Marko izvukao iz njive starudiju, pa otkrio kolekcionarsko BLAGO: Ušli smo u vremensku kapsulu u Kragujevcu

Da li ste znali da u Kragujevcu postoji mesto u kom je vreme stalo? Čim uđete sva čula vam se vrate u prošlost, prvo kroz zvuk, a onda kroz šarenilo, dok vas na kraju ne opije nostalgičan miris. Sve to možete osetiti u Muzeju bicikala i pop kulture "20 Cola", prostoru koji je sa svojih 10 prstiju sam osnovao Marko Stamatović koji je godinama sakupljao eksponate po buvljacima, tavanima i podrumima. Neke od najvrednijih primeraka izvlačio je bukvalno iz stajskog đubriva i njiva.

Posetili smo ovo neobično mesto i vratili se u prošli vek, a osećaj je bio kao da smo ušli u vremensku kapsulu. Od čitavog reda najrazličitijih bicikala, unikatnih, kolekcionarskih primeraka, pa do figurica, kutka za igrice, muziku... Sve to sakupio je Marko koji danas sa svojom suprugom vodi ovaj muzej od 2019. godine.

- Nekoliko godina je muzej radio kao virtuelni muzej zato što nismo imali mogućnost prostora. Sve ono što smo imali od naših eksponata bilo je na našoj veb-stranici i cela aktivnost muzeja je bila vezana za raznorazne radionice, prezentacije i izložbe. Da bismo 2022. godine uspeli da nabavimo svoj prostor i sad, 7. oktobra ove godine slavimo treći rođendan i eto, ulazimo u četvrtu godinu postojanja kao regularan muzej - počinje Marko za Telegraf.rs

Zašto "Bicikl i pop kultura"?

Objasnio nam je da naziv muzeja nije slučajan. Iako se mnogi pitaju zašto baš "Bicikl i pop kultura", objasnio je da ta veza postoji oduvek.

- Pop kultura je svo to vaše slobodno vreme, sva ta zabava koju imate. Verujem i da je u svetu tako, ali hajde da se vratimo na teritoriju stare Jugoslavije. Mladi ljudi, da l' su imali novca ili nemali novca za neke skupe igračke ili video igre ili bilo šta drugo, morali su da imaju dve stvari - loptu i bicikl - objašnjava naš sagovornik.

Pored očigledne impozantne kolekcije bicikala, muzej odlikuje i druga velika kolekcija igračaka koja datira iz 1900. pa sve do našeg vremena. Treća je velika kolekcija koja prikazuje razvoj gejminga na ovim prostorima - razvoj video igara, makro računari i svega što je pratilo to doba, a četvrta kolekcija vezana je za muziku, odnosno kolekcija nosača zvuka.

- Muzej ima tu neku tradiciju da apsolutno ne pušta muziku u digitalnoj vrsti. U muzeju se pušta isključivo sa nosača zvuka. Klinci koji dolaze puštaju ploče, puštaju magnetofon, kasete. Tako da ta kolekcija sadrži nekoliko hiljada ploča, gramofone od 1920. godice. Cela ta kolekcija je u stvari spakovana u jednoj maloj maketi sobe iz 80-ih godina - kaže Marko.

Svaki predmet prošao je kroz njegove ruke

Ovaj prostor nastao iz hobija, ljubavi prema kolekcionarstvu koje je pretočio u prostor kojem se danas divi svako ko ga poseti. Napominje da su apsolutno sve igračke, igrice i uređaji ispravni, pa posetioci mogu da puste omiljenu ploču i zaigraju igricu iz mladosti. Zanimljivo je da baš svaka igrica radi, a to je osećaj koji ništa danas ne može da nadomesti.

- Ja ovo skupljam jako dugo. Uvek sam voleo i igračke i biciklizam i nekad sam se takmičio u tome, ali ono što je što je interesantno jeste da mi nismo imali dovoljno novca ili mogućnosti da kupujemo odlične primerke, sačuvane primerke koje su bili muzejskog tipa, nego smo kupovali neke u lošijem stanju i restaurirali ih. Bukvalno sve što ovde vidite su u stvari eksponati koji su dovedeni do perfektnog stanja, počev od bicikala pa do zadnje igračke, tako da je jako puno truda i vremena ovde uloženo. A što se tiče ove kolekcionarske bolesti, to drugi kolekcionari znaju, to je ta bolest, seže duboko - kaže nam od kroz smeh.

Najstariji je meda, a omiljeni predmet našao je u njivi

U muzeju ima na hiljade predmeta, a nemoguće je baš za svaki otkriti godinu proizvodnje. Međutim, kaže da zahvaljujući novim tehnologijama i veštačkoj inteligenciji, za svaki predmet koji postoji na intertetu uspeli su da utvrde godinu nastanka. Tako je shvatio da je jedan plišani meda najstariji predmet u muzeju.

- Od onoga što smo uspeli da nađemo utvrdili smo da je jedan meda, mehanička igračkica na navijanje, meda koji hrče, iz 900. godine i nemačke je proizvodnje. To nam je trenutno dokazano najstariji predmet. Najstariji bicikl nam je jedan bicikl domaće proizvodnje, mali dečji tricikl koji je 1910. godište - kaže nam on.

Na pitanje gde je pronalazio sve te silne eksponate, Marko kroz osmeh odgovara da ne postoji mesto odakle ih nisu dovlačili. Poslednjih 15 godina pretraživao je male oglase, buvlje pijace, podrume i tavane, a jednom su čak stari bicikl "izvukli iz njive".

- Jedna od najpoznatijih stvari, jeste plastični bicikl Itera. Inače, to je dizajnerski projekat dizajnerskog tima Volvoa iz devetsto sedamdeset i neke godine, gde su hteli da naprave prvi bicikl koji bi se lio kompletno od plastike. Inače on  je proglašen za najgori bicikl svih vremena sa najboljim dizajnom svih vremena. A jel se sećate da sam vam rekao da sam našao bicikl u njivi? Taj bicikl je bio zakopan do pola u njivi i u stajskom đubrivu. Čovek nam je rekao: "Hajde, hoćete da ga kupite ili nećete?", uzeli smo neke druge bicikle. Na karaju sam rekao: "Daj da ga uzmemo". Interesantan mi je bio volan, pošto se samo to videlo. I onda kad smo stigli kući, kad smo ga oprali, videli smo šta smo doneli. Tako da smo imali jako veliku sreću, eto, hvala Bogu, to stajsko đubrivo obično važi kao jako agresivno i da je bio bilo koji drugi bicikl od metala od njega ne bi bilo ništa - zaključuje naš sagovornik.

(Telegraf.rs)