Velika Britanija šalje avione u pomoć Saudijcima protiv Huta: Bernam povukao potez koji menja situaciju!

Velika Britanija će pružiti vojnu podršku Saudijskoj Arabiji u borbi protiv Huta u Jemenu, potvrdio je britanski premijer Endi Bernam.

Avion britanskog Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva (RAF) pomoći će saudijskim vazduhoplovnim snagama dopunjavanjem goriva u vazduhu kako bi se sprečili novi napadi na njena naftna postrojenja.

Preporučujemo

Kraljevina se suočila sa čestim napadima dronovima i raketama Huta, milicije iz Jemena koju podržava Iran, na gradove na jugu Saudijske Arabije, luke na Crvenom moru i energetsku infrastrukturu.

Govoreći novinarima na putu za Njujork u ponedeljak uveče, Bernam je rekao da je odobrio pružanje podrške za dopunu goriva nakon saveta ministra odbrane Vesa Stritinga i ministra spoljnih poslova Eda Milibanda.

Najava dolazi uoči Bernamovog prvog susreta uživo sa američkim  Donaldom Trampom na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u utorak.

Posebni odnosi Britanije i SAD našli su se pod pritiskom poslednjih meseci zbog toga što je ser Kir Starmer odbio da se pridruži Trampovom ratu protiv Irana, kao i zbog pitanja izdvajanja za odbranu.

Tramp će na sastanku pokrenuti pitanje britanske posvećenosti dostizanju NATO cilja od pet odsto BDP-a za odbranu, saznaje „Telegraf“.

Bernam je novinarima rekao: "Dobili smo zahtev Kraljevine Saudijske Arabije za vojnu podršku i, na savet ministra odbrane i ministra spoljnih poslova, sinoć sam odobrio taj zahtev za odbrambeno dopunjavanje goriva u vazduhu i to je dogovor koji smo postigli."

Dodao je da će delovati kako bi "zaštitio interese Britanije i šireg regiona i smanjio pritiske na troškove života" u Velikoj Britaniji.

"Naravno, Saudijska Arabija je bila izložena napadima, suočava se sa mogućnošću novih poremećaja i moramo da održimo te tokove otvorenim, otuda i naše prihvatanje zahteva", rekao je Bernam.

Napadi ugrožavaju protok nafte kroz moreuz Bab el-Mandeb, ključnu pomorsku rutu koja povezuje države bogate naftom sa lukama na Crvenom moru i kupcima širom sveta.

The Telegraph saznaje da bi operacija podrške Saudijskoj Arabiji mogla da počne u narednim danima, ali je Bernam rekao da će biti "vremenski ograničena", verovatno na nekoliko nedelja najviše.

Podrška će se odnositi samo na odbrambene vojne aktivnosti, uključujući pokušaje Saudijske Arabije da obori rakete i dronove Huta.

Britanski zvaničnici zabrinuti su zbog uticaja napada na globalne cene nafte, dok cene benzina i dizela u Velikoj Britaniji nastavljaju da rastu.

Saudijska Arabija je u subotu izdala upozorenje na vazdušni napad u Rijadu, glavnom gradu zemlje, prvi put posle nekoliko meseci, neposredno pre nego što je napad Huta pogodio postrojenja za avionsko gorivo na glavnom gradskom aerodromu.

Međutim, Tramp je više puta odbijao zahteve saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana za pomoć, zbog zabrinutosti da bi eskalacija mogla da proširi sukob na Bliskom istoku.

SAD već pružaju obaveštajnu podršku Saudijskoj Arabiji, dok je Velika Britanija rasporedila sistem protivvazdušne odbrane Sky Sabre u toj zemlji.

Ovaj potez, međutim, otvara mogućnost reakcije poslanika sa levog krila koji kritikuju odnose Britanije sa Saudijskom Arabijom i protive se Starmerovoj odluci da početkom godine dozvoli SAD da koriste vojne baze za napade na Iran.

Prema aktuelnim planovima, izdvajanja za odbranu dostići će samo 2,7 odsto BDP-a do 2030. godine. Britanija se obavezala da će do 2035. izdvajati 3,5 odsto BDP-a za osnovne potrebe odbrane u okviru svojih obaveza prema NATO-u.

Džon Hili, ministar finansija, neće se obavezati na povećanje izdvajanja za odbranu na tri odsto BDP-a do 2030. godine, kada bude predstavio prvi budžet 28. oktobra.

Trampova administracija gura NATO ka onome što zvaničnici opisuju kao novu eru Alijanse, nazvanu NATO 3.0. To bi zahtevalo da evropske zemlje i Kanada preuzmu primarnu odgovornost za konvencionalnu odbranu Evrope.

Kada je u junu napustio funkciju ministra odbrane, Hejli je tvrdio da Kir Starmer "nije u stanju, a Ministarstvo finansija nije spremno" da izdvoji novac potreban za odbranu Britanije.

Uprkos tome, Vlada je kasnije saopštila da ministar finansija neće preuzimati nikakve obaveze u vezi sa izdvajanjem od tri odsto u svom prvom budžetu 28. oktobra.

Umesto toga, saopšteno je da je njegov prioritet finansiranje plana ulaganja u odbranu koji je nasledio od Starmera, a za koji postoji finansijski jaz od do 15 milijardi funti.

Diplomatski pritisak

U avgustu je The Telegraph objavio da SAD razmatraju mogućnost protivljenja britanskom zahtevu za suverenitet nad Foklandskim ostrvima kako bi podstakle Bernamovu vladu da poveća izdvajanja za odbranu.

Na pitanje da li preispituje stav Vašingtona o neutralnosti prema toj teritoriji u južnom Atlantiku, Tramp je tada rekao: "Uvek preispitujem svaki stav; to je samo jedan od mnogih."

U junu je Pit Hegset, američki ministar odbrane, najavio reviziju raspoređivanja američkih trupa u Evropi i zapretio da će uskratiti deo američkog finansiranja NATO-a ako saveznici koji se oslanjaju na druge ne ispune svoje obaveze u vezi sa izdvajanjima za odbranu.

Hegset je ministrima odbrane NATO-a u sedištu Alijanse u Briselu rekao da će revizija trajati do šest meseci i uključiti konsultacije sa Kongresom, koji je zakonom propisao minimalan broj američkih snaga u Evropi.

Iako nije izričito rekao da bi revizija mogla da dovede do smanjenja broja od 80.000 američkih vojnika raspoređenih u Evropi, naglasio je da je cilj da evropske zemlje učine više, uz istovremeno obezbeđivanje da američka vojska može da ispuni svoje globalne obaveze.

U okviru revizije, SAD su NATO ambasadorima prosledile upitnik sa pitanjima o kupovini američkog oružja, tome da li su njihove vlade ograničavale korišćenje vojnih baza SAD i da li su podržavale Trampovu spoljnu politiku.

Revizijom će biti odlučeno koliko američkih vojnika ostaje u Evropi i gde će biti raspoređeni. Hegset će 6. novembra dobiti četiri opcije, uključujući promene u broju snaga, lokacijama na kojima su raspoređene, brzini promena i njihovim troškovima.

Visoki američki zvaničnik rekao je da će Britaniji verovatno biti posvećena "posebna pažnja" u okviru Vašingtonove revizije posvećenosti saveznika NATO-u, koja će ispitati da li države članice imaju kredibilne planove za dostizanje cilja izdvajanja za odbranu.

(Telegraf.rs)