Šta se dešava u Poljskoj? Pominje se državni udar, predsednik i premijer "na ratnoj nozi"!

Poljska je u petak, 30. oktobra, ušla u novu, ozbiljnu fazu institucionalne krize nakon što je predsednik Ustavnog tribunala Bogdan Švjenčkovski suspendovan sa dužnosti, dok je policija raspoređena oko sedišta te institucije u Varšavi.

Predsednik države Karol Navrocki prekinuo je posetu Senegalu i vratio se u zemlju, a politički sukob između njega i premijera Donalda Tuska dodatno je zaoštren.

Preporučujemo

Poljski mediji događaje predstavljaju iz dva potpuno suprotstavljena ugla: jedni ih vide kao pokušaj deblokade pravosuđa, a drugi kao nezakonito preuzimanje jedne od najvažnijih državnih institucija.

Mediji naklonjeni Tusku: "Kriza je morala da bude presečena"

Liberalni i proevropski mediji u Poljskoj uglavnom podržavaju argumente vlade Donalda Tuska, koja tvrdi da je Ustavni tribunal godinama bio pod političkim uticajem prethodne vlasti, predvođene strankom Pravo i pravda (PiS).

List Gazeta Wyborcza, jedan od najuticajnijih medija naklonjenih Tuskovoj političkoj opciji, događaje je propratio naslovom: "Kriza oko Ustavnog tribunala morala je da bude presečena".

U komentaru novinara Bartoša Vjelinjskog navodi se da prezir prema vladavini prava, koji su pokazivali lider PiS-a Jaroslav Kačinjski, Švjenčkovski i Navrocki, nije mogao više da bude tolerisan.

U drugom tekstu, posvećenom večernjoj eskalaciji sukoba, list opisuje suspenziju Švjenčkovskog, pokušaje demonstranata da probiju ogradu tribunala i povratak predsednika Navrockog iz Senegala.

Ovaj medij naglašava da je neposredni povod za krizu odbijanje predsednika države da prihvati zakletve novih sudija koje je izabrao parlament, čime je, prema argumentaciji vlade, onemogućeno normalno funkcionisanje Ustavnog suda.

Sličan pristup ima i nedeljnik Polityka, koji u analizi događaja podseća da je Navrocki odbijao da prizna deo sudija izabranih u parlamentu, dok je Švjenčkovski odbijao da im omogući da učestvuju u radu suda.

Ovaj medij ukazuje i na mišljenje Venecijanske komisije, prema kojem predsednik države ne može svojim odbijanjem da primi zakletvu da blokira popunjavanje Ustavnog suda.

Drugim rečima, mediji iz ovog političkog i ideološkog kruga današnje događaje predstavljaju kao pokušaj da se konačno prekine višegodišnja blokada institucije i vrati njeno funkcionisanje u ustavne okvire.

Mediji naklonjeni Navrockom: "Tusk sprovodi državni udar"

Potpuno drugačiju sliku događaja nude mediji bliski konzervativnoj desnici i opozicionom PiS-u.

Televizija Republika, kao i portali wPolityce i Niezależna, događaje predstavljaju kao nezakonito preuzimanje Ustavnog suda od strane Tuskovih ljudi.

Njihova osnovna teza jeste da sudija Ana Korvin-Pjotrovskaja, koja je objavila suspenziju Švjenčkovskog, nema legitimitet da preuzme rukovođenje institucijom jer ni sama nije položila zakletvu pred predsednikom države.

U tom tumačenju, policijsko prisustvo oko zgrade suda i sprečavanje pojedinih funkcionera da uđu u kompleks predstavljaju demonstraciju sile vladajuće koalicije.

Posebno se ističe reakcija samog Ustavnog suda, čiji je zvanični nalog na društvenoj mreži X objavio da je reč o "državnom udaru" i da Švjenčkovski i dalje ostaje legitimni predsednik institucije.

Lider PiS-a Jaroslav Kačinjski takođe je upotrebio izraz "državni udar", pozivajući predsednika Navrockog da reaguje.

Povratak Navrockog iz Senegala desničarski mediji predstavljaju kao dokaz da predsednik smatra da je ugrožen ustavni poredak zemlje i da je neophodno da lično interveniše u političkoj krizi.

