Ukrajinac osumnjičen za sabotažu Severnog toka zatražio politički azil u Hrvatskoj!
Ukrajinski državljanin Volodimir Žuravljov, kojeg nemačke vlasti sumnjiče za umešanost u sabotažu gasovoda "Severni tok", zatražio je politički azil u Hrvatskoj, objavio je ukrajinski javni servis Suspilne, pozivajući se na njegovog advokata, a prenosi Index.hr.
Žuravljova su hrvatske vlasti uhapsile 19. avgusta na osnovu evropskog naloga za hapšenje koji je izdala Nemačka. On se sumnjiči za učešće u operaciji tokom koje su u septembru 2022. godine postavljeni eksplozivi na gasovode "Severni tok" ispod Baltičkog mora.
Preporučujemo
Pao ruski nuklearni bombarder!
Bosanac poginuo u SAD! Mirhad prodavao robu na pijaci, a incident je navodno nastao zbog trimera za travu
Nemački istražitelji tvrde da je Žuravljov bio deo grupe koja je za izvođenje operacije koristila iznajmljenu jedrilicu, isplovivši iz nemačke luke Rostok.
Njegov advokat Mikola Katerinčuk zahtev za azil obrazložio je tvrdnjom da njegov klijent u Nemačkoj ne bi mogao da očekuje pravično suđenje.
Hrvatska odobrila izručenje
Županijski sud u Hrvatskoj je 18. septembra doneo odluku kojom je odobreno izručenje Žuravljova Nemačkoj. Njegov branilac je, međutim, naglasio da zahtev za azil sam po sebi ne obustavlja postupak izručenja.
Žuravljov je prethodno bio uhapšen u Poljskoj, u septembru 2025. godine, ali ga tamošnje pravosuđe nije izručilo Nemačkoj. Umesto toga, pušten je iz pritvora mesec dana kasnije.
Poljski sud je tada ocenio da bi se uništavanje gasovoda "Severni tok" moglo posmatrati kao čin povezan sa odbranom Ukrajine od ruske agresije.
Istraga vodi do još jednog Ukrajinca
Nemački istražitelji ranije su povezali eksplozije sa grupom za koju tvrde da je bila naklonjena Ukrajini. Prema njihovim navodima, grupu je predvodio još jedan ukrajinski državljanin, Serhij Kuznjecov.
Kuznjecov se trenutno nalazi u nemačkom pritvoru. Prethodno je uhapšen u Italiji u avgustu 2025. godine.
Zvanični Kijev negira umešanost Ukrajine u eksplozije na gasovodima.
"Severni tok 2", koji nikada nije počeo komercijalno da radi, godinama je bio predmet političkih i energetskih sporova u Evropi. Kritičari projekta upozoravali su da bi njegovo puštanje u rad dodatno povećalo zavisnost Nemačke od ruskog gasa i predstavljalo rizik za energetsku bezbednost kontinenta.
(Telegraf.rs)