Ova evropska zemlja ne pomera sat skoro 60 godina: Dok se ostatak kontinenta "muči", oni imaju svoje pravilo

Dok se širom Evrope satovi dva puta godišnje pomeraju, Island je od ove prakse odustao još pre gotovo šest decenija. Zemlja poznata po vulkanima i gejzirima od 1968. godine koristi isto vreme tokom cele godine, a razlog za takvu odluku leži pre svega u njenom geografskom položaju i maloj koristi koju je donosilo smenjivanje letnjeg i zimskog računanja vremena.

Island je poslednji put pomerio sat 7. aprila 1968. godine, kada su kazaljke pomerene jedan sat unapred. Nakon toga, zemlja je trajno prešla na griničko srednje vreme (GMT), odnosno UTC+0, i od tada nije menjala satove zbog prelaska na letnje ili zimsko računanje vremena.

Preporučujemo

Priča o promeni vremena na Islandu počela je još 1917. godine, kada je prvi put uvedeno letnje računanje vremena. Taj pokušaj trajao je četiri godine, a praksa je ponovo uspostavljena 1939. godine i zadržala se sve do 1968, kada je islandski parlament odlučio da je trajno ukine.

Glavni razlog bila je mala praktična korist koju je promena sata donosila stanovništvu. Zbog geografskog položaja Islanda, dužina dana i noći značajno se razlikuje tokom godine. Leti sunce gotovo ne zalazi, dok su zimski dani veoma kratki, pa pomeranje kazaljki nije donosilo značajne prednosti u korišćenju dnevne svetlosti.

Umesto toga, promena vremena stvarala je dodatne neprijatnosti, zbog čega je odlučeno da se tokom cele godine primenjuje isto vreme.

Island nije jedina zemlja koja je odustala od promene vremena

Island nije jedini primer države koja je odlučila da prekine sa sezonskim pomeranjem sata. Rusija i Belorusija takođe su odustale od ove prakse, ali u većem delu Evrope satovi se i dalje pomeraju dva puta godišnje.

Pitanje ukidanja letnjeg i zimskog računanja vremena već godinama je tema rasprava u Evropskoj uniji, ali konačan dogovor država članica još nije postignut.

Evropska komisija je u februaru 2026. pokrenula novo ispitivanje mogućih rešenja za budućnost promene vremena. Razmatra se deset različitih scenarija, uz analizu mogućih posledica po jedinstveno tržište, privredu, potrošnju energije, javno zdravlje i saobraćaj.

Očekuje se da istraživanje traje do kraja godine, ali njegovi rezultati ne znače da će pomeranje sata automatski biti ukinuto. Za konačnu odluku biće potrebna saglasnost država članica.

Da li promena sata donosi više štete nego koristi?

Protivnici sezonskog pomeranja sata tvrde da ono može negativno da utiče na zdravlje ljudi i svakodnevni život. Jedan od glavnih argumenata jeste da promena vremena remeti prirodni cirkadijalni ritam, odnosno unutrašnji biološki sat organizma.

To može dovesti do problema sa spavanjem, slabije koncentracije i razdražljivosti. Pojedina istraživanja ukazuju i na moguću povezanost promene vremena sa povećanim rizikom od određenih zdravstvenih problema, uključujući srčane udare, kao i saobraćajne nezgode.

Osim toga, pomeranje sata predstavlja logistički izazov za javni prevoz i kompanije koje posluju neprekidno, jer zahteva prilagođavanje rasporeda i organizacije rada.

Island je, međutim, ovaj problem rešio još 1968. godine, odlučivši da tokom cele godine zadrži istu vremensku zonu. Dok evropske zemlje i dalje pokušavaju da pronađu zajedničko rešenje, islandski primer pokazuje da je moguće organizovati svakodnevni život bez sezonskog pomeranja sata.

(Telegraf.rs)