Pre 4 godine slavili, a sada je u njihovim redovima MUK: Švedska desnica pretrpela težak udarac na izborima

Kada su Švedske demokrate, krajnje desna i nacionalistička stranka, 2022. godine osvojile rekordnih 20 posto glasova, lider stranke i muzičar koji svira viking rok, Džimi Akeson, poveo je pristalice u spontani ples u obliku vozića.

Ove nedelje, ipak, podijum za ples je uglavnom bio prazan.

Preporučujemo

Umesto slavlja, veterani stranke u sedištu nedaleko od centra Stokholma sumorno su prihvatili nešto što nikada ranije nisu doživeli- pad podrške na parlamentarnim izborima.

"Znali smo da postoji mogućnost da budemo kažnjeni posle ove četiri godine saradnje sa vladom, ali nisam mislio da će pad biti ovoliki", rekao je za Reuters 57-godišnji Ričard Jomšof, dugogodišnji član stranke, koji je nedavno napisao knjigu o islamu pod nazivom "Kafir", što na arapskom znači nevernik, dok je DJ uzalud pokušavao da podigne atmosferu.

Akeson (47), koji je napustio hotel stranke nakon šestominutnog obraćanja pristalicama, bez razgovora sa novinarima, suočio se sa padom podrške od oko tri posto, većim nego kod bilo koje druge stranke.

Pad glasova Švedskih demokrata bio je ključan za tesnu pobedu opozicionog bloka levog centra, koji je prema projekcijama osvojio oko 50.000 glasova i tri mandata više od desničarskog vladajućeg bloka premijera Ulfa Kristersona, koji je zbog poraza podneo ostavku na fukciju.

Akeson se stranci pridružio 1995. godine i tokom dve decenije na njenom čelu uspeo je da Švedske demokrate izvede iz političke marginalizacije i povremenih skandala i dovede ih do toga da postanu ozbiljna politička snaga. Na izborima pre toga stranka je osvojila svega 0,25 odsto glasova.

Međutim, na najnovijim izborima u nordijskoj zemlji sa gotovo 11 miliona stanovnika, njihove najstrože politike očigledno su imale cenu, posebno u sve multikulturalnijim gradovima, gde je izlaznost porasla, a levica ostvarila napredak.

Lideri Švedskih demokrata priznali su da su politike poput predloga zabrane islamskih marama mogle dodatno motivisati njihove protivnike da izađu na birališta.

Izlaznost promenila tok izbora

Švedska se tako našla na drugačijem putu od ostatka Evrope, gde su desničarske stranke poslednjih godina beležile napredak, iako su Švedske demokrate značajno pomerile politički diskurs zemlje udesno kada je reč o migraciji.

Analiza kompanije Vera Policy, urađena za Reuters, pokazala je da je u 786 izbornih jedinica u kojima je najmanje polovina stanovnika rođena u inostranstvu ili ima oba roditelja rođena u inostranstvu, blok levog centra osvojio 73.000 glasova više nego na prethodnim izborima.

"Ovi izbori su delom bili pitanje mobilizacije birača, što je u Švedskoj neuobičajeno", rekao je osnivač kompanije Vera Policy Gustav Karreskog Rehbinder.

Izlaznost je u tim, gotovo isključivo urbanim sredinama, porasla za oko tri procentna poena, na 67,5 odsto. Prema izlaznoj anketi, čak 67 odsto birača neevropskog porekla, oko 13 odsto svih birača sa pravom glasa, podržalo je blok stranaka levog centra.

"Švedske demokrate bile su veoma uspešne u nametanju strože migracione politike", rekla je politikološkinja Dženi Madestam sa Univerziteta Sedertern.

"Ali kada se pređe na sledeću fazu, politiku asimilacije koju Švedske demokrate (SD) žele da sprovedu, mislim da su mnoge migrantske grupe postale zabrinute."

Plaćaju cenu ulaska u vlast?

Prema preliminarnim podacima, Švedske demokrate su zabeležile pad podrške u 285 od ukupno 290 opština u zemlji u odnosu na prethodne izbore.

"Dugo smo imali poziciju autsajdera, a to nam je pomagalo da mobilišemo birače koji su kritični prema sistemu", rekao je Joakim Larson, predsednik SD u Tirpu, maloj radničkoj opštini severno od Stokholma.

"Ali ako krenemo putem u kojem smo samo nešto bolja verzija Umerene stranke premijera Ulfa Kristersona, mislim da nećemo privući birače koji kritikuju sistem", dodao je Larson.

Stranka se prošle godine izvinila zbog svojih istorijskih veza sa neonacizmom i antisemitizmom, u okviru nastojanja da ostavi umereniji utisak, dok je istovremeno ostala najglasniji zagovornik stroge migracione politike.

Generalni sekretar stranke Matijas Bekstrom Johanson rekao je da birači često kažnjavaju stranke koje su na vlasti, ali je dodao da su predlog zabrane tradicionalnih islamskih marama za žene i finansijski podsticaji za povratak migranata u matične zemlje možda dodatno mobilisali protivnike SD-a.

Jedno od takvih područja bio je Rinkebi, malo predgrađe na severu Stokholma sa velikom švedsko-somalijskom populacijom. Tamo je oko 94 odsto birača podržalo levicu, dok je izlaznost porasla za oko 10 procentnih poena u odnosu na prethodne izbore.

Aiša Hasan Abdi (37), čiji su roditelji poreklom iz Somalije i koja nosi hidžab, rekla je za Reuters da je glasala za levicu i da ju je predlog zabrane marama uznemirio.

"Tvrde da je ovo slobodna zemlja, a onda se mešaju u tuđe kulture i izbore. To je za mene veoma lično pitanje", rekla je ona.

(Telegraf.rs)