Huti rastu pred očima sveta: Od pobunjenika do sile koju trenutno niko ne može da zaustavi!

U različitim periodima tokom protekle decenije, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Sjedinjene Američke Države,Velika Britanija i Izrael izvodili su razorne vazdušne napade na jemenske Hute, da bi na kraju videli kako oni postaju još snažniji.

Sada, dok Huti podržani od Irana napreduju ka ključnom pomorskom prolazu i izvode napade na saudijska naftna postrojenja, uzdrmavajući svetska tržišta, čini se da je malo toga što može da ih zaustavi, a što već ranije nije pokušano.

Razlog je to što Huti deluju na velikoj i planinskoj teritoriji, gde mogu da rasporede borce i vojnu infrastrukturu, dok istovremeno ugrožavaju glavna naftna postrojenja i ključne trgovinske rute. Iran, kao i njegovi saveznici u Libanu i Iraku, prema navodima stručnjaka Ujedinjenih nacija i drugih eksperata, pružaju Hutima stručnu pomoć, obuku i sofisticirano naoružanje, dok njihova čvrsta ideologija dodatno podstiče njihovu borbenost.

"Oni su najposvećeniji, ideološki najčistiji i najagresivniji među regionalnim saveznicima Irana", kaže za Associated Press Majkl Najts, koji je opširno pisao o Hutima, a sada je šef istraživanja u njujorškoj strateškoj savetodavnoj kompaniji Horizon Engage.

"Iranci su ih razvijali ubrzanim tempom. Ono što je libanskom Hezbolahu bilo potrebno 20 godina da razvije, Huti su razvili za pet."

Dobro naoružani iranski saveznik ima prostora za dalje jačanje

Huti raspolažu širokim arsenalom balističkih i krstarećih raketa i dronova, od kojih mnogi podsećaju na iranske modele, a mogu da dosegnu sve zemlje Persijskog zaliva, kao i Izrael. Koristili su i sofisticirane protivbrodske rakete i pomorske dronove za napade na plovila u Crvenom moru, ugrožavajući ključnu trgovinsku rutu.

Iran negira da naoružava Hute, što bi predstavljalo kršenje embarga Ujedinjenih nacija. Međutim, iransko oružje i njegovi delovi zaplenjeni su u brojnim pošiljkama namenjenim Jemenu, dok je izveštaj stručnjaka UN iz 2024. godine dokumentovao opsežne vojne veze između Huta, Irana i njegovih drugih saveznika.

U tom izveštaju procenjuje se da su Huti do 2024. godine regrutovali čak 350.000 boraca, u odnosu na svega 30.000 koliko su ih imali 2015. godine, kada je Saudijska Arabija intervenisala u jemenskom građanskom ratu protiv Huta i uvela pomorsku blokadu.

Huti mogu relativno jeftinim dronovima i raketama da napadaju naftnu i drugu infrastrukturu neposredno preko granice u Saudijskoj Arabiji, kao i tankere uz obalu. Dok se veruje da im Iran isporučuje napredne komponente, poput sistema za navođenje, Huti veliki deo svog naoružanja mogu da proizvode sami. Postoje i navodi da možda koriste veštačku inteligenciju u pokušajima da unaprede svoje rakete.

Saudijska Arabija raspolaže širokim arsenalom oružja koje je dobila od SAD, uključujući sofisticirane avione i napredne sisteme protivvazdušne odbrane, koji su korišćeni protiv Irana na vrhuncu rata prošlog proleća.

Međutim, s obzirom na to da su zalihe naprednih presretača pod pritiskom, nije jasno koliko dugo Rijad može da odbija napade, ne samo Huta, već i proiranskih milicija u Iraku, koje su optužene za napad kojim je obustavljen rad naftovoda istok–zapad, ključnog za izvoz nafte.

Vazdušni napadi imali su ograničen efekat

Saudijska Arabija je ušla u rat protiv Huta početkom 2015. godine, nakon što su pobunjenici zauzeli veliki deo severnog i centralnog Jemena, uključujući glavni grad Sanu, koji je bio pod kontrolom međunarodno priznate jemenske vlade. Saudijci su se i tada plašili jačanja dobro naoružanog iranskog saveznika na svojoj granici.

