"Sloboda, jednakost, bratstvo" samo na papiru: Francuska ključa pred izbore, a građani gube strpljenje

Tokom proteklih nekoliko godina redovno smo svedočili tome kako besni poljoprivrednici, nezadovoljni skupim propisima, bacaju smeće na kancelarije lokalnih gradonačelnika, dok maskirani mladići povremeno bacaju ručno napravljene eksplozivne naprave na policiju za razbijanje demonstracija u siromašnim gradskim predgrađima.

Već više od tri nedelje hiljade učenika blokiraju ulaze u srednje škole i iznose svoje nezadovoljstvo na ulice.

Preporučujemo

Za ovu subotu najavljene su stotine novih demonstracija širom Francuske.

Očekuje se da će se učenicima pridružiti sindikati radnika i istaknuti predstavnici takozvanog pokreta "žutih prsluka".

Francuski premijer Sebastijan Lekorni nagovestio je ove nedelje da se nezadovoljstvo učenika koristi za političke ciljeve u trenutku kada se zahuktava atmosfera uoči predsedničkih izbora naredne godine.

Pripadnici pokreta žutih prsluka protestovali su više od godinu dana, počev od 2018. godine, zbog rasta troškova života, postavši jedan od najdugovečnijih protestnih pokreta u istoriji Francuske.

Žerom Rodriges, jedan od istaknutih aktivista pokreta "žutih prsluka", pre nekoliko godina imao je vodeću ulogu u demonstracijama.

Rodriges je putem Instagrama pozvao građane da se pridruže subotnjim protestima.

Demonstracije bi trebalo da daju glas onima koji "žele da mogu pristojno da žive, da više ne moraju da računaju svaki cent i da ne moraju da biraju između hrane i vožnje automobila", rekao je u video-snimku.

"Bes nema političku stranku. Prazan frižider nema političku stranku", dodao je.

Šta se događa u drugoj najvećoj ekonomiji Evropske unije?

Društveni nemiri, vrtoglavo visoki troškovi zaduživanja države, duboko podeljen francuski parlament i očigledna smena premijera koji gube strpljenje, to su francuski problemi već duže vreme.

Francuska je u poslednjih pet godina imala šest premijera, a svi su tvrdili da žele da smanje javni dug zemlje.

Postavlja se pitanje, da li se Francuska nalazi na ivici pucanja i šta sve to znači za evro, čija je stabilnost u velikoj meri povezana sa stanjem u ovoj zemlji?

"Francuska nije Grčka iz 2012. godine"

"Francusku ne možete da upoređujete sa dužničkom krizom u Grčkoj 2012. godine ili Argentini 2001. godine. Finansijska tržišta to znaju", rekla je za BBC ekonomistkinja En-Lor Delat.

Ona je stalno zaposlena istraživačica Nacionalnog centra za naučna istraživanja Francuske (CNRS) na odseku za ekonomiju Univerziteta Pariz Dofin i dobro je poznata javnosti zbog svojih nastupa u francuskim medijima, u kojima upozorava na ozbiljno stanje javnog duga zemlje.

"Tržišta su još 2024. godine prepoznala da ćemo imati budžetske probleme nakon što su vanredni izbori ostavili parlament duboko podeljenim između tri suprotstavljena politička bloka. Međutim, svesna su i da je Francuska velika zemlja koja, ako bude neophodno, ima mogućnost da poveća poreze. Naša situacija više podseća na ono što se dogodilo u Velikoj Britaniji 2022. godine, kada je premijerka bila Liz Tras“, rekla je Delat, podsećajući na takozvani mini-budžet tadašnje britanske premijerke, koji je izazvao nagli pad vrednosti funte, rast prinosa na državne obveznice i vrtoglavo povećanje kamatnih stopa na stambene kredite.

"Kriza je relativno kratko trajala jer su tržišta shvatila da Velika Britanija ima finansijske instrumente kojima može da se izvuče iz problema. U Francuskoj bi to bilo bolno, ali povećanje PDV-a za četiri procenta donelo bi 120 milijardi evra potrebnih da se pokrije dug države. Investitori to znaju", zaključila je ona.

Možda je to izvodljivo u teoriji. Kako je Delat takođe istakla, Evropska centralna banka verovatno bi intervenisala ukoliko bi se finansijska situacija Francuske toliko pogoršala da ugrozi i druge evropske ekonomije.

Međutim, s obzirom na to da su mnogi građani Francuske već vidljivo nezadovoljni postojećim stanjem, može se zamisliti kakva bi bila njihova reakcija ukoliko bi porezi dodatno porasli ili bi budžeti za socijalnu zaštitu i obrazovanje bili dodatno smanjeni.

Nacionalna parola Francuske glasi "sloboda, jednakost, bratstvo" (Liberté, égalité, fraternité.), ali takav osećaj teško je prepoznati na uzavrelim ulicama i u viralnim objavama na društvenim mrežama.

Učenici tvrde da je Francuska daleko od jednakosti

Radikalno levičarski lider stranke Nepokorena Francuska (LFI) Žan-Lik Melanšon optužen je da pokušava da iskoristi proteste učenika uoči izbora naredne godine.

