Talibani pronašli način da pritisnu Evropu: Migranti postali adut za ostvarenje njihovih ciljeva

Krajem juna u Briselu je održan sastanak koji bi pre samo nekoliko godina bio gotovo nezamisliv za evropsku diplomatiju. Za istim stolom našlo se više od 20 predstavnika evropskih vlada i pet predstavnika talibanskih vlasti u Avganistanu. Tema razgovora nije bila položaj žena, ograničavanje ljudskih prava ili politička budućnost Avganistana, već povratak avganistanskih državljana iz Evrope.

Prema pisanju američkog lista New York Times, koji se poziva na učesnike sastanka i diplomatske izvore, evropski predstavnici tokom razgovora nisu pokrenuli pitanje sistematskog kršenja ljudskih prava za koje su odgovorni talibani.

Preporučujemo

Ovo otkriće pokazuje koliko su se promenili politički prioriteti Evrope. Vlade koje su nakon povratka talibana na vlast 2021. godine odbijale da priznaju njihov legitimitet sada traže načine da direktno sarađuju sa njima.

Razlog je pre svega migraciona politika. Evropske vlade suočavaju se sa sve većim pritiskom da povećaju broj povrataka osoba koje nemaju pravo boravka, naročito onih koje su osuđene za krivična dela. Međutim, takva saradnja ima svoju cenu.

Talibani u deportacijama vide priliku za međunarodno priznanje

Talibanske vlasti dobro su svesne da je evropskim državama za sprovođenje deportacija potrebna njihova saradnja. Avganistan, naime, mora da prihvati vraćene državljane i učestvuje u izdavanju potrebne dokumentacije.

Prema saznanjima New York Times, talibani pregovore koriste za ostvarivanje znatno širih ciljeva.

Između ostalog, zahtevaju veći pristup avganistanskim diplomatskim predstavništvima u Evropi, finansijsku podršku za reintegraciju deportovanih državljana u avganistansko društvo i širu ekonomsku pomoć.

Upravo je poslednji zahtev posebno problematičan za evropske vlade.

Evropska unijaje do sada pomoć Avganistanu uglavnom ograničavala na humanitarnu podršku stanovništvu. Direktno finansiranje razvojnih projekata preko talibanskih vlasti moglo bi da ojača njihov položaj i omogući pristup novcu i predstavnicima režima na koje se odnose međunarodne sankcije.

Talibani zato razgovore o deportacijama vide i kao priliku za postepenu normalizaciju odnosa sa Evropom.

Iako evropske države ističu da je reč isključivo o tehničkoj saradnji, a ne o diplomatskom priznanju, pojedine evropske diplomate priznaju da čak i takvi kontakti mogu doprineti jačanju međunarodnog legitimiteta talibanskih vlasti.

Rusija je za sada jedina država koja je zvanično priznala talibansku vladu.

Nemačka dozvolila rad talibanskim predstavnicima

Najodlučnije se za direktnu saradnju sa Kabulom zalaže Nemačka. Vlada kancelara Fridriha Merca želi da ubrza povratak avganistanskih državljana, pre svega onih koji su pravosnažno osuđeni za krivična dela.

Krajem prošle godine Berlin je sa talibanskim vlastima postigao dogovor koji omogućava direktne deportacije u Avganistan. Pre toga su nemačke vlasti morale da organizuju povratak preko trećih zemalja.

Tako je u februaru iz Lajpciga ka Kabulu poleteo čarter avion sa 20 avganistanskih muškaraca koje su nemački sudovi osudili za krivična dela. Bila je to prva deportacija u okviru novog dogovora.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint označio je sporazum kao osnovu za sprovođenje direktnih i dugoročno održivih deportacija u Avganistan.

Prema podacima nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova, Nemačka je od dolaska Merca na vlast u maju 2025. godine deportovala 263 avganistanska državljana.

Nemačke savezne i pokrajinske vlasti sada nastoje da povećaju broj povrataka. Počele su da deportuju i avganistanske muškarce koji nisu osuđivani za krivična dela, ali nemaju pravo boravka.

Kako bi ubrzala postupke, Nemačka je predstavnicima talibana dozvolila obavljanje konzularnih poslova u avganistanskim diplomatskim predstavništvima u Berlinu i Bonu.

Od maja prošle godine u zemlji deluje nekoliko talibanskih predstavnika, a nedavno su vlasti u Kabul poslale još troje službenika koji bi tokom mesec dana trebalo da pomognu u organizovanju deportacija.

Prema rečima pojedinih predstavnika nemačke vlade, takva saradnja predstavlja određeni oblik faktičkog priznavanja talibanskih vlasti, iako ih Nemačka zvanično ne priznaje kao legitimnu avganistansku vladu.

U Nemačkoj živi više od pola miliona Avganistanaca

U Nemačkoj živi više od 500.000 avganistanskih državljana, od kojih velika većina ima regulisan boravak. Avganistanci čine i približno petinu svih podnosilaca zahteva za azil u toj zemlji.

