Evropsko ostrvo strahuje od napada Rusije, KLJUČNO JE ZA OPSTANAK ČOVEČANSTVA: Spremaju se za najgori scenario

Tokom prošlog veka najveća pretnja stanovnicima norveškog ostrva Svalbarda bili su polarni medvedi. Danas ta pretnja sve više dolazi iz Rusije.

Postoji bojazan da bi Moskva mogla da iskoristi ovaj prostrani arktički arhipelag, koji je deo Norveške sa posebnim pravnim statusom, kako bi vojno testirala NATO. Situaciju dodatno komplikuje neizvesnost oko američke posvećenosti odbrani Evrope, piše Politico.

Preporučujemo

Saveznici sumnjaju da Rusija ispituje ključne podmorske kablove u vodama oko Svalbarda i organizuje aktivnosti sa vojnim obeležjima kojima testira granice pravila o svojoj prisutnosti na ostrvima. Dok Rusija pojačava hibridne napade širom Evrope, Oslo ubrzano jača mornaričke i nadzorne kapacitete kako bi zaštitio severni bok. Lokalne vlasti na Svalbardu ulažu u kritičnu infrastrukturu, a pripremljen je i plan evakuacije.

"Napetosti na Arktiku i na severu rastu, a Svalbard je naravno deo toga. Znamo da Rusija koristi brojne načine za provokacije ili stvaranje hibridnih pretnji", izjavio je norveški ministar odbrane Tore Sandvik.

Iako je reč o norveškoj teritoriji, na glavnom ostrvu arhipelaga, Spicbergenu, nalazi se rusko naselje.

Desetlećima su Moskva i Oslo uspevali da spreče eskalaciju, ali ta ravnoteža je sada sve nestabilnija. Zapadne zemlje zabrinute su zbog ruskih hibridnih napada u Evropi i upozoravaju da bi Moskva do kraja decenije mogla da pokuša da izvede ograničeni upad na teritoriju neke članice NATO-a.

"Rusko rukovodstvo je krajnje nepredvidivo i sve sklonije riziku. Ne bih isključila nijedan scenario kada je reč o spremnosti Kremlja na sukob sa NATO-om", rekla je Kari Aga Miklebost, profesorka ruske istorije i stručnjakinja za Svalbard na Arktičkom univerzitetu u Norveškoj.

Visoki sever, visoke tenzije

Globalna banka semena na Svalbardu nalazi se duboko u planini, na ostrvu Spicbergen. U njoj se čuva više od 1,2 miliona uzoraka semena biljaka iz gotovo svih krajeva sveta, kao svojevrsna "rezervna kopija" svetskih useva.

Seme se skladišti na veoma niskim temperaturama, a objekat je napravljen tako da bude zaštićen od prirodnih katastrofa, promena klime i drugih potencijalnih pretnji. Cilj banke je da sačuva genetsku raznovrsnost biljaka i omogući da se važne sorte obnove ukoliko budu izgubljene u matičnim bankama semena.

Decenijama je Svalbard bio simbol norveškog gesla "Visoki sever, niske tenzije", koje je podsticalo saradnju među arktičkim zemljama, uključujući i Rusiju.

Osim velike udaljenosti - arhipelag je od kopnene Norveške udaljen više od 900 kilometara - i ekstremno niskih temperatura, razlog za stabilnost bio je specifičan status ostrva. Prema međunarodnom ugovoru iz 1920. godine, države potpisnice priznale su suverenitet Osla nad ostrvima, a zauzvrat su dobile pravo na iskorišćavanje resursa. Sovjetski Savez je nedugo zatim kupio naselje Barencburg kako bi tamo vadio ugalj.

Ugovor takođe zabranjuje korišćenje Svalbarda u "ratne svrhe", što uključuje izgradnju mornaričkih baza i utvrđenja. Ipak, Norveška arhipelag redovno obilazi brodovima obalske straže i vojske.

