CIA: Rusi planiraju da sa mora udare dronovima po zemljama Mediterana, evo kako bi to izgledalo

Rusija priprema nove napade dronovima u Evropi, a ovog puta meta su mediteranske zemlje, objavio je španski El Mundo, navodeći da su američke obaveštajne službe prikupile informacije o planovima Kremlja za eskalaciju sukoba i podelile ih sa nekoliko evropskih vlada.

Prema tim saznanjima, Rusija bi sa brodova mogla da lansira dronove tipa Gerbera.

Preporučujemo

"Koristiće dronove lansirane sa mora, skrivene u brodskim kontejnerima, što uopšte nije teško izvesti", objasnio je anonimni izvor blizak litvanskom Ministarstvu odbrane. Izveštaj sa detaljima pretnje sastavljen je nakon posete direktora CIA Moskvi i dostavljen evropskim ministarstvima spoljnih poslova, navodi El Mundo.

Testiranje reakcije Zapada

Moskva već duže vreme priprema opravdanje za takvu eskalaciju. Više puta je naglasila da snabdevanje Ukrajine oružjem, obaveštajnim podacima i vojnim savetnicima pretvara zapadne zemlje u učesnike rata i legitimne mete.

Rusija je dosad izbegavala otvoreni vojni sukob i akcije koje bi mogle da izazovu koordinirani odgovor NATO, ali je istovremeno pokrenula sve intenzivniju kampanju sabotaža u zemljama koje podržavaju Ukrajinu. Zabeleženi su i izolovani incidenti kojima se očigledno testiraju granice i reakcije Zapada.

Prva takva eskalacija dogodila se pre godinu dana, kada je 19 dronova bez municije ušlo u poljski vazdušni prostor. Ključan je bio i nedavni incident sa naoružanim dronovima na aerodromu u Lajpcigu, koji nemačke vlasti pripisuju ruskoj obaveštajnoj službi.

O kakvim se dronovima radi?

Litvanske vlasti upoznate su sa tipom drona koji bi Rusija mogla da koristi protiv Španije, Francuske ili Italije. Reč je o modelu Gerbera, letelici dugoj otprilike dva metra, sa rasponom krila od 2,5 metra. Teži do 18 kilograma i postiže brzinu od oko 160 kilometara na sat. Maksimalni deklarisani domet mu je 600 kilometara, što zavisi od količine eksploziva i spoljnih faktora poput vetra. Trgovački brod može da prevozi više takvih letelica, a sa katapulta se lansiraju znatno lakše nego veći modeli Šahed ili Geran.

Sa udaljenosti od 200 ili 300 kilometara od obale, let bi trajao između sat i 15 minuta i dva sata. Mali teret nije dovoljan za uništenje velikog postrojenja, ali može da izazove požar, ošteti opremu na otvorenom ili privremeno zatvori luku ili aerodrom. Ciljani efekat mogao bi da bude više politički i ekonomski nego materijalni.

Upozorenje nakon posete šefa CIA Moskvi

Litvanija i druge zemlje raspolažu ovim informacijama od putovanja direktora CIA Džona Retklifa u Moskvu 25. avgusta. Retklif je stigao američkim vojnim avionom koji se prethodno zaustavio u Rigi.

Nema javnih podataka o sastancima u Letoniji, iako diplomatski izvori iz jedne baltičke zemlje potvrđuju da su znali za putovanje i da su kasnije obavešteni o njegovom sadržaju. The Wall Street Journal i Politico navode da je Retklif u Moskvi upozorio Rusiju na bilo kakav napad ili provokaciju protiv NATO.

Prema izvorima upoznatim sa upozorenjem, vlade Španije, Francuske i Italije takođe su obaveštene da Rusija priprema moguću operaciju sa dronovima.

To upozorenje poklapa se sa reakcijom Emanuela Makrona, koji je 16. septembra okupio Savet za odbranu, a dva dana kasnije u Jelisejskoj palati i lidere svih stranaka i kandidate za predsedničke izbore 2027. godine. Nekoliko odbrambenih analitičara potvrdilo je da znaju za postojanje izveštaja CIA. Ističu da je izveštaj veoma precizan i da su mu francuske vlasti pridale veliku verodostojnost.

Zašto Španija, Francuska i Italija?

Sve tri zemlje 2027. godine očekuju izbore, a u njima deluju radikalne snage koje bi mogle da iskoriste strah i zamor od rata u Ukrajini. Naročito u Francuskoj i Italiji postoje političke struje bliske interesima Kremlja. Levičarski francuski političar Žan-Lik Melanšon juče je za jačanje ruske pretnje u Evropi okrivio ukrajinske "napade dugog dometa" na rusku teritoriju.