Nemačka vlada prilikom deportacija za sada uglavnom pravi razliku između muškaraca i žena. Žene, zbog sistematskog progona u Avganistanu, po pravilu imaju veće izglede da dobiju zaštitu.

Tako je u prvoj polovini ove godine, prema zvaničnim podacima, zaštita odobrena za gotovo 95 odsto Avganistanki koje su podnele zahtev za azil.

Položaj žena u Avganistanu ostaje jedan od najvažnijih razloga zbog kojih evropske države odbijaju da talibanske vlasti priznaju kao legitimnu vladu.

Od ponovnog preuzimanja vlasti 2021. godine, talibani su devojčicama i devojkama drastično ograničili pristup obrazovanju, dok su ženama suzili mogućnosti zapošljavanja, kretanja i učešća u javnom životu.

Upravo zbog toga postavlja se pitanje da li evropske države mogu da sarađuju sa vlastima čije postupke javno osuđuju, a da pritom ne ugroze sopstvene principe.

Pritisak AfD-a menja nemačku migracionu politiku

Pooštravanje nemačke migracione politike povezano je i sa unutrašnjopolitičkim okolnostima. Alternativa za Nemačku (AfD), koja beleži visoku podršku u istraživanjima javnog mnjenja i prema pojedinim anketama zauzima prvo mesto među nemačkim strankama, zahteva znatno strožu migracionu politiku.

Ta stranka, između ostalog, zagovara masovni povratak migranata i stavila je migracije u središte svog političkog programa.

Mercova vlada zato pokušava da pokaže da može efikasnije da sprovodi deportacije i ograniči nezakonite migracije.

Međutim, kada je reč o Avganistanu, suočava se sa posebnim problemom: za direktan povratak svojih državljana mora da sarađuje upravo sa vlastima koje Nemačka zvanično ne priznaje zbog kršenja ljudskih prava.

"Talibani imaju stvarne poluge pritiska. Evropska unija je, s druge strane, prilično nemoćna", ocenio je za New York Times Konrad Šeter, direktor Međunarodnog centra za proučavanje sukoba u Bonu.

Prema njegovim rečima, evropske države nalaze se pod tolikim pritiskom da su spremne da prihvate gotovo bilo kakav dogovor koji im omogućava deportaciju migranata osuđenih za krivična dela.

I Francuska razmatra sličan dogovor

Nemačka nije jedina evropska država koja menja odnos prema talibanskim vlastima. Francuska, koja je do sada bila među najuzdržanijim zemljama kada je reč o direktnim pregovorima sa Kabulom, sada razmatra sličan pristup.

Prema navodima četvoro evropskih i avganistanskih diplomata upoznatih sa razgovorima, Pariz ispituje mogućnosti za saradnju u vezi sa povratkom avganistanskih državljana.

Portparol francuskog Ministarstva spoljnih poslova Paskal Konfavre rekao je da bi cilj razgovora bio olakšavanje deportacija avganistanskih državljana koji nezakonito borave u Francuskoj i predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti.

Situaciju pažljivo prati i Velika Britanija, čiji predstavnici redovno posećuju Kabul. Prema diplomatskim izvorima, o direktnim dogovorima razmišljaju i pojedine druge evropske države.

Sjedinjene Američke Države, u međuvremenu, vraćaju avganistanske državljane u treće zemlje, ali, prema pisanju lista New York Times, do sada nisu sprovele direktne deportacije u Avganistan.

Organizacije za ljudska prava upozoravaju na dvostruke standarde

Saradnja evropskih država sa talibanima izazvala je kritike organizacija za ljudska prava. Ferešta Abasi, istraživačica za Avganistan u organizaciji Human Rights Watch, ukazuje na protivrečnost između evropske osude talibanskog režima i pregovora čiji je cilj vraćanje ljudi pod njegovu vlast.

"Evropska unija ne može verodostojno da osuđuje sistematsko ugnjetavanje koje sprovode talibani, a da istovremeno sa njima pregovara o deportaciji Avganistanaca upravo u uslove protiv kojih bi trebalo da se bori", izjavila je ona.

Evropske vlade, s druge strane, ističu da su razgovori ograničeni na tehnička pitanja i da ne predstavljaju političko priznanje talibanskog režima.

Takođe insistiraju na tome da imaju pravo da vrate državljane trećih zemalja koji nemaju dozvolu boravka, naročito ako predstavljaju bezbednosni rizik.

Međutim, organizacije za ljudska prava upozoravaju da se prilikom svake deportacije mora uzeti u obzir i individualni rizik od progona, mučenja ili drugog nečovečnog postupanja.

Ko zapravo dobija ovakvom saradnjom?

Pet godina nakon povratka talibana na vlast, evropska politika prema Avganistanu postepeno se menja.

Za talibane to znači priliku da se iz međunarodno izolovanih vlasti postepeno preobraze u sagovornika bez kojeg evropske države ne mogu da sprovedu deo svoje migracione politike.

(Telegraf.rs)