Na vrhuncu Hladnog rata na Spicbergenu, jedinom naseljenom ostrvu, živelo je 2.400 sovjetskih građana, što je bilo oko 70 odsto ukupnog stanovništva.

Moskva nema mnogo motiva za rušenje ugovora jer bi joj se to moglo vratiti kao bumerang. Rusko poluostrvo Kola, gde se nalaze dve trećine njenih nuklearnih podmornica, udaljeno je oko 1.000 kilometara.

"Rusija je bila oprezna kako bi izbegla bilo kakvu eskalaciju", navodi Miklebost.

To Svalbard čini strateški važnim i za NATO.

"U vojnom sukobu ovde bi ruske podmornice mogle da uđu u Severni Atlantik, sakriju se u velikim dubinama i postanu pretnja za NATO i SAD", tvrdi ona.

Ipak, tenzije su porasle nakon ruske invazije na Ukrajinu. Od 2022. godine lokalni ruski zvaničnici kritikuju se zbog niza poteza. Ugostili su organizaciju mladih povezanu sa mornaricom, najavljivali raketne vežbe u blizini i održavali godišnje parade sa vojnim obeležjima, a jednom je zabeležen i prelet helikoptera.

Moskva je 2024. godine uvela direktne brodske linije iz Rusije, a 2025. osnovala je ogranak Ruskog geografskog društva, koji vodi bivši ministar odbrane Sergej Šojgu.

"To nazivamo provokacijama u sivoj zoni. To je veoma isplativ način za isticanje ruskog prisustva i osporavanje norveške jurisdikcije", kaže Miklebost.

Zbog toga su norveške obaveštajne službe ove godine upozorile da Kremlj "nastoji da poveća ruski manevarski prostor na Svalbardu".

Britanske, američke i norveške snage navodno su ovog proleća zatekle ruske brodove dok su testirali tajno oružje za presecanje podmorskih kablova uz obalu Svalbarda.

Iako se rezerve uglja u Barencburgu smanjuju, Moskva ne odustaje od naselja. Državna kompanija Trust Arktikugol, koja upravlja Barencburgom, za 2025. godinu dobila je oko 1,89 milijardi rubalja, odnosno 20 miliona evra, federalnih subvencija.

Ruski ambasador u Norveškoj Nikolaj Korčunov rekao je da želi da vidi „transformaciju privrednih aktivnosti“ sa uglja na uslužne delatnosti i dodao da Arktikugol ulaže u održavanje grada. Na mnogim zgradama iz sovjetskog doba vide se dizalice i skele, što je jasan znak stalnog ruskog interesovanja.

"Ne dovodimo u pitanje suverenitet Norveške", insistira Korčunov.

Rekao je da naglašava "nužnost i važnost poštovanja celog Ugovora o Svalbardu" i optužio Oslo da doprinosi "negativnom trendu militarizacije cele baltičko-arktičke regije od strane NATO-a".

Norveški odgovor i jačanje odbrane

Viceadmiral Rune Andersen, načelnik norveškog Zajedničkog štaba, rekao je da mu je prioritet „postizanje ravnoteže između odvraćanja i održavanja stabilnosti“ na Svalbardu i da ostaje „smiren i pribran“ pred hibridnim pretnjama.

S obzirom na rizik od eskalacije, vojska ulaže u jačanje nadzornih kapaciteta. To uključuje lansiranje tri nova satelita za pomorsko mapiranje naredne godine, uz „obnovu mornarice i obalske straže kako bi se osiguralo stalno prisustvo“ u blizini.

U okviru jačanja severnog boka, Norveška od Britanije kupuje pet protivpodmorničkih fregata tipa 26 i šest podmornica tipa 212CD od Nemačke. Oslo takođe intenzivira vojnu saradnju sa saveznicima, uključujući London i Berlin, a ovog meseca održali su zajedničke vežbe oko ostrva Jan Majen.

"Zemlje NATO-a češće su u našim vodama", kaže ministar Sandvik i dodaje da je odbrana Svalbarda deo NATO-ovog procesa planiranja.

