Amerikanci pripremili mirovni plan za Ukrajinu, ali postoji velika prepreka: Šta koči istorijski dogovor?

Iako je Vašington izradio ključni okvir mirovnog sporazuma za okončanje rata u Ukrajini, pregovarački proces zapao je u ćorsokak zbog nespremnosti Kijeva da pristane na teritorijalne ustupke koje zahteva Rusija.

Ovu informaciju je tokom posete ukrajinskoj prestonici u izjavi za Kyiv Independent potvrdio Džared Kušner, specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa.

Preporučujemo

Kušner je pojasnio da je ruski predsednik Vladimir Putin izneo svoje primarne ciljeve i da bi sporazum već bio kompletiran da je ukrajinska strana bila spremna da prihvati te uslove. Prema njegovim rečima, zadatak posrednika sada je pronalaženje "kreativnog rešenja" koje neće ići protiv volje Ukrajine, ali će istovremeno primorati Moskvu na prekid neprijateljstava bez rizika od ponovnog izbijanja sukoba u budućnosti.

Međutim, Kušnerov nastup u Kijevu izazvao je reakcije zbog izjednačavanja patnji obe strane i izbegavanja pominjanja ruskih zločina, dok je tvrdio da obe nacije osećaju duboku bol i žele kraj rata. Paradoksalno, dok je američki izaslanik govorio o Putinovoj navodnoj spremnosti za pregovore, širom Kijeva odjekivale su sirene za vazdušnu opasnost zbog novog talasa ruskih udara.

Dijametralno suprotstavljene pozicije Kijeva i Moskve

Stavovi dve zaraćene strane i dalje su potpuno nepomirljivi. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ostaje pri stavu da rat mora biti zaustavljen na trenutnim linijama fronta pre nego što počnu zvanični mirovni pregovori. Kijev odlučno odbacuje bilo kakvo ustupanje teritorije ili zadiranje u unutrašnju politiku zemlje.

Zelenski je izrazio spremnost za direktan susret sa Putinom, predloživši čak i decembarski samit G20 u Majamiju kao potencijalno mesto sastanka, ukoliko ruski lider bude prisustvovao. Ukrajinski predsednik naglašava da Kijev izbegava nametnute formate koji bi Rusiji dali garancije da se Ukrajina nikada neće pridružiti NATO savezu.

S druge strane, zahtevi iz Kremlja znatno su širi od samog bojišta. Moskva kao uslov za prekid vatre traži potpuno povlačenje ukrajinskih snaga iz Donjecke oblasti, ali i korenite promene u ukrajinskom društvu:

1.  izjednačavanje statusa ruskog i ukrajinskog jezika
2.  priznavanje statusa Ukrajinske pravoslavne crkve bliske Moskvi
3.  trajno odustajanje od integracija u NATO i ustavno definisanje trajnog neutralnog statusa.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ekspresno je odbacio ideju o susretu u Majamiju, poručivši da je sastanak moguć jedino u Moskvi. Ulje na vatru dodao je i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, poručivši da Rusija neće obustavljati vojne operacije na terenu čak ni u slučaju da mirovni pregovori zvanično počnu.

Novi krug pregovora u oktobru i upozorenje Evropi

Uprkos dubokom jazu, diplomatski kanali nisu u potpunosti zatvoreni. Šef kabineta ukrajinskog predsednika Kiril Budanov najavio je da bi naredni krug trilateralnih razgovora u formatu Ukrajina- SAD- Rusija mogao da se održi već u oktobru, pri čemu se Abu Dabi pominje kao jedna od mogućih lokacija.

Budanov je iskoristio priliku i uputio oštro upozorenje evropskim saveznicima koji zagovaraju popuštanje pred ruskim pritiscima, poručivši da vremena za čekanje više nema.

"Priča se da Evropa mora da se probudi i pripremi. Jeste li pomislili da bi moglo da se desi da za to jednostavno neće biti vremena? Stvarnost vam neće pokucati na vrata, već će vas razvaliti čizmom", poručio je Budanov, opisujući scenario koji bi mogao da zadesi Evropu ukoliko Putin ostvari svoje namere u Ukrajini.

(Telegraf.rs/Klix)