Mislite da je ovo loše? Površina Evrope pogođena šumskim požarima UTROSTRUČIĆE se do 2100. godine!

Površina Evrope koju će zahvatati šumski požari do 2100. godine mogla bi se gotovo utrostručiti, pokazuje zlokobna prognoza jedne studije.

Naučnici upozoravaju da će toplija i suvlja klima u budućnosti dovesti do češćih i rasprostranjenijih požara.

Preporučujemo

U scenariju "visokih emisija", u kojem države ne preduzimaju mere za smanjenje zagađenja, temperature bi mogle porasti za 3,6°C iznad predindustrijskog proseka.

Koristeći kompjutersko modeliranje, istraživači predviđaju da bi to povećalo površinu Evrope pogođenu šumskim požarima za 193 odsto, na 53.000 kvadratnih kilometara godišnje.

To povećanje zahvatilo bi veliki deo zapadne i centralne Evrope, kao i Mediteran, gde već besni rekordna sezona požara.

Međutim, istraživači takođe predviđaju da će klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem dovesti do izbijanja požara u delovima Evrope koji ranije nisu bili pogođeni velikim požarima.

Koautorka studije, dr Kirsten Tonike sa Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klimatskih promena, kaže: "Požari u Francuskoj, Španiji i Grčkoj pokazuju koliko brzo topli, suvi i vetroviti vremenski uslovi mogu da preopterete vatrogasce i njihove resurse."

"Sa klimatskim promenama, uslovi bi mogli postati toliko ekstremni da zaista dostignemo granice onoga što možemo da uradimo kako bismo sprečili i gasili požare kada dostignu određenu veličinu."

Emisije gasova sa efektom staklene bašte povećavaju globalnu prosečnu temperaturu i čine duge periode toplog i suvog vremena sve češćim i intenzivnijim.

Koautor studije, profesor Tomas Hikler iz Senkenbergovog društva za istraživanje prirode, kaže da je "gotovo celokupno" povećanje broja šumskih požara u poslednjih nekoliko decenija posledica ljudskog delovanja.

Isto tako, profesor Hikler navodi da će "sva" povećanja koja svet bude beležio u budućnosti biti direktno posledica emisija gasova sa efektom staklene bašte koje proizvode ljudi.

Istraživači su koristili niz kompjuterskih modela kako bi predvideli kako će klimatske promene uticati na rasprostranjenost šumskih požara u budućnosti.

Ovi modeli simuliraju kako promene klime i vremenskih uslova utiču na rast vegetacije, vlažnost, brzinu vetra, pa čak i faktore poput broja udara groma.

Ti faktori se zatim kombinuju sa predviđanjima promena u korišćenju zemljišta, kao što je krčenje šuma radi poljoprivrede, kao i promenama gustine naseljenosti, kako bi se izračunala površina pogođena požarima.

Ako svet ne učini ništa kako bi smanjio emisije, simulacije predviđaju značajno povećanje opožarenih površina širom Evrope.

To je uglavnom posledica povećanja broja perioda sa "ekstremnim vremenskim uslovima pogodnim za požare", izazvanih dužim i intenzivnijim letnjim sušama.

Međutim, istraživači su takođe utvrdili da će se površina pogođena šumskim požarima povećati čak i ako sada počnemo da smanjujemo emisije.

U scenariju "niskih emisija", u kojem se zagrevanje zadržava na 1,8°C, do kraja ovog veka svake godine bi gorelo 39 odsto više zemljišta.

Profesor Hikler kaže da je to posledica efekta poznatog kao "zagrevanje koje je već ugrađeno u klimatski sistem".

"Klimatski sistem sporo reaguje", objašnjava profesor Hikler.

"Većina dodatne toplote zarobljene u atmosferi zbog povećanja količine gasova sa efektom staklene bašte odlazi u okean i potrebno je mnogo vremena da povezani sistem okeana i atmosfere dostigne novo stanje ravnoteže s uticajem gasova s efektom staklene bašte."

"Pored toga, pokrenuli smo i druge procese koji stvaraju pozitivne povratne sprege, poput sve većeg topljenja permafrosta, pri čemu se CO₂ oslobađa u atmosferu."

Razumne politike za smanjenje emisija mogu pomoći Evropi da izbegne najgore posledice povećanja broja požara, ali je sada već neizbežno da će se pretnja povećavati.

To će biti zlokobno upozorenje za mnoge evropske zemlje koje se već suočavaju sa jednom od najgorih sezona požara u istoriji.

Širom EU već je izgorelo 6.060 kvadratnih kilometara zemljišta, što je više od dva i po puta u odnosu na 20-godišnji prosek za ovaj period godine.

Grčku, Francusku, Španiju, Belgiju, Portugal i Hrvatsku pogodio je novi talas šumskih požara, zbog kojih je raseljeno na hiljade ljudi.

Prošle nedelje požar se brzo proširio kroz prirodni park Hautes Fagnes u istočnoj Belgiji, u blizini granice sa Nemačkom.

To je najveći požar zabeležen u toj zemlji, čime je nadmašen požar iz 2011. godine koji je zahvatio gotovo 1.400 hektara, pokazuju podaci Evropskog sistema za informacije o šumskim požarima.

U međuvremenu, stotine ljudi evakuisane su iz letovališta na plaži u severnoj Grčkoj, kao i iz jednog sela na jugozapadu Francuske.

Velika Britanija je takođe zabeležila najgoru sezonu požara u istoriji, a vatrogasci su intervenisali na više od 1.132 požara širom zemlje.

Time je premašen prošlogodišnji ukupan broj od 1.017 šumskih požara za celu godinu, a do kraja 2026. ostala su još četiri meseca.

Istraživači su, međutim, utvrdili da bi dobra priprema mogla značajno da smanji potencijalnu štetu.

Dalja poboljšanja u upravljanju požarima mogla bi da smanje opožarenu površinu za 92 odsto u scenariju zagrevanja od 1,8°C i za 72 odsto u scenariju zagrevanja od 3,6°C.

Međutim, upozoravaju i da bi se ove prognoze u najgorem scenariju mogle pokazati kao previše optimistične.

Profesor Hikler dodaje: "Ako Evropa poveća ulaganja u upravljanje šumskim požarima, naše projekcije pokazuju da to može napraviti značajnu razliku."

"Ali ako požari postanu zaista ekstremni, naša sposobnost da ih stavimo pod kontrolu mogla bi da se uruši, a još ne znamo gde se ta granica nalazi."

(Telegraf.rs)