Ove nedelje BBC je razgovarao sa sedamnaestogodišnjacima Maksimom, Madlen i Elodi, koje su sedele na velikim zelenim kantama za smeće upotrebljenim za blokiranje ulaza u njihovu srednju školu, u okviru višenedeljnih protesta.

Rekli su i da je situacija već dovoljno loša u njihovom delu Pariza, trećem arondismanu, gde u zidovima učionica postoje rupe, odeljenja su sve brojnija, a nastavnog osoblja nema dovoljno.

Ipak, tinejdžerke su istakle da su svesne da je stanje još gore u siromašnim predgrađima francuske prestonice.

"Francuska voli da govori o jednakosti, ali stvarnost je takva da se siromašni ljudi ovde suočavaju sa predrasudama, dok bogati imaju koristi", rekle su mi.

Nijedna od njih neće biti dovoljno stara da glasa na predsedničkim izborima u Francuskoj narednog proleća, ali su se zapitale da li smena političara na vlasti uopšte donosi neke značajne promene.

Sve tri mlade žene smatraju da su masovni protesti jedini način da ih francuske vlasti čuju. One su deo prkosne francuske tradicije.

Viktor Igo, kulturna ikona 19. veka, autor romana "Jadnici", jednog od najpoznatijih dela francuske književnosti inspirisanih revolucionarnim vremenima, ali i aktivista za Francusku Republiku, svojevremeno je poručio: "Ako niste zadovoljni, protestujte, vičite, urlajte, ali nemojte da trpite i da se predajete."

Među grupama učenika koje su u četvrtak protestovale ulicama Pariza primećeno jei nekoliko majki sa transparentima oko vrata na kojima je pisalo: "Majke u znak solidarnosti".

Novinar BBC-a pitao ih je da li su došle da protestuju ili da zaštite svoju decu.

"I jedno i drugo!", odlučno su odgovorile.

Gven, 37-godišnjakinja, rekla je da se ona i druge majke svako jutro smenjuju kako bi koordinisale aktivnosti učenika i policije tokom blokade njihove lokalne škole.

To se dogodilo nakon sve većeg broja optužbi za policijsku brutalnost tokom protesta ranije ovog meseca.

Francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova odbacilo je te optužbe. U sukobima su povređene stotine ljudi, a šesnaestogodišnji dečak u gradu Turu ostao je bez oka.

Francuski ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez nakon toga je suspendovao upotrebu šok-granata tokom policijskih intervencija na demonstracijama ispred srednjih škola.

Gven je rekla da joj ne smeta što njen sin zbog blokada već nedeljama izostaje sa nastave.

"Za njega je mnogo bolje obrazovanje da se probudi i shvati svoju građansku dužnost, kao i da se bori za ono što je pravedno u društvu", objasnila je.

Na demonstracijama u četvrtak učestvovala je i sedamnaestogodišnja Lola, koja je protestovala sa majkom Sandrin. Zajedno su držale transparent na kojem je pisalo da je revolucija najlepši izraz ljudskosti.

"Moja majka je bila na ulicama 1968. godine. Sada je moj red. Nema smisla čekati predsedničke izbore u Francuskoj. Želimo promene odmah", rekla je Lola ponosno.

Studentski protesti u Parizu u maju 1968. godine legendarni su događaj u Francuskoj. Zahtevi za boljim obrazovanjem podstakli su radnike da se pridruže protestnim marševima, koji su prerasli u najveći generalni štrajk u istoriji zemlje.

Ti događaji postavili su standard za revolucionarne preokrete u narednim decenijama i smatra se da su doprineli stvaranju novih mogućnosti za francusku levicu.

Levica optužena koristi nezadovoljstvo učenika

Međutim, šest meseci pre već napetih predsedničkih izbora u Francuskoj, pojavile su se optužbe da radikalna levica, predvođena predsedničkim kandidatom Žan-Likom Melanšonom, politički koristi nezadovoljstvo učenika.

"Pripadnici stranke Nepokorena Francuska (LFI) instrumentalizuju pokret srednjoškolaca radi ostvarivanja sopstvenih izbornih interesa", izjavio je u sredu premijer Sebastijan Lekorni.

Optužio ih je da podstiču proteste, a zatim se pretvaraju da osuđuju nasilje koje tokom njih izbija.

"Ovo licemerje šteti Francuskoj", poručio je Lekorni.

Ipak, uzvik "Melanšon za predsednika!" često se čuje među učenicima na ulicama.

Nekoliko demonstranata reklo je da podržavaju njegovu ideju o uvođenju poreza na bogatstvo u Francuskoj, spuštanju starosne granice za glasanje na 16 godina, kao i činjenicu da je on jedini predsednički kandidat koji je dolazio u francuske škole kako bi se lično upoznao sa njihovim stanjem.

Za Marin Le Pen, nacionalističku političarku koja se protivi imigraciji i koja važi za jednu od favoritkinja u predsedničkoj trci, rešenje je smanjenje francuskog doprinosa budžetu Evropske unije, koji iznosi 11 milijardi evra.