U ovom delu poljske medijske scene posebno se naglašava da vlada, pozivajući se na obnovu vladavine prava, zapravo pokušava da nametne sopstvenu kontrolu nad institucijom koja bi trebalo da bude nezavisna od izvršne vlasti.

Rzeczpospolita: Ustavni sud koji možda više neće priznavati pola zemlje

Zanimljiviji i nešto oprezniji pristup zauzima dnevni list Rzeczpospolita, koji se smatra jednim od važnijih poljskih medija za praćenje pravnih i političkih pitanja.

Ovaj list upozorava da sukob Tuska i Navrockog neće biti lako rešen i da postoji opasnost da Ustavni sud postane institucija čiji će legitimitet priznavati samo jedna politička strana.

U analizi objavljenoj 30. oktobra, list prenosi ocenu politikologa Rafała Čvedoruka da sukob predstavlja još jedan izraz duboke polarizacije poljskog društva.

Posebno je značajno što Rzeczpospolita ukazuje na problem političke neutralnosti novih sudija. Navodi se da je imenovanje Macieja Bereka, koji je prethodno bio blizak saradnik premijera Tuska i član njegove vlade, dodatno otežalo uveravanje javnosti da se radi o potpuno depolitizovanom procesu.

List takođe prenosi argumente predsednika Navrockog da novi sudija ne može preuzeti funkciju bez polaganja zakletve pred šefom države.

Ovakav pristup ukazuje na dilemu koja prevazilazi trenutni sukob: čak i ako jedna strana uspe da preuzme kontrolu nad institucijom, to ne znači da će druga strana prihvatiti njene odluke kao legitimne.

Šta je nesporno, a šta je predmet političkog spora?

• Uprkos potpuno različitim interpretacijama, nekoliko činjenica nije sporno:
• Švjenčkovski je suspendovan sa dužnosti, ali je njegova strana osporila zakonitost te odluke.
• Policija je raspoređena u kompleksu Ustavnog suda, ali je saopštila da nije ulazila u samu zgradu.
• Navrocki je prekinuo posetu Senegalu i vratio se u Poljsku.
• Tuskova vlada smatra da je neophodno deblokirati rad suda i omogućiti sudijama izabranim u parlamentu da preuzmu svoje funkcije.
• PiS i predsednik države osporavaju legitimitet takvih postupaka i tvrde da se krše ustavne procedure.

Posebno je važno da ni pravna opravdanost suspenzije Švjenčkovskog nije nesporna. Portal Notes from Poland prenosi da je ugledni stručnjak za ustavno pravo Marčin Mačak, koji je inače kritikovao reforme pravosuđa sprovedene za vreme PiS-a, ocenio da pravni osnov za ovu suspenziju ne postoji.

To pokazuje da rezerve prema potezima vlade ne dolaze isključivo iz redova političke desnice.

Poljska u dubokoj institucionalnoj podeli

Najnoviji događaji pokazuju da se Poljska suočava sa mnogo ozbiljnijim problemom od običnog političkog sukoba između predsednika i premijera.

Dok Tuskova vlada tvrdi da pokušava da ispravi posledice osmogodišnje vladavine PiS-a i vrati nezavisnost pravosuđa, Navrocki i opozicija smatraju da se pod tim izgovorom sprovodi političko preuzimanje institucija.

Dodatni problem predstavlja činjenica da Poljska nema opšteprihvaćen mehanizam za izlazak iz ove krize. Svaka strana smatra da ima pravo na svoje poteze, dok se odluke protivničke strane proglašavaju nelegitimnim.

Zbog toga postoji opasnost da Ustavni sud, umesto institucije koja treba da bude konačni arbitar u ustavnim sporovima, postane još jedno poprište političkog obračuna, čije odluke neće priznavati značajan deo političkog spektra.

Upravo je to možda i najopasnija posledica trenutne krize: mogućnost da Poljska dobije dve suprotstavljene interpretacije ustavnog poretka, pri čemu nijedna strana neće prihvatati autoritet institucija koje kontroliše ona druga.

(Telegraf.rs)