Novi detalji tajne misije šefa CIA u Moskvi: Došao Putinu sa brutalnim informacijama za koje CIA odavno sumnja

Direktor CIA Džon Retklif je ove nedelje posetio Moskvu u strogo poverljivoj poziciji kako bi ruskom rukovodstvu iza zatvorenih vrata pružio sumornu procenu stanja rata protiv Ukrajine i pozvao ih da pristanu na sporazum pre nego što se vojna i ekonomska situacija Rusije dodatno pogorša, rekli su sadašnji i bivši američki zvaničnici.

Retklif je poruku prosledio Aleksandru V. Bortnikovu, šefu ruske obaveštajne službe FSB. Međutim, nije izneo nikakve pretnje o mogućim posledicama po Rusiju ako predsednik Vladimir Putin odluči da ignoriše njegovu procenu i nastavi rat.

Preporučujemo

Analitičari CIA-e odavno sumnjaju da Putinovi savetnici ruskom predsedniku pružaju iskrene procene o pravcu u kom rat ide i ceni koju Rusija plaća kao rezultat toga.

Foto: Tanjug/AP

CIA godinama održava komunikacione kanale sa FSB-om i ruskom spoljnom obaveštajnom službom SVR, piše Njujork tajms.

Zvaničnici kažu da Retklifov obaveštajni kanal sa Bortnikovim funkcioniše paralelno sa odvojenim kanalima koje su Trampov izaslanik Stiv Vitkof i predsednikov zet Džared Kušner uspostavili sa drugim visokim Putinovim savetnicima.

Neki američki zvaničnici su se nadali da će Putin, i sam bivši obaveštajni oficir, ozbiljnije shvatiti poruku direktora CIA i doživeti je kao verodostojniju i hitniju od upozorenja poslatih uobičajenim diplomatskim kanalima.

U četiri oka

Tokom većeg dela prošle godine, Tramp i neki od njegovih najbližih saradnika izgledali su uvereni da je ruska pobeda nad Ukrajinom na bojnom polju neizbežna zbog znatno veće populacije i nuklearnog arsenala zemlje.

Ali Rusija je pretrpela ogromne gubitke, a njeno napredovanje na bojnom polju je praktično zaustavljeno.

Još nije jasno da li Retklifova poruka najavljuje bilo kakvu promenu politike SAD prema Rusiji ili Ukrajini.

Njegova poseta je bila najnoviji pokušaj Trampove administracije da udahne novi život zastalim pregovorima. Istovremeno, sve je jasnije da Ukrajina neće odustati od borbe na istoku zemlje, čak ni uz smanjenu vojnu pomoć SAD.

Nakon Trampovog povratka na vlast, Sjedinjene Države su postepeno smanjivale vojnu podršku Ukrajini, primoravajući Kijev da se sve više oslanja na svoje evropske partnere.

Foto: Tanjug/AP

Međutim, CIA je održavala blisko obaveštajno partnerstvo sa Ukrajincima, uspostavljeno pre više od jedne decenije.

Poruka koju je Retklif privatno preneo Bortnikovu u velikoj meri se poklapa sa nekim od njegovih javnih izjava.

Direktor CIA je prošlog meseca otvoreno govorio o ogromnim gubicima koje su pretrpele ruske snage i nemogućnosti Moskve da ostvari bilo kakav značajan napredak na bojnom polju. Napomenuo je da je životni vek ruskog vojnika na frontu manji od 35 minuta.

Dodao je da je Rusija za 18 meseci otkako je preuzeo dužnost direktora CIA osvojila samo oko jedan procenat ukupne ukrajinske teritorije. Ovaj razvoj događaja pripisao je ukrajinskom "savladavanju" tehnologije dronova.

Pre sastanka sa Bortnikovim u Moskvi, Retklif je razgovarao sa ukrajinskim kolegama i uverio ih da će ispitati ruske stavove i da neće nuditi ustupke u ime Ukrajine.

Diskretni glasnik

Evropski diplomate smatraju da bi predstojeći zimski meseci mogli otvoriti prostor za mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine. Razloge vide u uglavnom zaustavljenoj ruskoj ofanzivi u Donbasu, ali i u sposobnosti Ukrajine da nastavi da nanosi ozbiljnu štetu Rusiji napadima dronovima.

Neki od tih evropskih zvaničnika vršili su pritisak na Trampovu administraciju da grupi pregovarača koji pokušavaju da pridobiju Moskvu za mirovni sporazum doda visokog zvaničnika za nacionalnu bezbednost - nekoga ko je sposoban da prenese oštru poruku kakvu je Retklif ove nedelje uputio Moskvi.

Ukrajinci već dugo smatraju Vitkofa i Kušnera previše bliskim Rusima. Retklif, dugogodišnji zagovornik tvrdokornog pristupa Moskvi, smatra se potencijalno neutralnijim posrednikom.

Tramp je u nekoliko navrata koristio Retklifa kao diskretnog glasnika.

Foto: Tanjug/AP

U januaru je postao prvi zvaničnik na nivou kabineta koji je posetio Venecuelu nakon što su predsednika Nikolasa Madura zarobile američke specijalne snage.

U maju je otputovao na Kubu, gde je kubanskom rukovodstvu uputio sumornu procenu stanja kubanske ekonomije, koja je pogođena američkim naftnim embargom. Pozvao je vlasti da sprovedu niz dalekosežnih političkih i ekonomskih reformi pre nego što se situacija dodatno pogorša.

Prvi sastanak

Direktni sastanci između američkih i ruskih obaveštajnih lidera bili su retki i neredovni poslednjih godina.

U novembru 2021. godine, tadašnji direktor CIA-e Vilijam DŽ. Berns lično se sastao sa Bortnikovim i drugim visokim ruskim zvaničnicima u Moskvi kako bi upozorio Putina da ne pokreće potpunu invaziju na Ukrajinu.

Godinu dana kasnije, u novembru 2022. godine, Turska je bila domaćin direktnog sastanka u Ankari između Bernsa i Sergeja Nariškina , šefa ruske spoljne obaveštajne službe.

Američke obaveštajne službe su prethodno presrele ruske komunikacije o mogućoj upotrebi nuklearnog oružja od strane Moskve u pokušaju da zaustavi napredovanje Ukrajine tokom tadašnje kontraofanzive. Berns je upozorio Nariškina da će se Rusija suočiti sa ozbiljnim posledicama ako sprovede navodnu pretnju.

Turski domaćini su želeli da sastanak označi početak stalnog kanala direktne komunikacije između Vašingtona i Moskve kako bi se smanjile tenzije. CIA je, međutim, bila besna kada je ruska strana objavila informacije o tome nakon sastanka.

Berns i Nariškin se više nikada nisu sreli licem u lice, iako su nastavili povremeno da komuniciraju telefonom.

Nakon što se Tramp vratio na vlast prošle godine, Retklif i Bortnikov su se dogovorili o detaljima razmene zatvorenika. Ovonedeljni sastanak u Moskvi bio je njihov prvi susret licem u lice.

(Telegraf.rs/Jutarnji.hr)