Na lokalnom nivou strategija je da se zadrži mir. Zamenica guvernera Svalbarda Katarina Rise kaže da se njena kancelarija sastaje sa ruskim konzulatom četiri puta godišnje.

"Imamo dobar i konstruktivan dijalog. Naša je odgovornost da osiguramo stabilnost i niske tenzije", rekla je ona.

Terje Aunevik, gradonačelnik Longjirbijena, glavnog norveškog naselja na Spicbergenu, kaže da vlasti imaju planove za brzu evakuaciju u slučaju sukoba.

S obzirom na to da grad zavisi od samo dva podmorska internet kabla, jednog aerodroma, jednog rezervoara za vodu i jedne dizel elektrane, Aunevik ističe da su u toku „velika ulaganja“. Ona obuhvataju i izgradnju dva nova rezervoara za vodu do 2029. godine.

"Veoma smo ranjivi iz te perspektive", zaključuje.

Strah od eskalacije i mogući scenariji

Izbliza Barencburg ne izgleda posebno preteće. Malo meštana izlazi iz dotrajalih zgrada, dim se diže iz stare elektrane, a na vetru se vijori sovjetska zastava sa srpom i čekićem. Naselje deluje kao relikt prošlih vremena.

Neke od nedavnih hibridnih aktivnosti rezultat su i lokalnog nastojanja da se privuče pažnja Moskve, smatra Arild Moe, stručnjak za Rusiju sa Instituta Fridtjof Nansen.

"Koriste se nacionalizmom kako bi obezbedili prioritet i finansije", objašnjava stručnjak.

Ipak, Putinova nepredvidivost i nestabilan stav Donalda Trampa prema NATO-u glavni su faktori nesigurnosti.

Zbog sve češćih sabotaža, sajber-napada i povreda vazdušnog prostora širom Evrope, postoji bojazan da bi Putin mogao dodatno da eskalira situaciju, kažu dvojica diplomata NATO-a koji su želeli da ostanu anonimni.

Teskoba se oseća i na samom arhipelagu. U Barencburgu "ne razgovaramo o političkim temama", rekla je jedna konobarica iz Sankt Peterburga i priznala da se meštani plaše mogućeg rata između NATO-a i Rusije.

"Naravno da nas to brine", dodala je.

"Stalno se priča o tome želi li ruska vlada da izvrši pritisak na neku članicu NATO-a, a Svalbard je mesto gde bi to mogli da učine", kaže Jonatan Svenson, vodič koji u Longjirbijenu živi pet godina.

Kako bi se ublažili ti strahovi, diplomate NATO-a predlažu vazdušne patrole iznad Svalbarda, premeštanje odbrambenih vazdušnih snaga na sever Norveške i održavanje zajedničkih vežbi u blizini, pod uslovom da se Oslo složi i da su mere u skladu sa Ugovorom o Svalbardu.

Međutim, NATO zasad nema javne planove za jačanje mornaričkog ili vazdušnog prisustva oko ostrva. Neki strahuju da trenutni stav saveza neće biti dovoljan za odvraćanje Moskve.

U teoriji, Rusiji bi bilo „veoma lako“ da okupira Svalbard slanjem specijalnih jedinica koje bi zauzele aerodrom, kaže Stale Ulriksen sa Norveške pomorske akademije, iako smatra da je taj scenario malo verovatan.

Moskvi ne bi bila potrebna ni potpuna okupacija. Prema analitičarki Miklebost, Rusija bi mogla da inscenira hitnu situaciju koja pogađa njene građane i pošalje snage za upravljanje krizama. Takav potez možda ne bi jasno aktivirao član 5 NATO ugovora.

"Najgori scenario je situacija u kojoj Moskva vidi priliku za testiranje kohezije NATO-a. Možda Norveška zove saveznike u pomoć, a onda Donald Tramp kaže: 'Ne - nećemo rizikovati naše dobre poslove sa Rusijom zbog ovog malog ostrva", kaže ona.

(Telegraf.rs)