"Za dve sekunde smo izbegli smrt": Ispovest Srpkinje koja je sa sinom preživela masakr u Krakovu

Ono što je trebalo da bude mirno turističko popodne u istorijskom jezgru Krakova za Novosađanku Katarinu L. i njenog sina pretvorilo se u pravu dramu i borbu za preživljavanje, kada se u samom centru grada začula pucnjava. U razgovoru o trenucima užasa kroz koje su prošli, za Telegraf.rs do detalja opisuje kako su sekunde odlučivale o životu i smrti.

Podsetimo, juče oko 15 sati na glavnom gradskom trgu u Krakovu, poljski državljanin Mihael O. (25) je iz automobila otvorio vatru na prolaznike. Prema poslednjim informacijama ubijeno je 6 osoba a ranjeno 15. Policija je kasnije u domu osumnjičenog pronašla još tri tela koja su potom identifikovana kao njegovi roditelji i sestra.

Preporučujemo

Samo nekoliko minuta pre nego što su na trgu odjeknuli prvi pucnji, Katarina i njen sin su sedeli u obližnjem lokalu, ne sluteći opasnost koja se približava.

"Mi smo ustali u 14:57. Baš pamtim, došli smo tu da sačekamo da zasvira taj čuveni trubač u 3 sata. Rekla sam sinu: 'Hajde, hajde ustani, idemo da vidimo tog trubača'. Tu, baš gde smo sedeli, nekoliko trenutaka kasnije kroz prozor je prošao metak", priseća se Katarina trenutka kada su napustili kafić kako bi prisustvovali poznatoj gradskoj atrakciji.

Na trgu su stali među ostale turiste, čekajući da sat otkuca tačno 15 časova i da sa crkvenog tornja zasvira trubač, ali je pažnju okupljenih iznenada prekinuo glasan zvuk.

"Stali smo, čekali smo da zazvoni sat u 3 sata da bi videli onog čuvenog trubača. Onda je počela je pucnjava minut pre 3 sata. Zvuk nam je dolazio s leđa, pomislili smo da su petarde, znate. A to nije prestajalo. I trebalo nam je dve-tri sekunde da shvatimo da nešto nije u redu, da je to pucanje. Sin moj ima 30 godina, ja sam ga samo zgrabila, počeli smo da vičemo: 'Beži, trči, beži, trči!' i počeli smo da trčimo. Crkva je bila na nekih 30 metara od nas. (Pucnjava) je bila bliže i bliže, noge su vam kao olovo, to se ne može opisati", opisuje ona agoniju dok su bežali ka najbližem zaklonu.

U opštoj panici, trčeći kroz gomilu, stigli su do crkvenih vrata, gde se odigrala nova drama oko ulaska u na sigurno.

"I ja sam videla ta vrata i ugurala sam sina unutra. Jedna žena što je stajala na vratima zatvarila ih je posle njega, nije htela da me pusti. Ja sam gurnula vrata i ušla. Pucanje je bilo još bliže", priča Katarina.

Čim su se crkvena vrata zaključala, unutar hrama zavladala je potpuna neizvesnost, jer niko od prisutnih nije znao ko puca niti šta se tačno odvija na ulici. Dok su sa trga odjekivali pucnji, a nebom kružili policijski helikopteri, okupljeni turisti su u strahu tražili zaklon uvereni da je reč o terorističkom napadu i da bi napadači svakog časa mogli da upadnu unutra.

"U početku smo se osećali jako nesigurno, jer to je zatvoren prostor, mi nismo imali pojma da je u pitanju auto. Ne znate ništa, samo se čuje pucanje. Mi smo mislili da su to neki, da teroristi koji idu peške. I osećali smo se kao u klopci. Bilo nam je strašno što smo tu, tražili smo u crkvi neko mesto da se sakrijemo ako bi upali, došli", priseća se naša sagovornica trenutaka u kojima još nisu znali da je vatra zapravo otvorena iz vozila.

U zaključanom hramu, pored Novosađanke i njenog sina, utočište je pronašao veliki broj uplašenih stranaca, dok su prisutna sveštena lica pokušavala da smire situaciju i pruže prvu pomoć.

"Tu je utrčalo desetak ljudi, a već je bilo dosta turista unutra i oni su crkvu zaključali. Bilo je raznih grupa ljudi, iz Portugalije, iz Engleske, bilo je Poljaka. Svi su međusobno pričali nekim engleskim jezikom, pokušavali smo da se sporazumemo i saznamo ko prvi ima koje informacije. Sveštenici su  smirivali su ljude, stvarno su bili korektni, fer, doneli su nam vodu i sat vremena nas nisu puštali. Oni su samo nama govorili za to vreme: 'Vi ste na sigurnom, ne bojte se, policija je okolo, ne bojte se'“, navodi Katarina, ističući da brigu i podršku ljudi iz crkve nikada neće zaboraviti.

Tek pošto su dospeli na bezbedno i kasnije pogledali snimke sa ulica, shvatili su u kolikoj su se neposrednoj opasnosti zapravo nalazili.

"Praktično smo za dve sekunde izbegli taj rafal što je pokosio ljude. Zapravo je tako bilo. Mi smo gledali videe sve vreme, i sada smo u još većem šoku šta kada shvatimo šta smo izbegli. To se ne može opisati", ističe ona.

Nakon što su u 16 časova sveštena lica otključala bočni izlaz iz hrama, usledio je novi beg ulicama Krakova.

"Naš hotel je negde 10 minuta peške od, ovaj, te crkve. Mi smo trčali. Svi su trčali. Svi su bežali, trčali, jer smo čuli da se radi o kolima, da čovek puca iz auta. Došli smo u hotel i mi od onda nismo izašli iz njega. Imamo večeras let za Srbiju i ne planiramo da izađemo napolje uopšte. Prekinuli smo sve aktivnosti, planiramo ranije da idemo na aerodrom i to je to je sve", zaključuje Katarina L. iz Novog Sada, svesna da ih je pukom srećom zaobišla tragedija na krakovskom trgu.

Zabranjeno preuzimanje teksta bez pismenog odobrenja Redakcije portala "Telegraf.rs".

(Telegraf.rs)