Kejr Džajls, britanski analitičar specijalizovan za rusku vojnu strategiju, upozorava da udaljenost Španije od ruske granice ne garantuje bezbednost.

"Mete neće nužno biti zemlje na prvoj liniji. Cilj će biti tamo gde se nalazi najslabija tačka Evrope", tvrdi Džajls.

Kao moguće ranjive tačke navodi "zemlje poput Ujedinjenog Kraljevstva ili Španije, koje nisu ulagale u integrisane sisteme protivvazdušne i protivraketne odbrane prilagođene ruskoj pretnji".

Razaranje ne mora biti veliko

Glavni cilj napada Gerberama lansiranim sa trgovačkog broda ne bi morao da bude veliko razaranje. Sa eksplozivnim punjenjem od četiri do pet kilograma, letelica je korisnija za zatvaranje aerodroma, izazivanje požara ili dokazivanje da Rusija može da dosegne evropsku pozadinu.

"Rusija posmatra gde će akcija imati najveći efekat zbog nedostatka otpornosti, civilne zaštite i političke krhkosti", kaže Džajls. Objašnjava da izbor cilja zavisi od jednačine koja se stalno menja, pri čemu Moskva računa gde može da postigne najveći rezultat uz najmanje rizika i resursa.

Lansiranje sa mora već je testirano

Ideju o lansiranju sa mora protiv NATO-a pomenuo je ukrajinski medij Defense Express pre godinu dana. Opisao je scenario u kojem se dronovi Gerbera transportuju na tankerima "flote u senci" i lansiraju katapultima iz međunarodnih voda. Rusija je već uvežbavala takve operacije. Kompanija ZALA, proizvođač dronova povezan sa koncernom Kalašnjikov, još je 2020. godine izvodila lansiranja sa plovila u pokretu. U oktobru 2024. eksperimenti su ponovljeni sa gotovo nepomične morske platforme.

Na Baltiku je već bilo incidenata. U februaru ove godine švedska mornarica otkrila je dron kako poleće sa ruskog obaveštajnog broda Žiguljovsk u moreuzu Eresund. Švedska je omela letelicu i ocenila to kao kršenje vazdušnog prostora. Prošlog 14. septembra ruski ratni brod ispalio je dve signalne rakete prema danskom vojnom helikopteru koji je obavljao nadzor u međunarodnim vodama Baltika.

Ruski vojni krugovi već pominju južni bok Mediterana kao pravac za pretnju Francuskoj. Uticajni kanal na Telegramu Rybar objavio je 19. septembra, dan nakon Makronovog sastanka, kartu Mediterana pod naslovom "Ruski lek protiv francuske bahatosti". U tekstu se razmatra isporuka dronova Geran-5 Alžiru, koji bi mogli da dosegnu vojne baze, nuklearne elektrane i petrohemijske komplekse na jugu Francuske.

Ruski odgovor na ukrajinske uspehe

"Rusi žele da stvore utisak sopstvene 'Paukoce mreže'", objašnjava litvanski izvor, aludirajući na ukrajinsku operaciju u kojoj su dronovi skriveni u kamionskim kontejnerima uništavali ruske avione na aerodromima. Obaveštajni izvori u baltičkim zemljama povezuju pojačanu rusku agresivnost sa štetom koju ukrajinski napadi nanose ruskom energetskom sektoru. Intenziviranje sabotaža ima za cilj smanjenje podrške Ukrajini, izazivanje podela unutar NATO-a i uznemiravanje evropskog stanovništva.

I Poljska raspolaže sličnim informacijama. Premijer Donald Tusk upozorio je na moguće ruske napade dronovima ili projektilima na zemlje koje pomažu Ukrajini. Istakao je da su države već pokazale sposobnost zaustavljanja takvih operacija. Litvanski ministar spoljnih poslova Kestutis Budris poručuje: "Rusija se neće skrivati. Mi jednostavno moramo da izbegnemo posledice."

Raspon krila Gerbere nešto je veći od unutrašnje širine kontejnera, pa bi dron mogao da putuje sa rastavljenim krilima i priprema se za let na palubi. Model Gerbera-2, nedavno pronađen kod poljske obale, nosio je bojevu glavu sa oko četiri kilograma eksploziva.

Taj dron, međutim, nije lansiran sa mora, već je verovatno stigao iz ruske eksklave Kalinjingrada preko Litvanije. Metoda lansiranja sa mora nije isključivo ruska, koristi je i Ukrajina, pa neki analitičari veruju da bi ovo mogao biti ruski odgovor. Prema informaciji koju je objavio Bloomberg, osoba bliska Kremlju potvrdila je nameru Moskve da kazni Evropu zbog podrške Kijevu.

(Telegraf.rs)