Tokom narednih sedam godina, Saudijska Arabija izvodila je talase vazdušnih napada na Hute, pri čemu su često stradali civili. Brojne snage jemenske vlade i južni separatisti pokušavali su da potisnu Hute, ali su se linije fronta malo menjale sve do primirja 2022. godine.

Sledeće godine, nakon izbijanja rata u Gazi, Huti su počeli da napadaju brodove u Crvenom moru, tvrdeći da time sprovode blokadu Izraela. SAD i Velika Britanija pokrenule su talase napada na Hute početkom januara 2024. godine.

Naredne godine, američki predsednik Donald Tramp naredio je intenziviranje vazdušne kampanje, tokom koje je, prema tadašnjem američkom vojnom zvaničniku, na više od 1.000 ciljeva bačeno oko 2.000 komada municije.

Samo troškovi američke municije premašili su 750 miliona dolara, dok su Huti uništili sedam američkih dronova MQ-9 Reaper, čija je cena bila veća od 30 miliona dolara po letelici. Borbeni avion F/A-18 vredan više od 60 miliona dolara skliznuo je sa nosača aviona.

Posle nekoliko nedelja američkih napada, Huti su pristali da prestanu da napadaju američke brodove. Međutim, nastavili su da gađaju Izrael, koji je kasnije tokom 2025. odgovorio sopstvenim napadima, u kojima je ubijen premijer Huta, zajedno sa drugim visokim zvaničnicima. Izrael je više puta gađao i ključnu luku.

Pre nekoliko dana pojavili su se navodi o pregovorima između Huta i američkih zvaničnika u Omanu, gde je dogovoreno da Huti neće napadati američke brodove koji prolaze pored teritorije koju oni kontrolišu.

Huti su se uglavnom držali po strani tokom prvih nekoliko meseci rata sa Iranom, ali su u julu obnovili napade na Saudijsku Arabiju i proglasili blokadu saudijskog pomorskog saobraćaja.

Za konačan poraz bile bi potrebne kopnene snage

Kako su pokazali nedavni sukobi, vazdušna moć retko je efikasna bez kopnenih snaga koje nakon vazdušnih udara mogu da uđu na teritoriju i zauzmu je.

U slučaju Jemena, kopnene snage koje se suprotstavljaju Hutima duboko su podeljene i međusobno su se borile još u januaru. Među njima su borci lojalni vladi koju podržava Saudijska Arabija i južni separatisti koje podržavaju Ujedinjeni Arapski Emirati, koji su ponekad bili rivali Saudijcima, a iz Jemena su se povukli 2019. godine.

"Polovina priče jeste iranska podrška i ona je izuzetno važna... ali druga polovina priče je slabost njihovih protivnika", rekao je Tomas Žono, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Otavi, koji se bavi Iranom i Jemenom.

"Jemenska međunarodno priznata vlada je fragmentisana, slaba, podeljena i korumpirana, a Huti su sistematski uspevali da to iskoriste", rekao je on.

Poslednjih nedelja snage koje se bore protiv Huta povukle su se sa jednog položaja za drugim, dok su pobunjenici napredovali ka moreuzu Bab el-Mandeb, uskom prolazu između Crvenog mora i Adenskog zaliva.

Čini se da Saudijci nerado ulaze u još jedan veliki rat sa Hutima. Kopnena kampanja podrazumevala bi dugotrajne borbe i velike gubitke. SAD, koje su i dalje preokupirane Iranom, takođe deluju zainteresovano da ostanu po strani. Sporazum o uzajamnoj odbrani Saudijske Arabije sa Turskom i Pakistanom, potpisan prošlog meseca, još nije aktiviran.

I diplomatske mogućnosti su ograničene. Huti zahtevaju da Saudijska Arabija ukine blokadu, što bi predstavljalo priznanje poraza u dugotrajnom ratu i otvorilo put još većoj iranskoj pomoći pobunjenicima.

"Sve dok tenzije između SAD i Irana ne budu rešene, neće biti značajnog napretka između Saudijske Arabije i Irana. Huti su trenutno izuzetno nepopustljivi i apsolutno nisu spremni da naprave bilo kakve ustupke", rekao je profesor Žono.

(Telegraf.rs)