Ipak, postoje razlozi za sumnju da će bilo koji novi francuski predsednik, bilo sa levice ili desnice, uspeti da razbije zastoj u rešavanju finansijskih problema zemlje.

Francuska nije jedina evropska država koja se trenutno suočava sa starenjem stanovništva, održavanjem izdašnog sistema socijalne zaštite i pritiscima na nacionalnu ekonomiju usled spoljnih faktora, poput carina američkog predsednika Donalda Trampa i rata u Persijskom zalivu.

U Francuskoj, Nemačkoj, Švedskoj ili Italiji postoji duboka napetost između političara koji oklevaju da građanima saopšte istinu o smanjenju raspoloživih javnih sredstava, odbrambenog sektora koji zahteva veća izdvajanja za vojsku i građana koji insistiraju na kvalitetnijim javnim uslugama.

U Francuskoj je taj pritisak posebno izražen.

Javna potrošnja iznosi oko 57 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je jedan od najvećih udela među razvijenim državama sveta. Izdvajanja za socijalnu zaštitu, posebno za penzije, izuzetno su visoka, dok građani Francuske plaćaju jedne od najvećih ukupnih poreza i doprinosa u Evropi.

Jednostavno rečeno, oni očekuju da za svoj novac dobiju kvalitetnu socijalnu zaštitu i javne usluge.

"Potrebni su nam novi sistem i nova republika"

Ipak, ekonomistkinja En-Lor Delat ne veruje da će izbor novog predsednika rešiti finansijske probleme Francuske.

"Potrebne su nam ustavne promene. Novi sistem. Nova republika. Naša Peta republika zasniva se na moćnom predsedniku. Parlament je tu da ga blokira, umesto da traži konsenzus i donosi nove zakone", rekla je.

Da bi Francuska napredovala, smatra Delat, takav sistem mora da se promeni.

Delat veruje da će parlamentarni izbori koji slede nakon predsedničkih izbora 2027. godine verovatno ponovo doneti duboke podele.

"Potreban nam je sistem u kojem poslanici imaju veća ovlašćenja i u kojem bi naučili da grade konsenzus i koalicije po uzoru na naše evropske susede", istakla je.

Prema njenom mišljenju, obrazovanje mora biti zaštićeno, a javna sredstva bolje raspoređena. To je, kako je navela, ulaganje u finansijsku budućnost Francuske.

"Zbog sadašnjeg sistema nejednakosti u obrazovanju i niskih plata nastavnika, ne uspevamo da iskoristimo potencijal najtalentovanijih i najpametnijih ljudi iz svih delova francuskog društva. To nije samo nepravedno prema pojedincima već naša ekonomija zbog toga dugoročno gubi mogućnosti za inovacije i rast produktivnost", rekla je.

Promena francuskog ustava trenutno nije na dnevnom redu. Zato su novinari BBC-a pitanje o neposrednim rešenjima postavili centrističkoj političarki An-Katrin Loazije.

Ona je senatorka Centrističke unije u gornjem domu francuskog parlamenta i potpredsednica parlamentarne grupe za nauku i tehnologiju.

Senatorka Loazije, kao i gotovo svi vodeći francuski političari iz različitih političkih tabora, smatra da učenici koji protestuju "moraju da osete da ih neko sluša".

"Naši budžeti su ograničeni", priznala je, "ali nije nužno potrebno više novca. Poboljšanja se mogu ostvariti i boljom preraspodelom sredstava.Obrazovanje je u Francuskoj u nadležnosti regionalnih vlasti. Svaki region trebalo bi da sagleda lokalne potrebe i u skladu sa njima odredi prioritete. Takve mere mogu se sprovesti odmah.", objasnila je Loazije.

BBC je pitao Loazije da li se slaže sa britanskim premijerom Endijem Bernamom, bivšim gradonačelnikom Mančestera, koji smatra da regionima treba dati veća ovlašćenja.

"Apsolutno.Francuska je tradicionalno previše usredsređena na Pariz, ali toliko toga bi moglo da se unapredi decentralizacijom zemlje. Moja Francuska nije slomljena. Ne prepoznajem sliku koju vidim u medijima. Moju zemlju čini mnogo različitih Francuski - Pariz, regioni, sever i jug zemlje. Moramo da vratimo vlast ljudima."

Kako je objasnila, lokalne vlasti mogu neposredno da razgovaraju sa građanima i gledaju ih u oči, tako da birači osećaju da imaju kontrolu nad sopstvenom budućnošću, umesto da im političari iz Pariza određuju sudbinu.

"Nadam se da ćemo na taj način obnoviti poverenje birača, ali i učenika, u politiku", rekla je Loazije.

Takva obećanja daju političari i sa levice i sa desnice uoči velikih izbora koji Francusku očekuju naredne godine.

Međutim, istraživanja javnog mnjenja, kako u Francuskoj tako i u većem delu Evrope, pokazuju da poverenje građana u političku klasu sve više nestaje.

(Telegraf.rs)