izbegavaju zbog rizika od kriminala, otmica i oružanog sukoba, kao i Ugandu, Ekvatorijalnu Gvineju, Liberiju, Centralnoafričku Republiku i druge zemlje.

Glavni pravni savetnik Ministarstva za unutrašnju bezbednost Džejms Persival pozdravio je odluku suda.

"Loš dan za kriminalne ilegalne imigrante i aktiviste otvorenih granica podjednako", napisao je Persival na društvenim mrežama.

Trina Realmuto, advokatica tužilaca iz Nacionalne alijanse za imigracionu parnicu, rekla je da je sud "dozvolio administraciji da ponovo počne da šalje ljude u treće zemlje u kojima se suočavaju sa progonom ili mučenjem. To je poražavajući ishod za ljude koji mogu biti ukrcani u avion pre nego što uopšte dobiju obaveštenje ili priliku da iznesu tvrdnju o strahu od progona ili mučenja".

U februaru je Marfi presudio da ova politika krši procedure predviđene imigracionim zakonima i garancije pravičnog postupka iz Petog amandmana Ustava SAD.

Pravo na pravičan postupak generalno zahteva od vlade da obezbedi obaveštenje i mogućnost za saslušanje pre preduzimanja određenih nepovoljnih mera.

Vrhovni sud, koji je već podržao niz Trampovih strožih imigracionih politika, ranije je stao na stranu administracije u ovom pravnom sporu, suspendujući privremenu naredbu koju je Marfi izdao ranije u ovom slučaju i kojom je zaustavio deportacije.

U još jednom slučaju koji je predstavljao uspeh za administraciju, Vrhovni sud je kasnije ukinuo ograničenja koja je sudija uveo kako bi zaštitio grupu muškaraca od slanja u Južni Sudan.

Slučaj je počeo 2025. godine nakon što je Ministarstvo za unutrašnju bezbednost preduzelo korake za ubrzavanje deportacija migranata koji ne mogu biti vraćeni ni u jednu zemlju navedenu u njihovim rešenjima o deportaciji.

Brzo uklanjanje

Politika je predviđala da migranti mogu biti brzo deportovani, bez prethodnog obaveštenja, u treće zemlje koje su pružile verodostojne diplomatske garancije da neće progoniti niti mučiti te osobe.

Za zemlje koje nisu dale takve garancije, deportovani bi bili obavešteni o zemlji odredišta, a američke vlasti bi procenjivale verovatnoću progona ili mučenja samo ako bi sama osoba iznela takav strah.

U svom hitnom zahtevu Vrhovnom sudu, Ministarstvo pravde je navelo da su deportacije u treće zemlje "osnovno sredstvo za uklanjanje određenih stranaca, uključujući neke od najtežih kriminalaca".

Međutim, i Marfi i kritičari administracije rekli su da se ova politika primenjuje i na migrante kojima je već bila odobrena pravna zaštita od vraćanja u njihove matične zemlje.

Prema navodima tužilaca u sudskom podnesku, politika je dovela do toga da treće zemlje nezakonito prebace deportovane osobe nazad u njihove matične zemlje, iz kojih im je SAD već odobrio zaštitu, dok su drugi deportovani bili pretučeni, seksualno napadnuti, pritvoreni ili su nestali.

Tužitelji su naveli da administracija ignoriše "ozbiljnu štetu koja proizlazi iz deportacije hiljada dugogodišnjih stanovnika SAD, od kojih mnogi nemaju kriminalni dosije, u treće zemlje, bez obzira na progon ili mučenje sa kojima se tamo suočavaju".

Prvi okružni apelacioni sud SAD sa sedištem u Bostonu potvrdio je većinu Marfijeve odluke 18. septembra.

Slučaj je od početka bio predmet oštrog pravnog spora, a uključivao je i Marfijeve nalaze da je administracija "više puta prekršila ili pokušala da prekrši" njegove naloge.

Marfi je 2025. godine utvrdio da je administracija prekršila još jedan njegov nalog kojim su bili zahtevani dodatni koraci pre pokušaja slanja grupe migranata u Južni Sudan.

U svom hitnom podnesku Vrhovnom sudu, Ministarstvo pravde je saopštilo da su deportacije iz trećih zemalja "neophodno sredstvo za uklanjanje određenih stranaca, uključujući neke od najgorih kriminalnih stranaca".

Međutim, i Marfi i kritičari administracije rekli su da se politika odnosi i na migrante kojima je dodeljena zakonska zaštita od vraćanja u njihove matične zemlje.

Politika je dovela do toga da treće zemlje nezakonito vraćaju deportovane osobe u njihove matične zemlje iz kojih su im SAD već pružile zaštitu, dok su drugi pretučeni, seksualno zlostavljani, pritvoreni ili su nestali, naveli su tužioci u sudskom podnesku.

Administracija ignoriše "značajnu štetu koja nastaje deportacijom hiljada dugogodišnjih stanovnika SAD, od kojih mnogi nemaju kriminalnu istoriju, u treće zemlje bez obzira na progon ili mučenje sa kojima se tamo suočavaju", rekli su tužioci.

Apelacioni sud Prvog okruga SAD sa sedištem u Bostonu potvrdio je veći deo sudijine presude 18. septembra. Slučaj je žestoko osporen od samog početka, a uključivao je i nalaze Marfija da je administracija „više puta kršila ili pokušavala da prekrši“ njegove naredbe.

Marfi je 2025. godine utvrdio da je administracija prekršila drugu naredbu koju je izdao kojom se zahtevaju dodatni koraci pre pokušaja slanja grupe migranata u Južni Sudan.

(Telegraf.rs)