Ko kaže da ne može? Kako su Turci pokazali svetu da je neke stvari ne samo moguće uraditi, već da tako i mora

"U Turskoj verujemo da je moguće elektrifikovati svaku sferu života i poslovanja."

Ova rečenica dočekala nas je u brodogradilištu Tuzla u Istanbulu, gde je Telegraf.rs nedavno bio jedan od odabranih medija iz sveta koji su pozvani povodom priprema za COP31, 31. konferenciju Ujedinjenih nacija o kllimatskim promenama, koja se od 9. do 20. novembra održava u Turskoj. Želja domaćina bila je da nam, pre same konferencije, pokažu šta su sve do sada učinili po ovom pitanju i otkriju kakvi su im planovi za budućnost.

Preporučujemo

Ono što su sada učinili, ali i ono što planiraju, ostavilo je snažan utisak ne samo na nas, već i na naše kolege iz sveta.

Prva stanica na našem putu upoznavanja sa turskim odnosom prema klimatskim promenama bilo je Udruženje turskih brodograditelja (Türkiye Gemi İnşa Sanayicileri Birliği - GISBIR) koje se sastoji od 97 članica i čak 85 aktivnih brodogradilišta.

Za početak, važno je reći da Turska ima 600 godina iskustva u brodogradnji, kao i da turska brodogradilišta prave sve - od privrednih i vojnih plovila, naftnih platformi, pa sve do luksuznih jahti.

Ovde bi valjalo pomenuti čuvenu megajahtu sa tri jarbola "Maltese Falcon" ("Malteški soko"), čiji je prvi vlasnik koji je osmislio i koncept bio američki multimilioner i investitor iz Silicijumske doline Tom Perkins. Nakon njegove smrti, jahtu je kupila grčka milionerka i menadžerka hedž-fondova Elena Ambrosijadu.

Baš to kultno plovilo, osim što je čelični trup prvobitno započet u poznatom italijanskom brodogradilištu Perini Navi, kompletno izgrađena, opremljena i završena u njihovim pogonima u luci Tuzla, u Turskoj. Završena je 2006. godine.

Zatim je stiglo i prvo veliko iznenađenje - Turska ima i najveću flotu remorkera u svetu sa nultom emisijom CO2.

Cilj je da bude što više plovila sa nultom emisijom, ali da ista budu i ekonomski održiva, u celokupnoj brodogradnji, rekli su nam na početku naši domaćini iz Udruženja turskih brodograditelja.

Jedan od koraka na tom putu je i prvi remorker na 100 odsto električni pogon.

"Gisas power", prvi električni remorker na svetu, posetili smo u luci Tuzla u Istanbulu. U pogonu je već 2.250 dana.

Kompanija GİSAŞ Gemi İnşa San. A.Ş. je u međuvremenu napravila i remorkere "Gisas power II" i "Gisas power III", kao i veći i jači "Gisas power IV".

Najinteresantniji deo cele ove priče jeste u tom što su Turci sve ovo uradili sami - bez grantova i investicija iz EU i drugih izvora, kako su nam rekli su u toj kompaniji.

Naravno, interesovala nas je i cena ovih remorkera, kao i stanica za punjenje - remorkeri koštaju oko 6,5 miliona evra, a stanice za punjenje baterija oko pola miliona evropskih novčanica. Možda deluje skupo, ali naši domaći kažu da su dugoročno gledano ovi remorkeri pet puta jeftiniji za održavanje, pošto nemaju klasičan motor sa delovima koji moraju da se menjaju, popravljaju, podmazuju...

Najveći od ovih remorkera, pomenuti "Gisas power IV", ima četiri električna motora od po 1.000 kilovata, a opslužuju ga četiri člana posade.

Provozali smo se ovim remorkerom po luci Tuzla i prvi utisak bio nam je - tišina! Nema one buke i tutnjanja dizel motora, samo tiho zujanje i mirna plovidba. Maksimalna brzina mu je 12 čvorova, što je sasvim dovoljno za ovu vrstu plovila.

Remorkeri s jednim punjenjem baterija mogu da rade tri do pet sati, ali su nam naši domaćini rekli da su navikli da ih dopunjuju posle svakog većeg posla, kako bi uvek bili na raspolaganju, kao i da je rok trajanja baterija deset godina.

Remorkeri su, doduše, u ovom trenutku problematični po pitanju izvoza, pošto je ta grana brodograditeljstva tradicionalno orijentisana na klasične remorkere sa dizel motorima. Za sada.

Inače, u ovoj kompaniji prave i brodove nulte emisije za sakupljanje otpada i otpadnih voda sa jahti u turističkim centrima. Kako su nam rekli, već imaju i narudžbe iz inostranstva za električne brodove.

Turski brodograditelji po pitanju plovila sa nultom emisijom sarađuju sa drugim kompanijama iz EU, Japana i drugih zemalja, a kažu i da su više nego raspoloženi da tu saradnju šire.

Nadaju se, kažu, da će za tri do pet godina cela luka Tuzla imati nultu emisiju CO2. Ali i da će po pitanju borbe protiv klimatskih promena i smanjenja emisije CO2 ostatak sveta da "ubaci u petu brzinu" kao Turska.

(Telegraf.rs)